Najistinitija pesma ikad napisana o ljubavi. Prejaka.

 

Ona je jedna sasvim obična žena, a upravo je to i čini neobičnom u ovom svetu u kojem sve jure za materijalnim bogatstvom.
Ona je bogata emotivno i duhovno.
Večita sanjalica, romantična duša i tvrdoglava blesa.
Naravno, ne tvrdoglava u smislu da sve mora biti po njenom nego da mora uspeti u svemu što je zamislila da ostvari.
Odavno nije više dete, ali i dalje svet posmatra očima deteta.
Verovatno i taj isti svet nju vidi tako, kao jedno veliko dete.
Ume da se ponaša detinjasto, ume i da bude ozbiljna kada život to od nje zahteva.
Ume često i da ne ume život da razume.
Ona nije od onih koji pamte zlo, više je ona koja pamti dobro i nikada ga ne zaboravlja.
Zlo prašta, dobro vraća.
Da li je naivna?
Verovatno jeste.
Naivnost je osobina dobrih ljudi.
Ljudi koji imaju dušu, a njena duša je kao nebo velika, kao sunce čista.
U njoj nema zime. To je duša koja i sija i greje.
To se bar lako vidi u njenim očima.
Geografske daljine za nju ne postoje. Postoje samo one emotivne.
Ona je neko ko je i kada je kilometrima daleko, samo vam je na korak od srca.
Ma, ona je čičak koji vam se zakači za dušu. Zakači se i drži se svojom dobrotom i nikako vas ne pušta.
Veruje u ljubav, veruje u ljude.
Njena vera je Ljubav, a po nacionalnosti je Čovek.
Biti njen neko, to vam je privilegija života.

Igor Čobanović