Што мање вере, то више брига. Једна од
главних благодати вере јесте та што вера ослобађа човека од многих брига. Док дете
зна, да има оца и да се отац брине о кући и свима пословима куће, дотле се свака
његова брига брзо завршава песмом. Чим ово сазнање ишчезне, умукне и песма и сироче
се осети усред роја од брига, као усред роја стршљенова. Што се човек више дреши
од брига сам својом снагом, све се више заплиће у бриге. И радост замире, док од
човека не остане суха кожна торба, испуњена гневом и нагнута над гробом.
На што све ваше бриге?
Ово је битно питање Спаситељево човечанству, растрзаном од брига. „Ко од вас може бригом примакнути расту својему лакат један?“ На што вам све бриге, ако се сутра ујутру сунце не роди? А Онај, ко се брине о томе, да се Сунце сутра ујутру роди у одређени секунд, заиста збринуће лако и све ваше ситне бриге. Велики Епиктет:
- Необразован се човек тужи на друге људе, што му не иде све како треба; онај ко је тек почео да се образује тужи се на себе; а образован човек се не тужи ни на себе ни на друге људе.
Образован човек је за стоичког филозофа онај, који се предао потпуно у руке Васионског Разума.
Још живље објашњава удес људски Исаија:
- Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви (који сте оставили Господа), ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу (65,14).
Слуга Господњи је за пророка Исаију онај, ко ослушкује вољу Господњу и њој следи без роптања, без бриге и страха. А најлепше Господ Исус вели:
- Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно. А шта је то једно?
Вера:
1) да је Отац жив,
2) да Он носи главну бригу о свему и сваком и
3) да син не може ништа чинити сам од себе (Јов. 5,19).
Како онда, да се свака ваша брига не прелије у песму? Ако истински верујете у Живога и Буднога Оца, онда су све ваше земаљске бриге апсурдне. Својим безбројним бригама ви само доказујете своје неверовање у Бога. Ако пак кажете, да верујете а ипак клецате мрачно под теретом брига, ваша вера значи једну бесмислицу, наиме, као да Домаћин дома васионског не може, или неће, или не уме да води бригу о Своме дому, него је све предао најамницима. Како ће најамници спасти дом, ако га домаћин не спасе?
Ви ме поправљате: синови, а не најамници. Но ако синови, преносе све своје бриге на Оца и сву своју вољу и све своје мисли и све своје срце и безбрижно врше само вољу очеву, такви су прави синови. А друго су све најамници. Јер нико се не може назвати образованим ко не осећа на себи образ Оца небесног. Све друго је мрачно стадо, брижно и печално, било оно са великим школама, или без школе.
Вера је као хладан прст пружен становницима пакла. Све је друго усијан огањ, изузев тога једнога прста. Безумни сипају растопљено гвожђе на растопљено олово. Огњем се огањ не угаси.
Бриге су као растопљен метал, у коме се куваш. Само вера може погасити огањ. Све друго је сипање огња на огањ.
Много вере – мало брига.
Савршена вера – савршена безбрижност.
Савршена вера – савршена радост.
„Радујте се и веселите се!“
На што све ваше бриге?
Ово је битно питање Спаситељево човечанству, растрзаном од брига. „Ко од вас може бригом примакнути расту својему лакат један?“ На што вам све бриге, ако се сутра ујутру сунце не роди? А Онај, ко се брине о томе, да се Сунце сутра ујутру роди у одређени секунд, заиста збринуће лако и све ваше ситне бриге. Велики Епиктет:
- Необразован се човек тужи на друге људе, што му не иде све како треба; онај ко је тек почео да се образује тужи се на себе; а образован човек се не тужи ни на себе ни на друге људе.
Образован човек је за стоичког филозофа онај, који се предао потпуно у руке Васионског Разума.
Још живље објашњава удес људски Исаија:
- Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви (који сте оставили Господа), ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу (65,14).
Слуга Господњи је за пророка Исаију онај, ко ослушкује вољу Господњу и њој следи без роптања, без бриге и страха. А најлепше Господ Исус вели:
- Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно. А шта је то једно?
Вера:
1) да је Отац жив,
2) да Он носи главну бригу о свему и сваком и
3) да син не може ништа чинити сам од себе (Јов. 5,19).
Како онда, да се свака ваша брига не прелије у песму? Ако истински верујете у Живога и Буднога Оца, онда су све ваше земаљске бриге апсурдне. Својим безбројним бригама ви само доказујете своје неверовање у Бога. Ако пак кажете, да верујете а ипак клецате мрачно под теретом брига, ваша вера значи једну бесмислицу, наиме, као да Домаћин дома васионског не може, или неће, или не уме да води бригу о Своме дому, него је све предао најамницима. Како ће најамници спасти дом, ако га домаћин не спасе?
Ви ме поправљате: синови, а не најамници. Но ако синови, преносе све своје бриге на Оца и сву своју вољу и све своје мисли и све своје срце и безбрижно врше само вољу очеву, такви су прави синови. А друго су све најамници. Јер нико се не може назвати образованим ко не осећа на себи образ Оца небесног. Све друго је мрачно стадо, брижно и печално, било оно са великим школама, или без школе.
Вера је као хладан прст пружен становницима пакла. Све је друго усијан огањ, изузев тога једнога прста. Безумни сипају растопљено гвожђе на растопљено олово. Огњем се огањ не угаси.
Бриге су као растопљен метал, у коме се куваш. Само вера може погасити огањ. Све друго је сипање огња на огањ.
Много вере – мало брига.
Савршена вера – савршена безбрижност.
Савршена вера – савршена радост.
„Радујте се и веселите се!“
Духовне поуке Владика Николај
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.