Vitamin D, odličan suplement

Možda ovo niste znali, ali vreme je da dobro upamtite-vitamin D3 je jedan od najvažnijih dodataka ishrani koji možemo uzeti.
Sve je više naučnih publikacija koje govore o ulozi vitamina D, i svi nam govore da je skoro svaka bolest ili loše zdravstveno stanje, povezana sa niskim nivoom vitamina D. Dugo se smatralo da je vitamin D anti-rahitis faktor i vitamin važan isključivo za zdravlje kostiju i zuba. Novija istraživanja nam ipak pokazuju da vitamin D nije samo vitamin, već i prohormon koji je od suštinskog značaja za život. Sve ovo vam pišem zato što želim da stvarno uzmete u obzir to što pročitate, i da vaša svakodnevna rutina bude briga o unosu i ovog važnog nutrijenta.

Nedostatak vitamina D kriv je za mnoštvo zdravstvenih problema:

• Preliminarna istraživanja su pokazala da vitamin D ima antikancerogeno dejstvo. Može zaustaviti rast i napredovanje ćelija raka, kao i da bude koristan tokom lečenja.
• Vitamin D utiče na funkciju insulina, serotonina i estrogena, hormona koji utiču na nastanak dijabetesa, hipertenzije, bolesti srca, moždanog udara, depresije i predmenstrualnog sindroma.
• Veliki uticaj ima i u nastanku gojaznosti. Neka istraživanja su pokazala da nedostatak vitamina D utiče na hormon leptin, koji signalizira mozgu da ste siti i da treba da prestanete da jedete.
• Ima antiinflamatornu ulogu. Pomaže u kontroli paradentopatije, reumatoidnog artritisa i osteoartritisa.
• Utiče na imuni sistem. Veliku ulogu ima u jačanju inunog sistema, a posebno je značajan kod autoimunih bolesti kao što su multipla skleroza i reumatoidni artritis.

Koliko nam je vitamina D potrebno?

Od novembra 2010 godine, preporučena dnevna doza vitamina D je:
-za uzrast od 1 do 70 godina 600 IU dnevno
-preko 70 godina 800 IU dnevno
Tolerisani najviši dnevni unos, za uzrast preko 9 godina, je 4000IU dnevno

Pošto je vitamin D rastvorljiv u mastima, telo ga skladišti na duže vreme. Praćenje unosa iz hrane i suplemenata neće vam pomoći da odredite koliko ste zapravo vitamina D uneli. Čak i ako izgleda da dobijate dovoljno vitamina D iz hrane ili suplemenata, ne postoji garancija da vaše telo apsorbuje ili koristi sve to što unesete. Jedini način da budete sigurni da unosite dovoljno vitamina D je test krvi, koji je najbolje uraditi mesec dana pre početka zime.
 Osnove unosa vitamin D
 Postoje tri načina na koja našem organizmu obezbeđujemo vitamin D:
-izlaganjem suncu
-hranom
-suplementacijom
Izlaganjem UV zracima, dolazi do konverzije provitamina u vitamin D. On postaje 25-hidroksivitamin D u jetri, a zatim se u bubrezima aktivira u 1,25-hidroksivitamin D. Osoba koja sedi napolju u kupaćem kostimu 20 minuta, dobija više vitamina D nego neko ko je popio čašu mleka. Šta više, mnogi stručnjaci preporučuju 10 minuta nezaštićenog sunčanja, tri puta nedeljno, pre nanošenja kreme za sunčanje. Stariji ljudi koji provode veći deo vremena u zatvorenom prostoru, kao i ljudi sa tamnijom kožom, proizvode manje vitamina D. Eto razloga za duge šetnje i uživanje u baštama kafića.
 Ishrana može da nam obezbedi vitamin D, ali je teško postići odgovarajući unos samo hranom. Samo nekoliko namirnica (masna riba, jetra i žumanca) sadrži veće količine vitamina D. Ostale namirnice, kao što su mleko i žitarice, moramo obogaćivati (fortifikovati). Ipak, iako prosečna osoba ima manji unos vitamina D, vrlo malo ljudi zaista ima nedostatak ovog vitamina.
 Suplementi obično sadrže 400IU vitamina D, i to ergokalciferola (D2), koji je manje moćan oblik ovog vitamina i dobijen je iz kvasca. Bolji su oni koji sadrže holekalciferol (D3), dobijen iz ribljeg ulja. D3 se mnogo bolje apsorbuje u organizmu.
 Da zaključimo
 Trudite se da unesete 600IU vitamina D dnevno kroz ishranu.
Izlažite se suncu, dovoljno je 3 puta nedeljno sunčate lice i ruke tokom 10 minuta.
Razgovarajte sa svojim lekarom o suplementaciji vitaminom D. Ako koristite suplemente, neka to bude D3 forma vitamina.
Jedite namirnice bogate vitaminom D svakoga dana.
 Održavajte zdravu težinu.
 Antacidi i neki lekovi za snižavanje holesterola, neki steroidi (prednizon), ometaju resorbovanje ovog vitamina.

IZVOR	Vitamin D (IU)
ulje jetre bakalara	1.360
losos, 100g , termički obrađen	360
skuša, 100g termički  obrađena	345
sardine, 50g, konzervirane u ulju	250
tuna, 85g, konzervirana u ulju	200
mleko, 1 šolja (fortifikovano)	100
sojino mleko, 1 šolja (fortifikovano)	100
jogurt, 170ml	60-80
jaje, 1 celo	41
juneća džigerica, 100g, termički obrađena	15

Izvor .nasezrno.co.rs