Srećno vam proleće!

E pa, počelo je! Mnogima najlepše godišnje doba stiglo je u Beograd, To znači da je danas - prvi dan proleća! 

SLOVENSKA RELIGIJA

VESNA, BOGINJA PROLEĆA
Vesna je prolećna dobrota i blagost, poštovanje i sloga, sreća i ljubav. Naime u proleće se ponovo uspostavlja zdravlje, kako uma tako i tela, koje je narušila boginja zime Morana. Vesna je naročito obožavana kod Severnih slovena, a njeno ime je vrlo često kod devojaka. Vesna ima veličanstveni oblik. Daje krošnjama lisće, sve se zeleni, sve cveta... Ona je predstavljana kao žena koja je bila obučena samo u travu, pupoljke i cvetove. Ona je takođe boginja parfema, odnosno opojnih mirisa. Zbog svih tih osobina u borbi izmedju Vesne i Morene, Sloveni su se opredeljivali za Vesnu, i sklapali sa njom saveze. Poznat je običaj kada su Sloveni iznosili lutku Morane i spaljivali je, pa prizivali Vesnu. U obredu su učestvovale i DODOLE (pevačice), koje su bile obučene kao i Vesna u lisce, granje i cveće. Vesna kao i svaka prava dama je imala dva svoja zaštitnika: Boga Gerovita - viteza ratnika koji je nad njom bdio, i Striboga - boga vetra koju ju je na krilima lakog povetarca donosio svakog proleća. Vesna je usklađivala u proleće narušen rad srca i razuma, čineći ljude dobrim i blagim, pa su oni mogli da neguju poštovanje i slogu.
PRAZNICI U ČAST VESNE:  - U čast Vesne su se na proleće slavili razni praznici. Sa novosklopljenim bračnim parovima, slavlje kad su se pravili kolači od meda sa poetičnim nazivom - Mladenčićii. Taj praznik se odrzao u hrišćanstvu, kao Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mucenika, 22. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere.   - Njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti.  - U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec (vrač) svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list.  U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvonćići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime  - Vrbica.   - U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Svi Vesnini praznici sui bili posveceni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na praznik Blagovesti (7. april) Arahangel Gavrilo, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću i novom životu.