Народна веровања за месец мај: Ево зашто се према црквеном тумачењу назива царски!

Српски народни календар има скуп мање-више неписаних правила за сваки месец у години, којих се српски народ вековима придржавао.

Фото: Тхинкстоцк

Мај месец се према црквеном тумачењу назива царски, у старој словенско – српској традицији називан је травен, а у традиционално српској цветањ или цветник. Српски народни календар има скуп мање-више неписаних правила за сваки месец у години, којих се српски народ вековима придржавао.

Тако се мај од давнина сматра месецом у ком се заљубљују чак и они који кажу да нису намеравали нити себе сматрају особом заљубљиве природе.  

Фото: Профимедиа


Због тога су и особе које се роде у мају овакве. Веселе су и по природи ведра духа. Оштрог погледа, склоне ка наукама и учењу. Паметне су, па ће новац лако зарађивати, али исто тако и брзо трошити и због тога могу да имају велике невоље. Наизглед су мирне, али заправо лако плану и тада много говоре. Реч је о отвореним особама које одмах „у брк” кажу шта хоће и шта о особи мисле. Април им је баксузан месец и тада ће имати свакакве штете. Треба да се пазе болести стомака.

Мај месец се сматра границом између зиме и лета, а све ритуалне радње које се врше везане су за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. Највише магијских ритуала у предхришћанско доба вршено је око Ђурђевдана, јер је од тог дана зависило какав ће бити читав мај.    

Фото: Профимедиа

Фото: Тхинкстоцк
Обичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примио хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Из тог периода потиче и кићење врата, прозора и читаве куће разним биљем, како би година и дом били "берићетни" – "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору". Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре зоре.   

 

 

Фото: Тхинкстоцк

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем "да буду напредни као врба", ките здравцем "да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече болести са њим" и селеном "да им душа мирише као селен".
Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Извор Стил.курир.рс