СЕДАМ РЕЧИ НА КРСТУ!

   

Сада ћемо говорити о томе шта ће нас спасити. Наш Господ је на Крсту изговорио седам речи. Тридесет година није проповедао, не треба слушати младе људе. Јевреји су одлично разумели, шта ти можеш зелен поучавати. А онда је само три године проповедао. Само три године. Ја већ 27 година проповедам. А он само три, неко и по 50, 40 година проповедају... и шта? Преврнули смо цео свет? Не, ништа нисмо урадили. Ништа. Он је само три године разговарао са људима, он је имао и речи и дела. Говорио је и радио, устани – устао је, исцели се – исцелио се... мору је говорио, птицама је говорио, ветру је говорио, земљи је говорио, хлебу је говорио и сви су га слушали... А онда је заћутао. Кад је Господ пошао на Крст престао је да разговара. Знате, постоји време за разговор и постоји време за ћутање. Или су све схватили или нико више ништа неће схватити.

Господ је на Крсту висио довољно дуго и рекао је седам речи. И хтео бих да их сви знате напамет.

СЕДАМ РЕЧИ НА КРСТУ! 

Прво је говори Оцу: Оче, опрости им. Они не знају шта чине! – Наравно, када грешимо ми не схватамо шта радимо. Он за нас виси, безгрешни, и моли се, опрости им, они не знају шта раде.

Затим, он разговара са мамом и својим омиљеним учеником Јованом и каже: мами говори – То је син твој, а њему говори - то је мама твоја. Она нема више никог на свету, Њен син је на Крсту, Јосиф је умро, и Он јој говори да усвоји Јована, тако да је све нас усиновио Мајци Божјој кроз Јована, и ја мислим да тако и јесте, али морамо бити слични Јовану.
(И они су живели заједно, у Ефесу и у другим градовима. Седам библијских градова су сад турска села, и нико их не посећује, нема ни једне цркве. Тамо наши туристи (Руси) тела греју, нокте надограђују, иду по радњама, али у цркву не иду. Срамота! У ЕФесу је био и Сабор где су Марију назвали Богородицом.)
Онда, разбојницима. Кад уђете у храм, приђите Крсту и покушајте да се сетите Његових речи. Разбојници су оба хулили на Христа, и праведни и неправедни, до неког времена су обојица се ругали Христу. Говорили су – ако си ти Христос скини и тебе и нас, спаси нас. Ја то разумем, ми људи само о томе и говоримо Богу. Говоримо: Ако си тако добри зашто тако страдамо? Или ниси добри или си слаби. Спаси ме, а ако не можеш, или не можеш или нећеш. Ако нећеш, значи ти ниси добар. Ако нећеш значи ти ниси Свесилни. Преварно, разбојничко срце стално хули на Бога и говори дај скини ме са тог Крста, помози ми, јели си ли заборавио за мене? То је први разбојник. С леве стране.

А други је прво хулио, а онда је у њему нешто произашло. И ми се кад се причешћујемо сећамо се тог светог разбојника. Зато што се са њим нешто десило и почео је да говори оном другом разбојнику, Христос је био међу њима, а он је довикивао разбојнику – престани, заћути, зар се не бојиш Бога, ми добијамо по заслузи а у Њему нема греха, и затим говори Исусу Христу – Сети ме се, не дај ми рај, спаси ме, него само помени ме у Царству Твом. Христос је био толико непрепознатљив, толико пребијен, толико унижен, толико испљуван, а они нису били тако пребијени као Он, њих су просто узели и разапели, а Њега су избичовали, кожа му је у тракама висила, тукли су Га као не знам кога, Он је могао да сконча још у Преторији, јер су га тукли ужасно, Његово лице је било непрепозантљиво, Торинска плаштаница показује, апсолутно му је отекло и затворило се десно око, једним оком уопште није видео, лице заливено крвљу, сломљен нос, изврнута вилица, тукли су га, како мушкарци туку мушкарце, ногама, рукама, главом, Он је био просто изобличен, висио је на Крсту, и том разбојнику је постало разумљиво да је то Господ. Он говори – помени ме у Царству Твојем. Ни поведи ме са собом, ни благослови, него просто, помени ме у Царству Твом. Он је гледао тог пребијеног човека, из кога је крв скоро истекла, измученог, коме се сви смеју, вичу – Еј, сине Божји, нека Бог дође да те спасе, сачекаћемо, али разбојник схвата – то је Господ! По мом веће вере нема! Добро је веровати кад Господ по води хода, хлебове умножава, бесове изгони, васкрсава, кажеш ја верујем, добро, прекрасно, он је силан. А разбојник каже избијеном, разапетом човеку – помени ме у Царству Твојем, а Он му одговара – Данас ћеш са мном бити у Рају! То је трећа реч, потресна! Он је за нас све, јер смо ми разбојници или један или други. Онај с леве стране говори где је Бог, жали се, хули, криви све, а Бог виси поред њега. И други, с десне стране, који исто виси, али је схватио и говори Господе, Господе, помени ме у Царству Твом. 

Даље Он говори о жеђи. Стајао је суд са сирћетом. Узимају сунђер, стављају га на штап, квасе га сирћетом и стављају му на лице. Човек је хтео да пије, био је жедан. Четврта реч на Крсту је била: Жедан сам. Читао сам да Етиопљани православни на Велики Петак не пију воду, а када су жедни, намакају уста сирћетом, да би разумели и осетили како се осећао Исус Христос. Можда међу вама има оних који на Велики Петак или сваки петак не пију воду, а када су жедни ставе на језик кап сирћета. 

Најкошмарније речи које су биле казане у историји човечанској били су: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? То су речи из 21. Псалма. Христос је страдао по написаном. Нађите код куће Псалтир, пронађите 21 . псалам и читајте. Тамо је све написано. Пробили су руке моје, пробили су ноге моје, пребројили су све кости моје, пси су ме опколили, ругају ми се, разделили сму моју одећу, коцкају се за њу, Цар Давид је хиљаду година раније све записао, и псалам почиње са -Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? То су најтеже речи које су изречене у целом свету и говоре о свој трагедији људског живота. Одвојили смо се ми од Господа и лоше нам је. Ужасно лоше. Тражимо замену, али не можемо је наћи.

Шеста реч: Завршило се. Све што је потребно урадио сам. Завршило се. Готово је. И пре него што је наслонио главу и издахнуо рекао је свом Оцу, прве и последње речи су Оцу – Оче, с миром прими дух мој и дао је душу у руке Божје. Сишао је у ад, како верујемо, да грешнике спасава, и кренуо је да завршава наше спасење. Посао Христа се није завршила, Он и сад ради. Када су тукли Светог Стефана, он је рекао, видим Сина Божјег који стоји, не седи, него стоји с десне стране Оца. Некад Христос седи, одмара и управља светом, а некад стоји. Када су убијали Стефана, Он је стајао, то му је било јако важно, убијали су Његовог пријатеља. Не лежи никада. А онда ће доћи! Судиће нам свима. Где ће бити кажњени сви они који се боје сваког кијања. Нико никога не туче, само је кихнуо неко, а они се уплашили. Срамота, стид. То није руско понашање. Русима не приличи да се боје. Христу служити и умирати са осмехом, то је наш посао.

Када прилазите Крсту, било ком, ви научите напамет седам речи Господа и биже као да си Јеванђеље прочитао, сатима можеш стојати код Крста. Када уђеш у храм, у твом граду, не трчи одмах да палиш свеће, да запишеш имена, није потребно, можеш то и касније урадити. Иди прво пред Крст, стани и сети се седам речи које је Господ рекао кад је висио на Крсту и умирао. То је велико дело. Шта може бити веће? Знати како је то звучало на Голготи. Многи су били у Јерусалиму, и више пута, а смисао нису нашли, а ако не би били ни једном, а знали би ове речи цео живот, пронашли би смисао. На Голготи је био онај који зна Господа, ко зна речи Његове, ко их памти и држи у срцу, то је прави Јерусалим. Остало су глупости. Може да оде у Јерусалим у ресторан, на море да се купа, он није био у Светом граду, он је просто у хотелу седео и спавао а пола сата био у храму. Ја вас зовем у прави Јерусалим, у Божји град, град светих речи и сваки пут кад видиш Крст, не жури, стани и поразговарај са Христом.
Један наш епископ је освештавао дрвени храм на крајњем северу, на Јакутији или где, веома далеко, на обали мора или океана. Њему је пришла царица, кнегиња тог места, која је руководила тим малим народом, хтела је да види шта раде. Пришла је Крсту. Поред Крста су били изображени и Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов. И она је почела да виче на свом језику – скините га са Крста, престаните да га исмевате, скините га, ја сам овде главна, ово је моја земља, мој народ, мене сви слушају, скините га одмах. За њу је оживело Распеће. Она није била луда. Оживело је. Отац јој је рекао они га не муче, они се муче са њим. Она је питала – ко је то? Он је одговорио – то је наш Господ. Он страда за све нас! Она је питала – шта је мени потребно да урадим да бих била са вама у вашој вери? Отац јој рекао – ви сте већ у нашој вери! Када вам се открива Крст ви сте у нашој вери. Ми смо једног духа. Чули сте. Тој дивљој жени, оживело је распеће! 

А може ли се другачије спасити – не само тако! Може ли други неко – не само Он! Зато за Крст се држите! Ја сам себи говорим – Андреј за Крст се држи јер ћеш пропасти, ад ти је под ногама, и понекад се раздваја и покреће. Уффф!

 Држи се за Крст, а више зни за шта се не можеш држати! За Крст се држите и тако ћемо се спасити! А за све остало пливајте! Ми смо дужни да будемо смели и весели! И дужни смо плакати поред Крста Господњег! Амин! И Богу слава!

Манастир Јовања - Ваљево