Tekstopisac i kompozitor jedne od najpopularnijih srpskih pesmama –
„Tamo daleko” je Đorđe Marinković, rođenog 19. 9. 1891. godine u Korbovu
(srez Kladovski, na severoistoku Srbije).
Kao siromašnog dečaka koji divno svira zatekli su ga na ključkoj
obali, prolazeći tuda brodom, neki ugledni Beograđani; njegov talenat
toliko im se dopao, da su izdejstvovali da se školuje u prestonici, gde
je svirao kod Kralja. Potiče iz siromašne porodice. U orkestru Kraljeve
garde svirao je prvo bubanj, a potom žičane instrumente i flautu, a onda
i klavir. Pasoš, s kojim je kasnije otputovao u Pariz, dobio je kao
nagradu od kralja Petra, zato što ga je obavestio kako je slučajno
saznao da grupa Arnauta sprema atentat na njega.
Đorđe Marinković je 1916. godine sa srpskom vojskom boravio na Krfu. Za tu
epizodu njegovog života vezan je nastanak jedne od najlepših i
najpopularnijih srpskih pesama “Tamo daleko”. Kako se može pročitati na
sajtu Naša Srbija, “od svih
rodoljubivih pesama, “Tamo daleko” bi se smela proglasiti himnom srpskog
vojnika; preko Cera i Kolubare, sa srpskom vojskom stigla je sve do
Soluna i Krfa; svi učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao
svoju; Englezi su je nazivali Far away over there, naši veliki prijatelji Francuzi Au loin, au loin sur Corfu, Česi i Slovaci Tam v dali…
Krali su mu pravo na autorstvo i čak pretili tužbom –
U pismu upućenom Radio-Beogradu 1966. godine, nakon što je od
Jovana Jovanovića iz Kladova saznao da je nacionalna radiofonska kuća
izdala ovu pesmu, Đorđe Marinković navodi: “Čast mi je poslati vam sedam
komada od mojih kompozicija, s nadom da će pevački hor snimiti koju
pesmu; zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju
pesmu ‘Tamo daleko’… Moju pesmu “Tamo daleko” napisao sam na Krfu 1916.
godine posle našeg povlačenja preko Albanske planine. Zato vas lepo
molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog
izvođenja na Radiju…”
Kako se ispostavilo, Đorđe Marinković je u Parizu prijavio i dobio
zaštitu autorskog prava pesme “Tamo daleko”, “za sve zemlje sveta”.
O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i okolnost da je Nikola
Tesla na večni počinak ispraćen ovom pesmom u interpretaciji Zlatka
Balokovića. Međutim, posle Drugog svetskog rata, od strane partijskih
zvaničnika smatralo se jeretičkim pevati “Tamo daleko”, budući da
asocira na monarhiju i Karađorđeviće.
Koliko danas znamo o ovom kompozitoru –
„Tamo daleko” je Đorđe Marinković, rođenog 19. 9. 1891. godine u Korbovu
(srez Kladovski, na severoistoku Srbije).
Kao siromašnog dečaka koji divno svira zatekli su ga na ključkoj
obali, prolazeći tuda brodom, neki ugledni Beograđani; njegov talenat
toliko im se dopao, da su izdejstvovali da se školuje u prestonici, gde
je svirao kod Kralja. Potiče iz siromašne porodice. U orkestru Kraljeve
garde svirao je prvo bubanj, a potom žičane instrumente i flautu, a onda
i klavir. Pasoš, s kojim je kasnije otputovao u Pariz, dobio je kao
nagradu od kralja Petra, zato što ga je obavestio kako je slučajno
saznao da grupa Arnauta sprema atentat na njega.
Đorđe Marinković je 1916. godine sa srpskom vojskom boravio na Krfu. Za tu
epizodu njegovog života vezan je nastanak jedne od najlepših i
najpopularnijih srpskih pesama “Tamo daleko”. Kako se može pročitati na
sajtu Naša Srbija, “od svih
rodoljubivih pesama, “Tamo daleko” bi se smela proglasiti himnom srpskog
vojnika; preko Cera i Kolubare, sa srpskom vojskom stigla je sve do
Soluna i Krfa; svi učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao
svoju; Englezi su je nazivali Far away over there, naši veliki prijatelji Francuzi Au loin, au loin sur Corfu, Česi i Slovaci Tam v dali…
Krali su mu pravo na autorstvo i čak pretili tužbom –
U pismu upućenom Radio-Beogradu 1966. godine, nakon što je od
Jovana Jovanovića iz Kladova saznao da je nacionalna radiofonska kuća
izdala ovu pesmu, Đorđe Marinković navodi: “Čast mi je poslati vam sedam
komada od mojih kompozicija, s nadom da će pevački hor snimiti koju
pesmu; zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju
pesmu ‘Tamo daleko’… Moju pesmu “Tamo daleko” napisao sam na Krfu 1916.
godine posle našeg povlačenja preko Albanske planine. Zato vas lepo
molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog
izvođenja na Radiju…”
Kako se ispostavilo, Đorđe Marinković je u Parizu prijavio i dobio
zaštitu autorskog prava pesme “Tamo daleko”, “za sve zemlje sveta”.
O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i okolnost da je Nikola
Tesla na večni počinak ispraćen ovom pesmom u interpretaciji Zlatka
Balokovića. Međutim, posle Drugog svetskog rata, od strane partijskih
zvaničnika smatralo se jeretičkim pevati “Tamo daleko”, budući da
asocira na monarhiju i Karađorđeviće.
Koliko danas znamo o ovom kompozitoru –
O našem kompozitoru Marinkoviću malo znaju i u njegovom rodnom selu
Korbovu. Njegov bratanac Miodrag Marinković (76), penzionisani brodar,
seća se da je Đorđe iz Pariza dolazio u rodno Korbovo dva ili tri puta.
Ženio se dva puta, ali nije imao dece. Živeo je skromno. Ništa se ne zna
o njegovoj zaostavštini. U rodnom selu odavno je porušena brvnara iz
koje se Đorđe otisnuo u svet. Preminuo je pre tri decenije u Parizu.
Tamo je ovaj naš kompozitor, gotovo potpuno zaboravljen u postojbini,
stekao svetsku muzičku slavu, radeći i za čuvenu parisku muzičku
izdavačku kuću RCA.
Korbovu. Njegov bratanac Miodrag Marinković (76), penzionisani brodar,
seća se da je Đorđe iz Pariza dolazio u rodno Korbovo dva ili tri puta.
Ženio se dva puta, ali nije imao dece. Živeo je skromno. Ništa se ne zna
o njegovoj zaostavštini. U rodnom selu odavno je porušena brvnara iz
koje se Đorđe otisnuo u svet. Preminuo je pre tri decenije u Parizu.
Tamo je ovaj naš kompozitor, gotovo potpuno zaboravljen u postojbini,
stekao svetsku muzičku slavu, radeći i za čuvenu parisku muzičku
izdavačku kuću RCA.
Ipak, bratanac Miodrag Marinković kaže, za dnevni list Politika,
da će pokušati preko advokata da sazna nešto više o svom pretku i
njegovoj ostavštini. Ili da dozna bar gde se nalazi njegov grob. Bilo bi
lepo, veli rođak kompozitora, da i naša država nešto učini da se sačuva
sećanje na autora nezaboravne pesme.
da će pokušati preko advokata da sazna nešto više o svom pretku i
njegovoj ostavštini. Ili da dozna bar gde se nalazi njegov grob. Bilo bi
lepo, veli rođak kompozitora, da i naša država nešto učini da se sačuva
sećanje na autora nezaboravne pesme.
Izvor Opanak. rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.