Jedan dan svi zaposleni došli su na posao i videli veliko obaveštenje na
vratima svojih kancelarija na kojima je pisalo: ”Juče je umrla jedna
osoba koja je ometala vaše napredovanje u ovoj kompaniji. Pozivamo vas
da dođete na sahranu u prostoriju teretane. Na početku su svi bili tužni
zbog smrti svog kolege, ali posle nekog vremena postali su radoznali ko
je taj čovek koji je ometao njihovo napredovanje i rast same kompanije.
Uzbuđenje u prostoriji za sastanke je bilo takvo da je obezbeđenje
moralo da smiruje i kontroliše situaciju. Svi su pomislili: ”Ko je taj
čovek koji je ometao moj napredak? Pa, barem je umro.” Kako su prilazili
i provirili u sanduk tako bi ostajali bez komentara. Stajali su pored,
šokirani, u tišini, kao ih je neko duboko dirnuo u dušu. U sanduku se
nalazilo ogledalo i svako ko je pogledao, mogao je da vidi sebe.
POUKA:
Svet je kao ogledalo, svakome pokazuje odraz misli u koje snažno veruje. Svet i tvoja realnost su poput ogledala koje leži u sanduku, koje pokazuje svakom pojedincu smrt svojih sposobnosti da zamisle i stvore svoju sreću i uspeh. To je način na koji se suočavaju sa životom koji zaista čini razliku.
Izvor: ForensicSoul.com
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.