Дванаест је Господњих празника, који
су посвећени Христу и Богородици. Међу њих се убрајају Благовести.
Благовести (или: блага вест) значе радосно сазнање. Наиме, према Светом писму, на данашњи дан је Дева Марија сазнала да је, промишљу Божјом, у благословеном стању и да ће родити Сина. Вест јој је дојавио арханђел Гаврило.
С друге стране, на Благовести је одржаван ведри и живописни народни обичај ранило. Противно убеђењу да до Ускрса није упутно веселити се, ранило се врло весело празновало. Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје, и то песмом девојачком, а завршавало у општем весељу и раздраганости. Понекад у цик зоре девојке би уочи овога дана накупиле сувади и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. То је чињено ради здравља, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.
У народу Благовести важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се овога дана буде из зимског сна сви гмизавци. У разноврсним веровањима се заним-љивошћу издваја ово, углавном свуда познато, које казује да се ноћу уочи Благовести може видети да гори ватра на оним местима где се налази закопано какво благо
Благовести (или: блага вест) значе радосно сазнање. Наиме, према Светом писму, на данашњи дан је Дева Марија сазнала да је, промишљу Божјом, у благословеном стању и да ће родити Сина. Вест јој је дојавио арханђел Гаврило.
С друге стране, на Благовести је одржаван ведри и живописни народни обичај ранило. Противно убеђењу да до Ускрса није упутно веселити се, ранило се врло весело празновало. Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје, и то песмом девојачком, а завршавало у општем весељу и раздраганости. Понекад у цик зоре девојке би уочи овога дана накупиле сувади и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. То је чињено ради здравља, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.
У народу Благовести важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се овога дана буде из зимског сна сви гмизавци. У разноврсним веровањима се заним-љивошћу издваја ово, углавном свуда познато, које казује да се ноћу уочи Благовести може видети да гори ватра на оним местима где се налази закопано какво благо
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.