недеља, 26. март 2017.

Матија Бећковић: ТИ СИ МОЈА, ИПАК

Ти си честа слика моје жалосне љубави
Ти си моја само
ћа у којој смо присутни обоје
Ти си моја Синагога огра
ђена жицом
Ти си моја наро
чито у ово доба, поготову сада
Ти си мој разговор који се у по
четку односио на нешто друго
Ти си мој Пабло Пикасо и његова љубав према непојамном
Ти си моја игра која по
чиње каменчићима
Ти си моја Сахара са једним цветом па
чак и без њега
Ти си моја девојка о којој ти нисам говорио
Ти си мој племи
ћ који је некада живео на Кавказу неки Всволд
Ти си мојих неколико година од оне но
ћи
Ти си моја
жена – поноћни воз са једним путником
Железара у каменом добу – ты моя русская земля
Једина
жена коју мењам сваког дана
И прави смисао толико хваљених слобода
Ти си мој херој који се постидео и ипак по
чинио издајство
Ти си моја љубав славних људи
Ти си моја јуна
чка љубав како сам већ рекао
Ти си моја обе
ћања која никада нису ништа значила
Ти си моја љубав иако сам без ње као
што је познато
Ти си моја, ипак
Тако је било одувек и узалуд сам се бунио и срамотио обоје
Ти си једна ствар коју је волела једна
жена
Ти си једна
жена колико и свака друга
Ти си моја упркос познатим истинама
То су бедни подаци којима распола
жем
То су сва дела моје извитоперене љубави
То сам све могао леп
ше рећи али нема разлога
Ионако само нага
ђам и претпостављам
Ти си моја болест боле
шћу излечена
Ти си моје дете ти ни
шта не разумеш
И ја дословно морам ре
ћи -  да те волим.

Материјал преузет са сајта Поезија суштине 

 

  





Нема коментара:

Постави коментар