понедељак, 27. март 2017.

Zivotni put - izbor


Zasto smo na ovom svetu? Koja je nasa uloga? Cinjenica je da na ovakvo slozeno pitanje ne postoji jedan jedinstven odgovor – smisao zivota se razlikuje od coveka do coveka, za svakoga je razlicit. Svako ima svoj zivotni put, potpuno razlicit i ni nalik putevima drugih jer iznosi pred nas specificne, jedinstvene zahteve, moze se reci i ekskluzivne jer su namenjene samo nama; njihovom elaboracijom i akcijom da se rese je pravi put da otkrijete i da svom zivotu date vrednost i znacaj. Ni jedan dogadjaj ni akcija nisu usamljeni uvek ih prati "rebus" koji morate da resite, nema nacina da izbegnete ono sto se postavlja pred vas, niti postoji nacin da "zabusavate" da promenite put. Posto okusite bol naucicete i lekciju koja ide uz njega. Nakon prevelike radosti cete spoznati druge nijanse sebe. Tokom zivota cete mozda biti prisiljeni da prodjete iskusenja i teske trenutke ili periode kojih su neki drugi postedjeni, jedino sto u ovom osvrtu moze da umiri coveka je spoznaja da se drugi ljudi bore isto sa nedacama koje vas nikada nece dotaci.
Nikada nemojte porediti vlastiti zivot sa zivotima drugih ljudi, vec radije obratite paznju na sve razlike izmedju zivotnih zadataka postavljenih pred njih i pred vas – neophodno je biti svestan da se ispred svakoga od nas kao prepreka pojavljuje bas ono neophodno za nas licni razvoj i duhovno napredovanje. Ukoliko uspete da odgovorite izazovima koji se postavljaju pred vas, vi cete na pravi nacin sagledati smisao postojanja i prakticno na pravi nacin ziveti svoju egzistenciju – prestacete da budete zrtva sudbine ili sticaja okolnosti, vec cete ojacati tako da vise nikada nece moci da se kaze da vam se nesto u zivotu "jednostavno desilo samo od sebe". U ovoj "borbi" da otkrijete i naucite sto vise o sebi, najverovatnije ce te se susretati sa situacijama u kojima ce biti preispitivan vasa predstava o otvorenosti, izboru i pravednosti.

Otvorenost

Otvorenost je sposobnost za primanje svih sadrzaja koje vam zivot svakodnevno "servira". Ukoliko ne budete otvoreni za sve sadrzaje i ukoliko ne prepoznate i ne smognete snage da ih sagledavate kao prilike ili putokaze na vasem putu ostvarivanja vlastitog zivota i pune afirmacije svoje licnosti, bicete samo vi na gubitku. To je situacija u kojoj najcesce kada sumirate kazete "korak napred, nazad dva." Sagledavanje i shvatanje vrlo cesto ped nas postavlja zadatak da menjamo svoj nacin gledanja na njih. Najlakse je kada je iskusenje koje prigrlimo dozivljeno kao dobra prilika jer nam donosi aktivnost i dobit, biti otvoren prema njima iako iziskuju kompromis i poverenje, ili traze strplenje i disciplinu nije ni najmanje tesko, naprotiv...
Mnogo je zahtevnije kada bivamo suoceni sa preprekama koje su grube, ali ako imate osnovni prilaz i stav otvorenosti i sacuvate trezvenost uvidecete da transformacije kroz koje prolazite bez obzira na patnju donose dobrobit vasoj licnosti jer su to upravo i one najvece prepreke koje stoje u vama, zato izazivaju kod coveka frustraciju i odbrambeni stav. Ako ih posmatrate tvrdoglavo suprotstavljajuci im se samo stvarate sansu za odlaganje i reprizu. Zasigurno ste culi nekoga da kaze "Meni se stalno desavaju iste stvar." I desavace se sve dotle dok se otpor ne zameni otvorenoscu.
Koji je najblji nacin da se otpor zameni otvorenoscu? Prvenstveno svakako pravilnim prepoznavanjem osecanja i sadrzaja otpora. Otpor se uglavnom manifestuje ocigledno i fizicki na prvi pogled – stisnute vilice, grc u grudima i isprekidan dah. Mentalno on se manifestuje u stilu : „Zasto ja uopste moram da se bakcem sa ovim? Pa, ja to ne zelim, nije mi nuzno, a i ne svidja mi se!“ Jednom kada otkrijete gde je u vasim mislima ili telu najvise utemeljen otpor mnogo lakse cete ga sledeci put prepoznati i obraditi.
Sledeci korak je da podsetite sebe da imate izbor: ili mozete nastaviti sa otporom i pri tome se osecati lose kao do tada, ili mozete zauzeti fleksibilniji stav i biti otvoreni za promenu dotadasnjeg stava. Podsecanje samoga sebe na mogucnost izbora vam moze pomaze da shvatite da vi zapravo imate kontrolu i nad otporom i da vi zapravo mozete da izaberete nacin na koji cete se suprotstavljati zivotnim iskusenjima. To je jedini nacin da se razvijate i postanete osoba kakva zelite da budete.

Izbor

Izbor znaci preispitivanje vlastitih zelja i na osnovu njih biranje akcije koju cete poduzeti. U svakom trenutku se moze birati: da li cete delovati i nacinu na koji cete delovati. Cak i najmanji moguci gestovi i cinovi imaju u sebi i usmerenje – to je tako bez obzira da li ste u stanju da sagledate pozadinu i pravac vaseg delovanja.
Ispravno i cisto delovanje poput provodjenja vremena u drustvu vaseg dragog prijatelja – vas ucvrscuje na pravom pravcu, dok pogresni cinovi poput provodjenja vremena sa nekim koga istinski ne volite, ali prema kome osecate obavezu ili zavisite od njega – vas otudjuje i skrece sa istinskog puta. Svaki vas izbor sadrzi i tezinu pravilnosti odluke.
Iako se smatraju gotovo za sinonim izbor i odluka nikako nisu jedna te ista stvar. Odluka nastaje racionalnim, svesnim preispitivanjem situacije, dok je izbor utemeljen u sustini vase licnosti i u skaldu je i sa onim najuzvisenijim u vama. Zastanite na trenutak i razmislite o svim onim istinskim izborima i odlukama koje ste nekoc doneli u zivotu. Kako vam je bilo i kako ste se osecali dok ste delovali u skaldu sa vlastitim izborom? Zapamtite taj osecaj, on predstavlja sustinu pravilno usmerenog zivota.

Pravednost

Nas osecaj pravednosti je zapravo ocekivanje jednakosti, pretpostavljamo da su sve stvari ravnopravne i da ce pravda uvek da pobedi. Zivot, na zalost nije uvek fer i mozda ce vas zivot zaista zasluzili to ili ne biti mnogo tezi od vecine ljudi iz vaseg okruzenja. No, konstantno isticanje principa „nije fer“, i upornim isticanjem nepovoljnih uslova u kojima se nalazite vi, stalno poredjenje sebe sa drugima „trosite“ sebe i propustate mogucnosti. Zalopojke se moraju zaboraviti kao modus ako se ide ka zrelosti bica.
Koju ste vi nepravdu uocili kao kocnicu koja vas usporava? Stavite je na jedan tas, a na drugi stavite sve ono sto umete, sve vase istinske vrednosti. Sigurna sam da iako postoji ocigledna nepravda kojom ste pogodjeni, da i sami uocavate da zbog toga ne treba doveka patiti, prostonapustite princip "nesto nije fer", ima toliko drugih stvari u cemu ste dobri i koje ako izbacite u prvi plan mogu da vas cine izuzetnim. Ukus osecaja da smo dobri nema alternativu, imajte puno poverenja u sebe, delajte i delujte istinski, jer samo tako cete s osmehom proci i kada je nepravda na sceni.
Pravilno sagledavanje iskustva su vrata koja vode u prostor duse
Jon Kabat - Cin

Kakve su nam misli, takav nam je zivot

Mozemo da budemo veliko dobro ili veliko zlo, sve zavisi od nasih misli. Mi nemamo svoj zivot, zivot nam je darovan, kao jedinki data nam je slobodna volja za opredeljenje. Ako ne bismo imali slobodne volje, bili bismo kao zivotinje, ne bismo odgovarali za svoje postupke. Mi sami treba da rasudjujemo sta cemo, kako cemo, da li dobro postupamo ili ne. Mi u sebi imamo sud - to je savjest.
Umni ljudi i intelektualci... da li su intelektualci razbili osnovnu celiju drustva, a to je porodica? Ili to jos nije u vlasti intelektualaca? Svuda, i na istoku i na zapadu prosirile su se razne filozofije sa svojim ucenjima, kako se rasteretiti suvise brzog tempa zivota, ljudi vjezbaju nervni sistem... ali mislim da smo izgubili u stvari jedinstvo sa samim sobom i drugima. Tjelesni covjek ne moze razumjeti duhovnog, jer je za njega sve sto duhovni covjek govori izmisljotina. Tako mora da bude, jer je logika iskonskog svijetla sasvim drugacija od ove zemaljske. Ovdje je sve u disharmoniji i na zalost, nista ne moze da se sastavi kako treba, da poprimi oblik kakav bi trebalo da ima. Ugrozen je zivot na planeti, ljudi sve vise zagadjuju i planetu i atmosferu i sopstveni zivot. Da li je treci svjetski rat vec poceo? Za mene jeste... omladina je upropascena, a na mladjima svijet ostaje. Na svijetu se nista ne desava na bolje - ne postuje se bracna sveza, ne zna se ko sa kim zivi, ubistva, kradje... na zapadu je to vec obicna stvari na zalost - nas jedino nevolja moze da ujedini, kad smo u miru, nema jedinstva.
I odakle poceti, i sta uraditi? Treba prvo poceti od sebe, izbaciti zlo iz sebe jer sve dok imamo zle misli i zelje, znaci da preovladava zlo svuda, jer nase se misli ostvaruju. To je ogromna snaga, jer mi zracimo, mi smo velika, nevjerovatno jaka mislena cenrala, prijemna i otpremna.Nase misli nevjerovatno djeluju. Naucnici su otkrili da nase misli djeluju ne samo na razumna bica i na zivotinjski svijet, nego i na biljni svijet. A mi tako malo paznje obracamo na sebe same, na svoj duhovni svijet, ne obracamo paznju na nase misli niti na to da se one ostvaruju. Krivimo sve i svakoga a u svari smo sami krivi .
Nema mira u nama, a zemljom idu nase misli. Kada nema mira u nama, nema ni oko nas, nemir je svuda, jer su nase misli ogromna snaga i moc. Jer sve je misao, cak je i nase sjecanje misao. Nase misli ipak nisu tajne, one su javne, nas zivot je u mislima, mi smo stalno u mislima. Cim neko pomisli o nama, vidimo sta misli, sta zeli, kakve nam misli upucuje, jer sami vidimo i ne treba niko da nam kaze da li nas neko voli ili ne. To se osjeca i to zraci iz covjeka.Zato se treba prikljuciti na centralu zivota, na svjetlost... njenu snagu i energiju... tad se postiize mir i nikakvo zlo vam ne moze nista, jer samo oni koji nisu ukljuceni u zlo mogu darovati mir sebi i onima oko sebe... put samopoznanja... a svakoga.
 


Duša u čoveku

Ponovo sam se vratila na ovu temu, upravo me je privukao naslov teme: "Kako biti čovek?". Čitala sam ranije postove u temi, ne bi bilo loše da ih ponovo pročitam, ali ću pisati sada, onako "iz glave i srca", jednostavno imam potrebu da pišem ne oslanjajući se ni na čija mišljenja.
Čovek se rađa, ne svojom voljom, rađa se što je tako Bog želeo i tamo negde u deliću svemira spojio nečije tanke niti, i za tren, samo u jednoj ekspoziji, u hiljaditom delu sekunde nastaje čovek. Čovek! Da, baš zvuči gordo.
Šta se podrazuma pod pojmom "Biti čovek"? Da li se podrazumeva biti lep, pametan, bogat, imati društveni status, dobru porodicu, biti hrabar, poseban, neka od ovih osobina, ili sve zajedno, a u jednom čoveku?
Da bi čovek bio čovek, da li je dovoljno da ima samo dušu? Zna li se sta je duša? Da li je pojam "duše" objasnila nauka, religija, ili tu nema šta da se objašnjava, to se ne opipava, jednostavno se oseti?
Ima li u svakom čoveku sposobnosti da prepozna nečije tuge, radosti, brige, sreću, da oseti nečiju suzu, iako još nije kanula i skliznula niz lice? Ima li svaki čovek sposobnosti da oseti kada je pravi trenutak da nasloni ruku na tudju ruku ili rame, i da svojim dodirom prenese impuls iz duše i da podršku čoveku koji je trenutno u silaznoj fazi raspoloženja? Ima li u čoveku sposobnosti da prepozna svoju grešku kada je slučajno ili namerno povredio nekoga, i samo jednom toplom rečju može, kao gumicom, izbrisati nelagodnost koja je postala kamen spoticanja? Ima li u čoveku sposobnosti, da nekada, kada stvari nisu onakve kakve izgledaju, zadrži svoje dostojanstvo, i izdigne se iznad situacije? Koliko sposobnosti treba da ima čovek da bi opravdao naziv Čovek?
Moje vidjenje Čoveka je samo moje, možda imam istomišljenika, možda ima onih koji će se delimično složiti, a možda će nekom ovo izgledati suludo u vremenu kada se materijalno visoko izdiglo nad duhovnim, u vremenu kada sve više postajemo brojevi umesto imena, u vremenu bez vremena, u vremenu gde je čovek sve manje prisutan.
Ne želeti zlo drugome, jedna od božijih zapovesti, je samo zapovest pisana na papiru. Ne želeti drugome zlo je nešto sa čim se čovek radja, to se ne uči, ili se teško uči, to je jednostavno deo nečije duše i drugačije ne može biti.
Ne želeti drugome zlo, znači ne biti opterećen tudjim uspesima, radostima, materijalnim stanjem, znači gledati sebe, svoju emociju i snagu usmeriti na sebe u smislu pozitivnog zračenja, samim tim imaćemo mnogo više od svih čiji je osnovni cilj novac, i sve što se vrti oko novca. Novcem može da kupi skoro sve, ali ne ono što nam ispunjava dušu. Imati dušu, to je privilegija odbranih. Čovek si samo ako imaš dušu!
Inter CAFFE početna strana

Нема коментара:

Постави коментар