SAVLADAJTE DEPRESIJU UZ POMOĆ PRAVOSLAVLJA (II deo): Misli svetih otaca protiv čamotinje i bezvoljnosti

Misli svetih otaca protiv tuge i depresije:

1. PREVAZIĆI UNINIJE (OČAJANJE, ČAMOTINJU)

Prestani da pretpostavljaš! Počni da razmišljaš!

2. ODMOR KOJI OKREPLjUJE

Često se dešava da, kad nam je srce ispunjeno tugom, takve pomisli možemo odagnati napuštanjem kelije i započinjanjem bezazlenog i mirnog razgovora sa nekim iskusnim i vrlinskim čovekom. Zatim, ojačani i okrepljeni, možemo se sa većom revnošću vratiti našim bogougodnim borbama.

3. POKAJANjE KAO ODGOVOR

U vreme oluje i uzburkavanja strasti, trudi se da ne padneš u uninije i očajanje, već pribegni samo-prekorevanju, krotosti i pokajanju. Bogu je draži skrušeni grešnik koji se kaje, od nepokajanog i gordog pravednika, koji misli da se opravda pravednošću.

4. SILA TRPLjENjA

Trpi i istrpi sve! Svaku tugu, svako breme, uvredu, klevetu, a najviše se plaši očajanja. To je najteži greh.

Postoje dva puta. Jedan je put samoprekorevanja i krotosti. Drugi, samoopravdanja i žalosti. Prvi je istinski put duhovne žalosti i pokajanja, koji vodi spasenju i krotosti. Drugi je put gordosti i samoopravdavanja. U tom slučaju ti niko ne može pomoći – ni moje molitve, ni anđeli nebeski – već samo milost Gospodnja. A, i da to nije Gospoda radi, vodilo bi u propast!

Bez obzira na iskušenje ili čovekov pad, mora se ustati, ne tugovati i početi iznova. Neophodan je trud za trudom. Potrebna je nevidljiva borba. Samo mužestvena borba biva ovenčana. Mora postojati rat, žalost sa iskrenim pokajanjem i čvrstom nadom.

Naoružaj se, započni rat i Gospod će ti dati sve ostalo.

Jedan brat je pao u greh bluda nakon čega je gorko plakao i, iz sveg srca, se pokajao. To se ponovilo sedam puta. On se kajao, borio, nije dopuštao sebi da padne u očajanje, i greh mu je bio oprošten. Njegovom starcu je otkriveno da je zbog pokajanja i borbe ovaj brat ovenčan nebeskim vencima.
Stoga, iznad svega čuvaj mir u srcu. Sve predaj Gospodu, u potpunosti se predaj Njemu. On je sve i sve je Njega radi.

 

 5. NEPOKOLEBLjIVA HRABROST

 

Čovek mora biti strog prema sebi, a blag prema drugima. Čoveka napadaju nečiste pomisli, a kada one nestanu, čamotinja, očajanje (uninije) i slične strasti obuzimaju njegovo srce. I tako to biva: smenjuju se takvi periodi, i to sve radi našega spasenja.

Potrebno je usavršiti se u krotosti. Nemoguće je hoditi stazom duhovnog života ne razlikujući iskušenja, jer ni Gospod ne šalje čoveku iskušenja koja prevazilaze njegove moći. Najpre treba da se “poklonimo Krstu”, a potom da “proslavimo i veličamo Njegovo Vaskrsenje”. I tako je to u čovekovom životu – prvo patnja, pa radost.

U vreme žalosti i očajanja neophodno je imati strpljenje i hrabro srce, jer kada iščezne svaka nada da će biti bolje, tada stiže nebeska pomoć. U tom trenutku je potrebna ispovest. Ti samo ne gubi veru, jer, kao što se telo očisti posle tople kupke, tako će se i tvoja duša, blagodaću i milosrđem Božijim, očistiti od greha.
 
6. NASRTAJI GORDOSTI I OČAJANjA

Pišeš da si ponekad toliko raslabljen da polako postaješ kukavica, a nekad padaš i u očajanje. Znaj da postoje dve osnovne zamke neprijatelja: napasti čoveka gordošću i sujetom, ili kukavičlukom i očajanjem. Sveti Jovan Lestvičnik piše da se jedan iskusni asketa protiv ovih zamki borio oružjem samoga neprijatelja. Kada bi ga doveli do očajanja, on bi rekao sebi i svojim neprijateljima: “Kako to da si me do nedavno hvalio i u meni podsticao gordost?” Tako se odbranio od ove zle spletke. Ako bi neprijatelj promenio taktiku, pa počeo da hvali podvižnika, stvarajući plodno tlo gordosti i sujete, starac bi tada odgovarao: “Kako to da si me nedavno doveo do očajanja? To je samo po sebi protivrečno.” Tako se ovaj asketa, uz pomoć Božiju, odbranio od ovih zamki oružjem samoga neprijatelja, koristeći ga u pravo vreme.

 

7. DEPRESIJA JE ISTO ŠTO I ATEIZAM

 

Ako patiš zbog gubitka i štete, i ne pronalaziš mesto na kome bi odmorio svoju zabrinutu glavu, vera tvoja će te zaštititi od mračnih pomisli i briga, i neprekidno će ti govoriti da je sve što je izmaklo iz tvojih ruku, palo u ruke tvoga Oca, Svedržitelja.

Vera te štiti u bolesti i od bolesti, u teškoćama i od teškoća, u tami i od tame, u očajanju i od očajanja, u usamljenosti i od usamljenosti, u smrti i od smrti. Vera te štiti i brani čak i od smrti. Zaista, čak i od smrti, a ateisti ne znaju čak ni da postoji odbrana od smrti… Svaka smrt je mrtva, a ateizam je živa smrt. Vera tvoja brani te i čuva od ove žive smrti.

 8. ZA MIRAN ŽIVOT

 

Braćo moja, čvrsto stojte u pravoslavnoj veri Hristovoj! Čuvajte nerasejanost uma; imajte čistotu duše i tela; klonite se zlih želja; ukrasite se skrušenom mudrošću; ne zaboravljajte na gostoljublje; nikada ne izbegavajte zajedničke obroke za trpezom; bežite od ljudske slave; ne tražite privremenu počast; ni u čemu se ne suprotstavljajte svome nadređenom; neprekidno se vežbajte u vrlinama; bežite od alkohola kao od otrova; svakog časa se trezveno molite Bogu. Ako budete živeli po ovim savetima, onda će vam Gospod naš Isus Hristos darovati večne blagoslove i Carstvo Nebesko.

9. ČUVANjE OD DUHA OČAJANjA

Moraš se češće krstiti, jer te to čuva poput katanca na vratima. Spasavajte se i branite silom Časnoga i Životvornoga Krsta.

Demon sedi na levom, a Anđeo čuvar na desnom ramenu.

Svaki čovek ima svoje knjige – u jednu se zapisuju gresi, a u drugu dobra dela.

Ako nas neko podstakne da povredimo ili ožalostimo stare, bolesne ili sumašedše, ne očajavajmo, već, nasuprot tome, pomozimo im. Bolesnima moramo pomoći svim snagama i oprostiti im šta god oni rekli ili uradili.

Svaki dom bi trebalo da ima jednu sobu koja je, poput kapele, okrenuta na istok. U nju bi trebalo staviti jedan sto – oltar Božiji za molitvu, sa kojeg ne bi trebalo ni jesti ni piti.

 

 10. HRABRO SE BORI

 

U vreme iskušenja ne napuštaj svoju keliju, izmišljajući razne izgovore, već sedi i trpi. Hrabro se suočavaj sa svim protivnicima, osobito sa demonom uninija, koji je zaista najteži od svih, ali koji, najviše od svih, dušu čini iskusnom. Ukoliko izbegneš borbu, tvoj um će ostati neiskusan, plašljiv i lako će se u bekstvu okretati.

11. MOLITVA JE LEK

Molitva je lek protiv tuge i uninija.

 

 12. SUZE I MOLITVE BOGU

 

Kada pokušavamo da uznesemo srdačne molitve Bogu i u tome ne uspevamo, jer nas obuzima tama, navlažimo obraze suzama i zatražimo od Boga da razveje borbenu tamu i unese svetlost u dušu.

13. ČEKAJ SVETLOST MILOSTI BOŽIJE

Poput sunčevih zraka, koje ponekad prekriju tamni oblaci, duša biva ispunjena tamom i, na neko vreme, lišena duhovne utehe. Tada je svetlost milosti Božije pomračena oblacima strasti koji se nadvijaju nad dušom. U tebi više nema radosti, a um se sve više pomračuje. U takvim situacijama ne razmišljaj mnogo, već trpi. Čitaj, primoravaj se na molitvu i čekaj pomoć. Ona će stići i pre nego je uočiš. Isto kao što sunčani zraci spasavaju zemlju od tamnih oblaka, tako i molitva može da uništi i rasprši oblake duševnih strasti i da osvetli um svetlošću utehe i radosti.

 14. ISUSOVA MOLITVA

 

Odagnaj neprijatelje Isusovim Imenom, jer, ni na nebu ni na zemlji, nema moćnijeg oružja protiv njih.

15.TRUDI SE DA SE NE SMUTIŠ

Ne dopusti da te neprijatelj poremeti, smuti i zbuni. Može li te ikakvo iskušenje ili stradanje zadesiti bez Božijeg dopuštenja? Ne može. Bog to dopušta zbog duševne koristi, ali nam demon to predstavlja u drugom svetlu, kao što je to davno učinio kada je izgnao našeg praoca iz rajskoga vrta. Međutim, mi zaboravljamo da nam Bog šalje iskušenja da bi nas očistio od svake nečistote, i tako zapadamo u nevolje i uninije. Ako želiš da se spaseš, ne veruj svojim pomislima, jer demoni u tebi seju seme zla i stvaraju lažne predstave. Ti zato nikada nikog ne osuđuj, već se uvek trudi da služiš bližnjem. Nikada ne misli zlo o nekome. Time i sam postaješ zao, budući da zao čovek misli zlo, a dobar čovek dobro. Kada pomisliš: “Oni za mene kažu…”, znaj da ti to neprijatelj šapuće na uho. Nikada ne sumnjaj, već sve istrpi sa radošću i osmehom, jer je velika nagrada za trpljenje. Što se tiče demona, ne veruj im, jer stvarnost nije onakva kakvom je oni predstavljaju. Njima je jedino stalo da pokušaju da te, na svaki mogući način, smute.

 

 16. SVE ŠTO SE DEŠAVA, DEŠAVA SE RADI DOBRA

 

Kažeš da su te iskušenja iscrpila. Vozljubljeni brate, ne budi iscrpljen, jer te Bog nije napustio, niti će te napustiti. Znaj da je nemoguće promeniti reči, koje je Gospod uputio našem praocu Adamu: Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb . Kao što se zlato zagreva u peći, očišćuje se i postaje pogodno za izradu kraljevske krune, tako je i sa čovekom. Iz vatre stradanja se, ukoliko sa blagodarnošću istrpi, rađa carski sin. Stoga, veruj da sve što ti se dogodi, događa se radi tvoga dobra, da bi ti osiguralo smelost pred Bogom.


17. POMOĆ OD ANĐELA ČUVARA

U očajanju sam potezao i za svojim, uvek napunjenim, pištoljem, želeći da sebi oduzmem život. Ali, neki glas u srcu mi je rekao: “Ne očajavaj, već se uzdaj u milost Božiju. Bog je štedar i mnogomilostiv prema onima koji se kaju. Do posljednjeg trenutka ovoga života, ne smemo da očajavamo.”

Naravno, bio je to glas mog Anđela čuvara. Bacio sam pištolj i, ustuknuvši, pogledao na Raspeće našega Spasitelja. Suze, poput bujice, potekoše niz obraze. Pao sam ničice i ridao sve dok nisam u tom položaju i zaspao.

Probudio sam se. Bilo je jutro. Oko mene nije bilo ničega. Sve je bilo na svome mestu, a u mojoj duši takođe mir. “O, Gospode,” pomislio sam, “velika je milost Tvoja!” Sledećeg dana, primio sam Svete Tajne i potpuno se smirio.

18. MISLI SAMO NA GOSPODA

Kada neprijatelj ubaci očajanje u tvoje srce, pobuđujući u umu sećanje na prošle grehe, koje ne donose nikakvu nadu na oproštaj, ne odmeravaj vlastite zasluge i grehe. Misli samo na dela Gospoda našeg Isusa Hrista – samo ona donose spasenje. Takođe, ne zaboravljaj da se Majka Crkva, na svakoj Evharistiji, moli za sve grešnike.

 19. UVEK OČEKUJ IZNENADNE PROMENE

 

Budi hrabar! Kada ognjeni duh počne da slabi, treba da se, na svaki način, trudimo da ga, sa strahom i trepetom, obnovimo, priljubljujući se uz Gospoda, jer sve dolazi od Njega. Dugo nas mogu pritiskati uninije, dosada, duhovna i telesna težina. Međutim, ne smemo se obeshrabriti, već moramo čvrsto stajati i revnosno ispunjavati pravila kojeg smo se prihvatili. Nemoj misliti da će se duša brzo osloboditi privezanosti za greh, niti očekuj da će ona sačuvati jednaku toplinu i sladost. To se nikada ne dešava. Nasuprot tome, uvek očekuj iznenadne promene. Kada nastupe natmurenost i teskoba, shvati da si to istinski ti, onakav kakav jesi. Što se tiče duhovne sladosti, prihvati je kao nezasluženu nagradu.

 

 20. BOGOOSTAVLjENOST

 

Kada se Bog, iz vaspitnih razloga, povuče, nastupa neizmerna tuga, poniženje i čak izvesno očajanje duše. Bog to čini da bi obuzdao sklonost duše ka taštini i samoljublju, jer se srce odmah ispunjava strahom Božijim, suzama blagodarnosti i velikom čežnjom za tihovanjem. Međutim, kada se Bog potpuno povuče, duša biva ispunjena uninijem, neverjem, gnevom i gordošću. Mi, koji iskusismo obe vrste ostavljenosti, u oba slučaja Bogu treba da pristupimo na odgovarajući način. U prvom slučaju, treba da Mu, od sveg srca, zablagodarimo, shvatajući da On tako obuzdava našu plahovitost i, poput dobroga oca, poučava nas razlici između vrline i poroka. U drugom slučaju, treba da Mu ispovedimo svoje grehe, da Mu sa suzama zavapimo i da se, što je moguće više, odvojimo od sveta, da bi Ga, uz veliki trud, konačno podstakli da se ponovo, kao nekada, otkrije u našim srcima.

Ipak, treba da shvatimo da kada je neposredna borba između satane i duše u toku – govorim o borbi u slučaju kada nas Bog napusti da bi nas poučio – tada se blagodat, kao što sam već rekao, pomalo skriva, ali ona i dalje krepi dušu, tako da u očima njenih neprijatelja pobeda izgleda kao delo same duše.

misli svetih otaca koje je prikupio otac Justin Popović

svetosavlje 

Izvor Opanak.rs