недеља, 10. септембар 2017.

SUTRA JE USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA:

  

Najveća moguća zabluda koja postoji u narodu je da sutra ne valja jeste ništa crveno i da treba pogledati nebo kako bi se baš taj dan ostvarila ova ili ona želja.

To ne samo da je zabluda, nego je vrsta magijskog verovanja u Boga, a sujeverje je u celoj ovoj priči odnelo najbitnije detalje ovako velikog praznika.

Ono što je bitno sutra je da odete u Hram na Liturgiji, da se pomolite Gospodu za svoje bližnje i upokojene, da postite ovaj ponedeljak i da možda baš on bude ta lestvica koja će vas uspinjati ka tome da smognete snage i počnete da postite i sredu i petak u narednom periodu.

Pomolite se za monahinju Veroniku koja je u teškom stanju, za njeno zdravlje!

Evo šta se dogodilo na Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja.

Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi zasožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu.

Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše predgostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tomi grom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru.

Učenici Jovanovi noću uzeše telo svoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto. Šta je dalje bilo s glavom Jovanovom može se čitati pod 24. februarom. Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora.

Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potuče ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo najpre u Galiju a po tom u Španiju. Kao izgnanci Irod i Irodijada živeše u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih.

A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29. avgusta ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije.

Beogradski portal

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.