понедељак, 31. октобар 2016.

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ (1749-1830) Петар I Петровић Његош

                        





  

Свети Петар, Митрополит цетињски рођен 1. априла 1749. год. у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу“.

У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање. Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа. По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро.

Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник. Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица.

После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана. Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.

МОЛИТВА СВЕТОМ ПЕТРУ ЦЕТИЊСКОМ




О, велики светитељу и чудотворче Божји Петре, равноапостолни проповедниче Еванђеља Христова, пастиру разумног стада Његовог и стубе Цркве Православне, нелажни народни вођо, учитељу и просветитељу велики Божји угодниче, прими се својственим ти милосрђем нас грешне, који ти се молимо и твојој моћној заштити и покровитељству прибегавамо.


Молимо ти се, измоли нам у свемилосрдног Човекољупца Христа, Јединог Бога и Спаса нашег, да не помене безакоња и грехе наше, него да се смилује на нас по великој милости Својој; да нам дарује душевно и телесно здравље, љубав, мир и слогу, и свако добро за вечни живот и спасење; нека у срцима нашим обнови бесмртну светлост истинског богопознања, да све творимо и чинимо на славу Творца, Спаситеља и Бога нашега.


О, велики светитељу и угодниче Христов, Цетињски чудотворче, пастиру и молитвениче свега рода Србскога и Православнога, молитвама твојим и небеском благодаћу Светога Духа сачувај Богом даровано ти стадо твоје и све градове, села и земље хришћанске, од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде, туђинаца, братоубилачког рата и злобе; избави нас од сваке неправде, неистине и лажи, од безбожја, незнабожја, јереси и раскола; измоли нам у Христа Бога покајање лично и свенародно, јер смо сви род твој по телу и по духу.


О, Велики и Небески Боже, Алфа и Омего свега постојећега, Изворе и Уворе вере наше и живота и бића нашег, прими молитве светог угодника, владике светог, који Ти се моли за нас грешне и недостојне слуге Твоје. Јер и ако Ти много сагрешисмо, ипак не одступисмо од Тебе, Јединог Живог и Истинитог Бога и Спаситеља нашег, коме нека је и од нас као и од све твари свака слава, част и поклањање Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у све векове. Амин.
Света Петка Ђунис
 
 

ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ


ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) је био један од највећих српских песника, владар Црне Горе и владика. Владика Петар II Петровић Његош родио се на Његушима, као други син Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра I, и Иване Пророковић. На крштењу је добио име Радивоје под којим је у народу био познат и доцније као владика Раде. По завладичењу он се потписивао само својим калуђерским именом — Петар и презименом — Петровић: владика Петар Петровић. Mеђутим, у народу није био познат као владика Петар него управо као владика Раде. Владиком Петром народ је називао једино његовог стрица. Његош никада није употребљавао оно II уз Петар, него је то додато касније, као и I уз име његовог стрица, да би их разликовали. Не зна се тачно због чега је узео додатак Његош, а не Његуш, као што би требало према имену његовог племена и најужег завичаја. Претпоставља се да је то преузео од стрица владике Петра, који је каткад уз своје презиме додавао Његош, а не Његуш. Раде је провео детињство у Његушима. Владика Петар I, његов стриц, узео га је к себи 1825. у Цетињски манастир да га школује монах Мисаил Светковић и владичин секретар Јаков Цек. Ту је Раде написао своје прве песме да забавља локалне главаре и свештенике. Средином те године, Раде је био послат у манастир Топлу код Херцег Новог, где га је старешина манастира Јосип Троповић предавао италијански, математику, црквено певање, псалтир и друге предмете. Његош је често посећивао службе у оближњем манастиру Савина. У Топли је остао до краја 1826. када се вратио на Цетиње.

Стриц је, раније, за насљедника спремао Ђорђија Савова, Његошевог брата од стрица, који се школовао у Русији, али је овај више волео војску и официрски позив. Традиција је, међутим, била да владар Црне Горе буде владика, па се и млади Његош спремао за тај позив. Владика Петар га је за свог наследника прогласио 20. јануара 1827. Желео је да и Рада пошаље у Русију, али није имао новца да плати школовање, па га je сам учио италијански, руски, немачки. енглески и француски. Такође му је омогућио приступ његовој богатој библиотеци. После му је стриц довео за учитеља Симу Милутиновића Сарајлија. Сарајлија му је предавао историју, књижевност и филозофију.

Прочитајте више о Петру II Петровићу Његошу:
http://bit.ly/QTPa9O 



  



Pozitivne Misli - o NOĆI VEŠTICA i malo o VORTEKSU, Vesna Biorac

NOVI VIDEO **Noć veštica je klanjanje bogu smrti i samim tim poricanje postojanja samo Jednog Boga Svete Trojice....
**Najnovije podmetanje nečiste sile u ovom trenutku je VORTEKS. To je učenje Ester Hiks, koja otvoreno tvrdi da ne govori ona, već ''abraham'', duh koji se sastoji od množine, a koji za sebe kaže da je ''grupa svesnosti iz nefizičke realnosti'' (baš kao legion demona koje je Hristos isterao iz čoveka i poslao u krdo svinja)
Jadni, lakoverni narod se uči da ulaze u ''vorteks'', koji ko zna šta je u istinskom duhovnom smislu, kad vas tome poučava nečista sila...Ne zaboravite da se đavo pretvara u anđela svetlosti i može govoriti velike mudrosti....a može dati i ostvarenje materijalnog i svakog drugog uspeha...ali samo za vreme, dok ne dođe naplaćivanje....Da Bog da pokajanje od prelesti. Više u videu; https://www.youtube.com/watch?v=es2Ub1cdU7M



                                                    

Dean martin's Sway/with me (with lyrics)

Срећан празник Светог апостола и јеванђелисте Луке; Светог Петра Цетињског! Срећна слава, на многаја љета!

Свети Апостол и Јеванђелиста Лука; Свети Петар Цетињски
18./31. октобар

Тропар Луки, глас 3. Свети Апостоле и Јеванђелисто Лука, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Тропар Луки други, глас 5. Похвалимо свештеним песмама, светог Апостола, свеславног Луку, као проповедника Дела Апостолских и сјајног писца Јеванђеља Христовог, неописане истине Христове Цркве, и као истинитог лекара људских немоћи, природних болести и исцелитеља душевних мука, који се непрестано моли за душе наше.
Тропар Петру, глас 8. Приђите данас, о Православни, да се свечано зарадујемо, и да видимо свечасне и свеславне врлине, трудове и подвиге, свећњака пресветлог из црногорскога краја, међу архијерејима великог Петра, многохваљеног пастира и учитеља: Јер га дивним учини Господ међу светима Својим, истински нетрулежног после четири године из земље га пројави: Његовим молитвама, Христе Боже, спаси душе наше.
Кондак Луки, глас 2. Похвалимо као истинског проповедника побожности и говорника неизречених тајни, звезду Цркве, Луку божанскога: Јер Господ Христос који једини зна тајне срца, изабрао га је са мудрим Павлом, да буду учитељи народа.
Кондак Петру, глас 3. Насладимо се данас божански, о љубитељи светих, јер када настаде време показа нам Небо предивне и нетрулежне мошти, величанственог светитеља и служитеља божанских тајни, Светог Петра, јерарха Христовог: Зато га данас узвеличајмо песмама као пресветлу црногорску звезду, која нам из гроба засија. Замолимо га као великог старатеља за наше душе и топлог молитвеника, ка њему вапијући и умилно говорећи: Новојављени међу светима, светитељу Петре премудри, похвало Црне Горе, молимо те да твојим молитвама спасеш стадо твоје које си многим трудовима и подвизима пасао, као и све нас, а и све Православне Хришћане.

  

Свети апостол и јеванђелист Лука

Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис.

У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету.

Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце.

Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље. Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.

   


Молитва светом апостолу и еванђелисти ЛУКИ

О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас.

Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо.

Помози нам, неукима и неразумнима да разумемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.


 

недеља, 30. октобар 2016.

Od takvih se ne odlazi..


Помаже Бог, браћо и сестре!

Молимо вас да са посебном пажњом прочитате следећи текст. 

У последње време нам се све више преко средстава медија, реклама и разних других производа сервира како нам на свеопшту радост стиже тобожњи празник! На нашу велику жалост он највише погађа управо најмлађу и најрањивију генерацију, нашу децу! Да бисте били што ближе упознати колико је заправо опасно се уљуљкати тезом да је то безазлено, друштвенокорисно и забавно прочитајте следећи текст који написао Свети Николај Жички и добро се загледајте у костиме које носи младеж по такозваним прославама и обележавањима овог можемо слободно рећи сатанистчког празника.

Желимо вам свако добро у Христу!

"Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.

У протеклих месец дана све нас у спољњем свету подсећа да се ближи празник Haloween: деца у школама увелико цртају бундеве, вештице и слепе мишеве, родитељи размишљају како да набаве или сашију идеални костим у којем ће њихова деца ићи по кућама и тражити слаткише „плашећи“ комшије (trick or treating), из излога нам се кезе и цере ликови вампира, вукодлака и разних демона, који понекад изгледају „симпатично“ – шаљиво, а понекад узнемирујуће. Многи ће од нас пристати да поведу своју децу „trick or treating“ увече 31. октобра, кад зађе сунце, иако нам је тај обичај потпуно стран и у најмању руку чудан.

Многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од осталих, учествовати у овом празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења.
А ево шта је заправо позадина празника Halloween :

Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак.

Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани „trick or treating“. Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.

У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник „Свих Светих“ 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих („All Hallows eve“) служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.

Чак је долазило и до крађе и скрнављења свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.

Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween.

Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу „маскирамо“ и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“.

У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun).

Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.
Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога."

Свети Николај Жички и Охридски

 Parohija Svetе Trojicе, Roterdam

 

Житије Светог Апостола и Јеванђелисте Луке

   


 Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше "пред лицем" Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија. 

У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35). 

По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече. 

Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. То се догодило у време Другог путовања светога Павла. Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији (Д. Ап. 20, 6), проповедајући и ширећи хришћанство.

Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. Не напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава).

Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога свега. У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола. У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше "први очевидци и слуге речи". (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.

После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. Не прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по други пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени; јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4,6.10).

Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.

У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог.

У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.

Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин.
 
Текст преузет из књиге: Преподобни Јустин Ћелијски, "ЖИТИЈА СВЕТИХ"
Извор: Епархија бачка 







Lovely

Ljubav kao rezonanca pozitiviteta

rezonanca pozitiviteta

 Analizirajući mitologiju ljubavi i njene praktične mehanizme, psihološkinja Barbara Fredrickson je ljubav definisala kao kombinaciju tri usko isprepletana događaja: razmena pozitivne emocije između dve osobe, sinhronizacija njihove biohemije i ponašanja, kao i uzajamna potreba investiranja u dobrobit druge osobe. Ovaj proces, koji ona naziva “rezonancom pozitiviteta”, funkcioniše poput ogledala u kom se te dve osobe reflektuju i emocije sinhronizuju. Ova teza dovodi u pitanje solipsističko viđenje ljubavi u individualističkim kulturama Zapada, prema kom ona pripada samo osobi koja je oseća. Kako ljubav rezonira između dvoje ljudi, ona pripada svima koji su u taj proces uključeni kao i metaforičkom konektivnom tkivu koje ih spaja. Ljubav je tako sadržana u konekcijama.

Izvor http://breakfast.rs/

***Mlad Mesec u Skorpiji**

Svaka prica mora da izadje na dobro, a dobro nije ono sto zelite, vec ono sto je najbolje za vas(cak iako vama to ne izgleda tako na prvi pogled).
Mesec u Skorpiji donosi sansu i mogucnost da promenite sve stvari za koje ste mislili da nikada necete imati priliku.
Drasticni i tihi rezovi nekih zivotnih situacija.
Jedna suza niz obraz..
I novi pocetak.
Najdublje tajne uvek se kriju u nama, a mlad Mesec ce nam pokazati sta smo to sakrili i od samih sebe.
Jedina stvar koja vas moze kociti ste vi sami....i i jedini neprijatelj koga morate savladati u ovom periodu ste Vi sami..
Ne zaboravite sveto trojstvo Skorpije,istina,odlucnost i hrabrost. To je alat kojim se postize uspeh. I to je put ka nekoj boljoj energiji koju sami sebi mozete stvoriti.


 

Astrolog Mira -Markovic

субота, 29. октобар 2016.

U susret sutrašnjem Mladom Mesecu u Škorpionu



U susret sutrašnjem Mladom Mesecu u Škorpionu. Ključna reč: oproštaj. Ostavimo sve nemoćne i uzavrele besove, očaje i razočaranja, sve neprihvaćene gubitke da se kroz konjunkciju Sunca i Meseca u Škorpionu poput zahuktele reke sliju i survaju u mir Neptuna u Ribama. U mir mora, okeana, beskraja nepoznatog gde vera obitava. Od nemira do mira. Give up. Let go. Accept. Forgive.

Astrologija - Sanja Perić

 

Ima u meni bunar iz kojega zahvatam. Nije moj, samo ga je meni neko poverio. Katkada je suv, katkada neiscrpan. Ne mogu zadržati nijednu njegovu kapljicu. U ovom bunaru svetluca voda života.
Saslušaću te, ali će biti i onoga što neću dobro primiti. Možda zato što mi nedostaje, ili imam obilnije. Dovoljno je ako sebe prihvatiš. Tako ćemo imati zajedničko ishodište. Svako ima svoju nemoć koja se ne može poreći. Možeš potpuno postojati: ako nema poricanja, ako na sve možeš reći da.

(Lajoš Kesegi)

...♪♫༺♥༻ ༺♥༻♪♫♪,,,...♪♫༺♥༻ ༺♥༻♪♫♪,,,

Funny Wedding Wishes on Cards with Images  


short-wedding-wishes-on-cards  
 
 
wedding-wishes

VODA SA LIMUNOM: Kažu da je dobro da je pijete svako jutro, ali ovo vam nisu rekli..

Većina ljudi zna da limun voda je dobra za nas. Puna je vitamina C i odlična za celokupno zdravlje. Pogotovo što smo se približili još jednoj sezoni gripa i potrebno je naš imunološki sistem držati u top formi.
04.11.2014., Sibenik - Limun.Photo: Dusko Jaramaz/PIXSELL
I dok može biti dobro popiti veliku čašu vode s puno svežeg, organskog soka od limuna, ovo je ono što možda još ne znate.
1. Pijenje vode sa limunom jača imunološki sistem i pomaže u varenju hrane. To pomaže i da očistiti vaše akne.

2. Voda sa limunom pomaže da izgubite težinu.
Jedna od velikih prednosti soka od limuna je da pomaže telu normalizovati nivo šećera u krvi što pruža veliku pomoć u mršavljenju.

3. Voda sa limunom pomaže sprečiti nastajanje kamena u bubregu.

Barem kod nekih ljudi. Limun sadrži tonu kalijuma što čini nivo citrata u urinu većim, a što onemogućava stvaranje kamena.

4. Voda sa limunom pomaže sprečiti nastajanje kamena u žuči.

5. Voda sa limunom pomaže kod GERB-a

GERB ili gastroezofagealna refluksna bolest je vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak, što je vrlo neprijatno zbog povećanog lučenja želudačne kiseline. Može izgledati kao kontraproduktivno, jer je limun toliko kiseo, ali sok od limuna u vodi zapravo pomaže smiriti želudačne kiseline i čini dobro.

6. Voda sa limunom pomaže kod mučnine.

Najjednostavniji, ali zaista delotvoran prirodni lek protiv mučnine i povraćanja je sok od limuna. Posebno se preporučuje i nakon povraćanja jer trenutno osvežava usnu šupljinu i umanjuje mogućnost od ponovne pojave mučnine. Sok od limuna u ovom slučaju treba napraviti s manje vode nego sto to u sebi sadrži klasična limunada i ne treba ga popiti odjednom već u gutljajima. Budući da je potpuno neškodljiv, koristan je za otklanjanje mučnine iu trudnoći.
Verovatno ste mislili da ćemo reći neke loše stvari o vodi s limunom, zar ne? Međutim, loših stvari kod vode sa limunom gotovo da i nema osim što kažu da limun oštećuje zubnu gleđ te je preporučeno promućkati malo vode u ustima nakon konzumiranja ili pak vodu s limunom piti na slamku.
Stoga ne zaboravite ujutru na svoju vodu s limunom!

(Centar zdravlja)

Izvor 

петак, 28. октобар 2016.

A KADA ĆE NAM BITI BOLJE


Sanja Perić


Jedno od čestih pitanja kada ste astrolog. Ujedno, naslov koji bi na aktuelnom sajmu knjiga prodao knjigu kao od šale. Gotovo kao što je Den Braun uspešno svetu gurnuo Da Vinčijev Kod. Vole ljudi misterije, tajne, i to uvek prolazi. Lako se prodaje dobar naslov. Tako se i na ovaj Braunov roman, literarno obradjen konspirativni materijal koji svako danas može naći na internetu, primio i Tom Henks koji realno može da bira filmove u kojima će da se pojavi. I kad ih već pomenuh, treći deo Braunove sage o profesoru Robertu Landgonu "Inferno" upravo je ovih dana premijerno prikazan u Gradu Andjela. I znate šta.. jedva čekam da još jednom prodjem Italijom, od Rima do Firence, uživam u Braunovim misterijama i konspiracijama. Jer Merkur je ušao u Škorpiona, pustiću ga da mi oboji dane svetskim misterijama i tajnama.
A šta su u astrologiji tajne? Ribe i Neptun su tajne o kojima se ne zna. Koje su skrivene. Ne znamo da postoji, pa otkrijemo nekakv grad na dnu okeana. Ili ne znamo svoje poreklo, postoji neka priča ali nedovoljna da bi ušli u trag genu, kao da je neko prešao gumicom za brisanje i gotovo postaje nemoguće iščupati istinu ili neki trag iz zaborava koji je dozvoljen. Tako da je iz Riba tajna ono što se ne zna. No Škorpion su isto tajne. Ali to su one naše privatne tajne. Od privatnih dnevnika, foldera, ono što u poverenju saopštavamo samo onima u koje imamo 100% poverenja. To je tajna koja se čuva kao oko u glavi i koju čak i kad saopštimo ili sa nekim podelimo osetimo zebnjicu iz jednog škorpionskog nepoverenja jer i "zidovi imaju uši". Tu su i one porodične tajne o kojima znamo sve, ali se ne priča. To je bunt svakog Merkura u Škorpionu da ne poseduje smart telefon da ga ne bi špijunirali. Ne, nije on paraonik, samo je o nekim stvarima više obavešten od nas koji ćemo (kao ja pre neki dan) dati telefon na skeniranje na kasi u jednom hipermarketu da bi ostvarila neki popust i dobila šerpicu :)) Da, moj Merkur je u Strelcu. Ne samo što je naivan, nego je i nezainteresovan za konspiracije - po sistemu, pa ako me i prisluškuju, stvarno me ne dotiče. Ne osećam se ugroženo, ali kako rekoh, takav je Merkur u Strelcu.
Ima još jedna vrsta tajni, a to su tajne koje se čuvaju po dužnosti. Top Secret tajne. Profesionalna odgovornost, diskrecija. Od lekara koji ima obavezu da o pacijentu ne priča okolo (psihoterpaut i sl), diskrecija svakog astrologa, preko zaposlenih u državnim službama koji imaju pristup poverljivim aktima, do onih knjiga koje su gotovo tajna jer ih mogu listati samo recimo kardinali u Vatikanu, ili ih vidimo tek izložene na nekakvoj izložbi kroz debelo staklo i ni list dalje. To su sve opisi tajne koja ide iz Jarca i koja se tiče nedostupnosti, zabrane da se zna i vidi.
A “Kada će nam biti bolje” je tajna nad tajnama. Niko ne zna tačno. Nekada i oni koji su prognozirali (bilo da su astrolozi ili ekonomisti) sada sležu ramenima, nisu sigurni više u svoje procene. Ono što znam sa sigurnošću da kažem jeste da može još danas da vam bude malo bolje ako dok je Merkur u Škorpionu preskočite praćenje dnevnih listova, naslova, svih tih vesti koje su mahom crne. Pa ili u neku mističnu avanturu kroz film i knjigu ili učenje (ne čitanje) astrologije, numerologije, feng shuija, grafologije, bodytalka. Ako sada dok je Mars u Jarcu umesto da sedite, vi više vremena provedete na nogama. Nije bitno da li ste čistili kuću ili ste krenuli peške do pijace pa nastavili do Ade Ciganlije, onako spontano, kao da je to normalna maršruta vaše dnevne rutine. Biće vam bolje i ako Venerin trenutni boravak u Strelcu (praćen lancem (Saturn) i katancem (Neptun) ) umesto na ljubavnu patnju i jedno emotivno očajavanje ili uzaludne nade i lična nedostignuća pretočite u sredjivanje ambijenta za život, prilagodjavanje istog sebi, unošenje egzotike i mistike u isti tako da na kraju liči na jedan privatan hram u kome se svakodnevno ceremonijalno živi u slavu nade, vere i ljubavi. A ako ste još inspirisani eto pisanja, crtanja (po zidu je posebno preporučljivo sad), kreativnih poteza, kulinarskih egzibicija, ekponencijalnog rasplinjavanja kroz art, lepotu, sklad, prijatnost.
I svakako je bolje ako ste puni energije dok je Sunce u Škorpionu, ako ste od onih koje pitaju “Odakle ti više ta energija, kada sve (po)stižeš?” Zato spavajte, meditirajte, fokusirajte se i centrirajte, amputirajte škorpionskim rezom sve suvišno što samo proždire vašu snagu i oduzima vam moć. Kada je Sunce u Škorpionu moć ili imamo ili smo je nekome dali. Pa malo ekonomišite i materijom i vremenom i znanjem, biće vremena za rasipanje kad stignemo do decembra i Strelca.



четвртак, 27. октобар 2016.

Srećna nam svima Sv Petka!

Zaštitnica svih nas od davnina - naših žena i dece, zemlje i useva kao i svega što se iz zemlje rađa i izvire
Ona je naša Petka - Beogradska, Biogradska, Trnovska - NAŠA Tračanska Demetra za sve Srbe, Rumune, Bugare i Grke!

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века. Родила се у граду Епивату, који се налази на обали Мраморног мора између Силимврије и Цариграда у Тракији половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски (989—996) http://sr.wikipedia.org/wiki/Света_Петка
...
Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши. http://sr.wikipedia.org/wiki/Милица_Хребељановић
...
Према Григорију Цамблаку (српски монах, који је касније отишао за Русију и тамо постао епископ), ова мисија две монахиње и удовице, поред оправдања за Стефана Лазаревића, имала је још један циљ: измољење и пренос моштију Свете Петке из Трнова (бивше престонице Бугарског царства, које су Турци 1393. коначно присвојили својој држави) у Србију. Султан је то великодушно допустио, видевши у том чину само верске мотиве. Али Јефимија и монахиња Јевгенија су имале нешто друго у виду: Света Петка је, наиме, хришћанска Деметра, заштитница земље, свих усева и плодова које даје земља. Себри (или Себари, сељачки слој у средњовековној Србији) који су у овим ратним временима бежали са земље, нагло су престали да то чине када су мошти Свете Петке приспеле у моравску Србију. http://sr.wikipedia.org/wiki/Јефимија



ДАНАС ЈЕ СВЕТА ПЕТКА

http://img1.picmix.com/output/pic/normal/6/4/7/3/5553746_ba215.gif  

 ДАНАС ЈЕ СВЕТА ПЕТКА: Ево шта би било добро да урадите (ВИДЕО)
Поново портали бомбардују лажима, поново иста прича на коју ми не смемо остати неми. Сваки верник и православац треба да ради на томе да се на ове велике празнике Причести и приђе Христу на тај начин, оставите се сујеверја која је демонска обмана, ово мора да буде ваш крајњи циљ, владање у добру по заповестима које нам је Господ оставио, да нас једнога дана препозна као своје ученике.



СРЕЋАН ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНЕ МАТИ НАШЕ ПАРАСКЕВЕ - ПЕТКЕ СРБСКЕ! СРЕЋНА СЛАВА, НА МНОГАЈА ЉЕТА!

Молитва преподобној Мати нашој ПАРАСКЕВИ - ПЕТКИ

О, преподобна мати Параскево, наша топла заступнице и свагда у невољама брза помоћнице! Помози нама грешнима и малаксалима у овом садашњем животу. Умоли Господа Бога да нам подари опроштај свих наших грехова, које смо у овом животу починили делом, речју, помишљу и свим осећањима нашим, а на исходу душе наше помози нам недостојним да се да се избавимо од митарстава ваздушних и вечитих мука, да величајући твоје милосрдно заступништво увек прослављамо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

СВЕТА ПЕТКА - СЛАВА СРПСКА И ЗАШТИТА ВЕРНИХ
27. октобар (14.окт)

ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА - СВЕТА ПЕТКА

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват - по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:"Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):
Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

   
О, ПРЕСВЕТА СВЕТИТЕЉКО, ЧУЈ НАМ МОЛБЕ СВЕТА ПЕТКО!

МОШТИ СВЕТЕ ПЕТКЕ


 

 
СВЕТА ПЕТКО, БОЖИЈА СВЕТИТЕЉКО, МОЛИ БОГА ЗА НАС!



 


Радуј се, утехо ожалошћених, преподобна Мати ПАРАСКЕВО!


   

Молитва Светој Петки

Света Петко, Божја Светитељко, моли Бога за нас.

Удостојила си се гледања лица Божијег као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спасење душа наших.

Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетима здравље, малаксалима снагу, и свима бодрост и радост, Христова девственице, наша помоћнице.

Буди и надаље престономе граду српском, утврди га у Православљу, помози вернима, подигни недужне и тужне, у уснулим у Господу прецима нашим, браћи и деци, измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божија Светитељко.

Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројици, у векове векова. Амин.


  
Света Петка Ђунис

 

Dragi mladenci

Sretnu plovidbu bračnom lukom uz uvek povoljan vetar u leđa!

Neka vas obasja svetlost Božje ljubavi na putu života kojim ste odlučili zajedno kročiti.... i ne zaboravite, od danas život ne postaje lepši... on vam samo pruža još dve ruke koje će vam pomagati, i jednu glavu koja će uvek na vas misliti...


Postoji jedan zakon fizike koji kaže da dva tela ne mogu u isto vreme biti na istom mestu. no srce ne poštuje taj zakon.
Zakon srca glasi ovako:
dva srca mogu i trebaju biti u isto vreme na istome mestu.
štaviše, zakon srca govori da dva srca mogu biti jedno!  



 Резултат слика за mladenci  



Kult svete Petke: I dalje čudotvori


sv_petka_7
Čudesna viđenja svete Petke (koju praznujemo 27. oktobra) dešavaju se i danas – svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, ali i opominje one koji greše * Mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put vere
     Poznato je da je kult svete Petke veoma razvijen u srpskom narodu. Mnoge naše porodice slave je kao krsnu slavu (po brojnosti svečara u Srbiji ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila), baš kao što su njenom imenu posvećeni i i brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama.
Radeći, pre nešto više od deset godina, na knjizi o svetoj Petki (sa blagoslovnom episkopa šabačko-valjevskog), naši sveštenici prikupili su i svedočanstva zaštite, isceljenja ili opomene, napominjući kako im “dolaze mnoga iskreno verujuća lica kojima moramo da priznamo autentičnost njihovih viđenja”. Prenosimo samo jednu od takvih fascinatnih ispovesti iz tog vremena:

     – Jedan oficir JNA i član tada neprikosnovene Partije, zatečen je na kolenima na podu beogradske kapelice udubljene u steni ispod zidina kalemegdanske tvrđave, posvećene svetoj Petki. Kad ga je neko od vernika upitao kako on, kao vojno lice, tako slobodno ispoljava svoja verska osećanja uprkos Partiji koja mu to zabranjuje, on je odgovorio:
     – Ova crkvica mi je spasla život. Za vreme Drugog svetskog rata ja sam ovde u blizini bio napadnut od strane nemačke patrole i gonjen policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u ovoj pećinici – crkvici koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu ja sam očekivao da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga. Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra sa pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, i nije me video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala.Tek posle dva sata ja sam skupio hrabrosti da izađem iz kapelice, ne znajući da li su moji gonioci u blizini, ali je napolju sve bilo mirno i delovalo je umirujuće.
  Posle sam saznao da je ova crkvica posvećena svetoj Petki. Bacivši pogled na ikonu, video sam da je Ona bila obučena u crne haljine, i tako sam je prepoznao. Ona mi je spasila život, i zato dolazim ovde da joj se zahvalim.

„Žena u crnom“
Sveta Petka se vernicima, prema brojnim prikupljenim svedočanstvima, javlja ne samo u snu, već i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom” (dok se Moldovlasima javlja češće u beloj odeći). Ona ih obično teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.
Neobična je i, na isti način sačuvana, priča iz sela Vitanovca kod Kraljeva, koja se ipak završila srećno. Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebao da stigne njen muž, da mu rukom mahne da ne izlazi iz autobusa nigde u selu, već da požuri kući zbog neke obaveze. Bio je praznik. Čekajući autobus desi se da na nju naleti kombi, odbaci je u stranu i ona ostane da leži kontuzovana.


Osvestila se u bolnici, baš kada je primala injekciju. Posle odlaska bolničarke, ostade “žena u crnom pored kreveta”.
– Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji je je pregazio. Kad ozdraviš, idi u crkvu svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na petak. I zašto uopšte radiš nedeljom?
Kad je utonula u san, bolesnica je videla unutrašnjost crkve svete Petke i raspored ikona na zidu. Kada je izašla iz bolnice, otišla je u crkvu svete Pekte i to ispričala starešini.
Lekovite vode svete Petke
Kult svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Sa velikim talasima srpskih seoba poštovanje svete Petke se sa juga prenosilo do Dalmacije i Mađarske, a najsnažnije se iskazalo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Šumadiji i Sremu.
Vernici se svetoj Petki obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova posvećenoj svetiteljki često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju, verujući i nadajući se da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti. Tako i pored Crkva Pokrova Presvete Bogorodice kraj Rasine postoji izvor vode, narod smatra lekovite, posve}en ovoj svetiteljki.


Sve je počelo daleke 1934, kada je po nalogu Milosava Vasića, zadužbinara iz Gornjeg Zleginja, i njegovog sina Radoja, neimar Blagoje Mitrović izgradio česmu kraj Rasine, nedaleko od same kruševačke varoši. Zbog lekovitih svojstava njene vode, česma je uskoro dobila naziv Izvor Svete Petke, stekavši u narodu epitet svetog mesta. I ljudi su upravo na ovim izvorima (ustanovljene su dve česme, sa “muškom” i “ženskom” vodom) tražili isceljenja za bolesti očiju, ekceme na koži i licu, ali i druga oboljenja, sa dubokom verom da je izvor Božji dar. Svako ko je zahvatio vodu, a takvih je bilo jako puno, ostavljao je neki prilog: neko novac, neko peškir, neko maramicu… I po tome je mesto postalo poznato u čitavom kraju, kao i po zahvalnosti onih koji su verovali da su baš ovde našli leka za svoju boljku.  Vremenom, na ovom mestu se pojavila i mala gradjevina od nepečene cigle, a prvo zidano zdanje podignuto je 1985. godine. Narod ga je prihvatio kao crkvu i nastavio da posećuje, posebno o praznicima…
U eparhijama SPC oko 240 parohijskih i manastiorskih crkava posvećeno je svetoj Petki, a u Beogradu je najposećenija kapela na Kalemegdanu gde se svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija u kojoj učestvuji vernici.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke. Prema narodnom predanju kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su i porušene u vreme turske vladavine. Današnja kapela i crkva, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izrgađena je 1937. godine po projektu arhitekte Momira Korunovića.
U novosagrađenoj krstionici uz kapelu Svete Petke obavljaju se krštenja vernika uz poštovanje izvornog hrišćanskog rituala – pogružavanjem. Praznik proslavljuju i beogradska crkve Svete Petke na Čukaričkoj padini i druge mnogobrojne crkve u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama koje veliko poštovanje ukazuju svetiteljki.
Inače, hramove ovoj svetiteljki Srbi su počeli da zidaju još u doba Nemanjića. Najviše ih je bilo na Kosovu i Metohiji – kako po gradovima (Prizren, Priština, Peć), tako i po selima. Poslednji srpski despoti i despotice, takođe su mnoge hramove posvetili Svetoj Petki.
Kapela svetog kamena
I, za mnoga mesta posvećena ovoj svetici veruje se da čudotvore. Tako se u kapelici uz crkvu manastira svete Petke u Stublu (11 kilometara od Vrnjačke Banje), u kojoj se čuvaju jastučnica i pokrov ove svetiteljke, nalazi i stub za koji mnogi veruju da je čudotvoran. U Kapeli svetog kamena, se, naime, čuva deo oltara za koji se veruje da je pripadao nekoj drevnoj crkvici, po svemu sudeći od trošnog materijala, jer ni u temeljima nisu sačuvani njeni tragovi, od koje je jedino on ostao. U međuvremenu je sa njega je nestala i horizontalna ploča koja se tu nalazila, pa od tog doba podseća na četvorougaoni 
 stub ukopan u zemlju

.

Vlasnik livade na kojoj se nalazio bio je izvesni Arsenije, oženjen 1875. udovicom Rumenom, koja je imala sina Tihomira Milosavljevića. Narod se redovno, uz molitve, okupljao oko tog kamena, što je Arseniju smetalo. Odlučio je da kamen izvadi i baci ga u potok. Međutim, vrativši se kući, video je pastorka teško bolesnog. Uplašen, pokajao se i vratio kamen na staro mesto i mladić je – odmah ozdravio. Zajedno su, kasnije, na livadi podigli crkvicu daščaru. Kada se Arsenije upokojio, livadu je, zajedno sa crkvicom, nasledio Tihomir, od koga ju je 1965. godine kupio Stojan Komatović iz obližnjeg sela Ravanice, koji je želeo da na tom mestu podigne novu, veću crkvu i manastir, težeći i sam monaškom životu. Na praznik svete Petke 1978. vladika Stefan je svečano osveštao crkvu i dao blagoslov.
Nije, nažalost, prošlo mnogo vremena i crkvica od dasaka je izgorela u požaru 1986. godine, pa je kamen opet ostao na otvorenom. To je, međutim, potrajalo samo dok Dragiša Gojković nije podigao današnju kapelu. Razlog da se na to odluči je bilo čudesno spasenje na njegovom imanju na Kosovu. Naime, pod pritiskom Šiptara nije hteo da poklekne da proda imanje i da se iseli. Da bi mu se osvetili i izvršili dodatni pritisak, Šiptari su jednog dana nasrnuli i opkolili mu kuću, tako da je Dragiša bio prisiljen da pobegne na tavan. Sa puškama u rukama i glasno ga vređajući, Šiptari su pošli za njim. Jedan je već počeo da se penje i na tavan. U tom času ispred Dragiše se pojavila žena u crnom (u kojoj je tek kasnije prepoznao lik svete Petke) i rekla mu „Ne boj se Dragiša, ja ću te sakriti“. Tako se i desilo! Gonioci su bili u neverici kako je nestao kada je „sad bio tu“, i posle nekog vremena u čuđenju su otišli.
Preselivši se u Vrnjačku Banju gde je kupio kuću, Dragiša je čuo za požar u Stublu, pojavio se u manastiru, ispričao bratstvu priču o čudu koje mu se desilo i predložio da plati i materijal i radnike, kako bi se podigla kapelica posvećena svetiteljki koja mu je na čudesan način pomogla. Tu je smešten i kamen koji je otad na sigurnom, pod krovom osmougaone kupole crkvice nazvane Kapela svetog kamena. U kapeli se ne vrše bogosluženja – mesto je isključivo pokloničko. Kamen posećuju mnogi koji uz veru i molitve očekuju da Bog preko njega čudotvori.
Čudotvorne mošti
Sveta Petka, koja je istorijska ličnost svrstana u red svetih, kao jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere poštuje se danas u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiji u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija verujući u njenu isceliteljsku moć. Posebno joj se obraćaju žene svih vera i nacija smatrajući je svojom zaštitnicom.


Prepodobna mati Paraskeva je, inače, rođena u Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije (Pivat, turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada, u Maloj Aziji, pri kraju desetog, ili po nekim autorima i na početku 11. veka, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Po predanju, mnoge godine je provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarević sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije. Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji.Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha. Mošti svetiteljke danas se nalaze u prelepoj mitropolijskoj katedrali u gradu Jaši (poznatom upravo kao verskom središtu i najznačajnijem mestu 
 hodočašća na tlu Rumunije, sa preko 50 crkava).



 
I – čudotvore. „Prvo i najveće čudo svete Petke je sama činjenica da njeno telo, koje je bilo godinama zakopano u zemlji, nije istrulilo. Njene svete mošti zaista podsećaju na živog čoveka koji je samo nakratko usnio“ – zabeležili su autori monografije „Sveta Petka – slava srpska i zaštita vernih“, naglašavajući kako se upravo preko njenih moštiju već vekovima projavljuje velika Božija milost, koja se vidi u čudesnim isceljenjima, ozdravljenjima brojnih ljudi koji dolaze da joj se pomole, bez obzira na veru i nacionalnu pripadnost. Kao jedan od novijih navode i primer studentkinje muzičke akademije koja je bila bolesna od leukemije. “Posle mnogo napora lekari su rekli da nemaju više šta da preduzmu. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima Prepodobne, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli kćer. Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji zajedno sa kćerkom molili su se Bogu i Prepodobnoj za isceljenje. Nakon revnosnih molitava, devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na Akademiju, na predavanja.”
Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini.
                                                                                                                                                    Slavoljub Marković