Čitaocima koje to zanima
Želja srca protiv želje umaŽivimo u kvantnom polju, Duhu svetome, Astralnoj matrici, telu Boga (izaberite šta vam odgovara) i to je ogromno polje potencijala koje utiče na nas i mi na njega. Ne postoji individualna namera, sve je povezano finim nitima koje potiču još od Velikog praska, i zato sve što uradimo utiče i na druge ljude. A šta drugi urade, utiče na nas. Sve je to jasno i bilo je tako i biće, bez obzira da li smo bili dovoljno pametni da to otkrijemo. Stvari funkcionišu i bez našeg saznanja. Čitajući poštu došao sam do nekih zaključaka koji su umnogome skrenuli puteve moje namere. Došao sam do zaključka kog sam vremenom potpuno zanemario i zaboravio. Naime, svi znate za Univerzalni zakon i za neke njegove amandmane koji govore o setvi i žetvi ili o atrakciji, tj. svesnom ili nesvesnom privlačenju energija raznih tipova u čovekovu sferu. Postoji proverena i sigurna metodologija za privlačenje pozitivnog i dosta toga sam izneo do sada, međutim to nije dovoljno. To je samo jedna strana medalje. Šta ćemo sa ljudima kojima nikako ne uspeva, ma koliko se trudili? Uvek smo skloni da neku tamo manjinu obrišemo gumicom i da falsifikujemo rezultate. To je uvek slučaj kod ljudi koji dobro zarađuju od ovakve materije. Moja motivacija je druge prirode i onda ću morati da konstatujem da nešto nije sasvim kako valja. Ili nešto nije u redu sa metodologijom kojom forsiramo zakon atrakcije, ili iz nekog razloga ne uspevamo da nadvladamo ometajuće faktore, što je izvesno.
Koji je to razlog? Pitanje staje u par reči, a veliko je kao planina. Prvo i osnovno: sve što želimo potiče od Ega ili Ja. Prvo smo ga napadali, a onda mu velikodušno ponudili da ispuni svoje težnje. Nešto nije u redu sa ovakvom postavkom? Davno smo konstatovali da se bolje ostvaruju želje srca, nego želje uma. Kakav god bio, ego je nosilac našeg identiteta i ne možemo ga odseći hirurškim nožem i reći: evo sad je kraj svim nevoljama. Ego je pokretan emocijom straha jer je odgovoran za naš opstanak, i sad bi srećni mogli da uskliknemo: eureka! Nema šanse da biće pokretano strahom ostvari išta pozitivno. Eh, kad bi svet bio tako jednostavan. Onda smo krenuli da budimo božansko u nama i da anuliramo negativni predznak. Sad smo na fifti – fifti. Zavisno od toga šta prevagne, ostvarenje će doći ili neće. Ili će čak doći do ostvarenja negativnog. Sledeći korak bi bio da postignemo prosvetljenje i da širimo isključivo ljubav, a tada se Univerzum otvara kao zemlja čudesa. Garantujem da bi posle takvog iskustva ostvarili odmah sve što poželite, samo da se sad ne javlja nešto jako čudno. Naime, želja više nema. Ili tačnije, ostvarili smo najveću, pa nam ostale izgledaju besmislene. Ali da budemo iskreni, postizanje takvog stanja kao što je prosvetljenje je izuzetno teško i možemo ga slobodno zanemariti u našem istraživanju. Kako da pomognemo velikoj većini populacije koja ga čak ni ne prihvata, jer pobogu - vratite nam naše želje!?
Strah od promena
Prvo što mi pada na pamet kao ometajući faktor je - strah od promena. Koliko god me ubeđivali da se ne bojite novog i nepoznatog, teorija je protiv vas. Naše Ja se boji od moguće nove situacije jer možda neće moći ili umeti da je kontroliše, i to je potpuno prirodno. Otuda imamo toliko kuknjave na sve i svašta. Kao, unapred znam da neću moći da jedem ulje jer je 150 dinara. Vratite mi moje cene, moju bljutavu stvarnost, jer jedino se u njoj snalazim i mogu da je kontrolišem. Možeš, ali malo morgen. Verovatno je da si samo ustalio neke kliše-procedure sa kojima nekako cirkulišeš i postaješ dosadan i sebi i drugima. Prosto moliš Boga da ti svaki novi dan bude kao jučerašnji.
Kad sam nekada davno ispitivao nameru, shvatio sam je kao nekakvu grudvu svetlosti koji nas gura iza leđa ka cilju koji želimo da postignemo. Nekad je pritisak jači, nekad slabiji. Možete vežbanjem i jakom motivacijom pojačati nameru do krajnjih granica i izgurati sve što želite. To ste svakako već uspeli mnogo puta, pa se prisetite. Prethodno morate steći motivaciju i znati šta zaista želite, i da li je to dobro za vas. E, ovde možda leži drugi odgovor. Ako neki i znaju šta žele, nema teorije da znaju da li je to dobro za njih. Naime, nisu vidoviti. Da li postoji neki skriveni mehanizam u kosmosu koji nas odvraća od cilja jer on nije dobar za nas ili druge? Ako u biti ne postoji apsolutno individualna namera, možda smo samo u koliziji sa kolektivnim pa nam nije dozvoljeno. Možda je ovde momenat da padnemo na kolena i kažemo: neka bude ne po mojoj, već po volji Tvojoj. Ove svete reči će uvek razrešiti situaciju kako treba.
Mozak nam radi kao bezbroj kompjutera istovremeno i obrađuje milijarde bitova u svakoj sekundi. Većina tih informacija se obradi a da ih i ne primetimo, pa je sigurno da i odatle potiču ometajući faktori. Kako kontrolisati uplive nesvesnog u našu nameru? Na jednu pozitivnu misao dođe pedeset negativnih i još hiljadu koje i ne primetimo - i cilj je srušen. Tu mnogo pomaže tehnika povećane pažnje, jer pomoću nje dotičemo stvarnost sadašnjeg trenutka i ograničavamo pojavu kalkulantskih misli. Vidimo i ono što je obično skriveno od nas.
Da komšiji crkne krava
Imamo sjajan primer kalkulacije u vidu filma „The Secret“ koji kruži nekim piratskim kanalima. Sve je lepo upakovano, kako to samo Ameri umeju, i zaista će vam podići moral sledećih dan ili dva, ali to je sve. Za autore zakon atrakcije odlično radi jer su se obogatili, ali šta reći za potrošače njihovog proizvoda? Iz svega možemo samo da izvučemo zaključak koliko je akcija važna u sticanju novca. Film je trebalo nazvati „Delić tajne“. Zašto nam niste preneli sve što znate, a teško da znate? To je slično kao što lekari sad kažu – rak je izlečiva bolest, ako se otkrije na vreme. To je moguće, ali nemoj apriori da tvrdiš, kad svaki dan vidim suprotno. Hajde molim te, predvidi ga i malo pre vremena! I tu pada sva klasična nauka koja je po mom skromnom mišljenju, na nivou 17. veka.
Sledeći faktor koji nas ograničava je stara teorija o dostupnosti želje i metoda da se do velikih stvari dođe manjim koracima. Ovo, uz nedostatak fokusa, svakako važi za početnike koji još nemaju vere u svoje sposobnosti, ali kasnije otpada, pa nije toliko bitno. Mnogo je bitnija činjenica koja me stalno muči. Razgovaram sa nekim i dođemo dijalektičkim putem do zaključka šta je to dobro za nas i kako ispraviti neke naše loše osobine. I zatim posle samo pola sata, sve po starom. Izgleda da je za probijanje imaginarnog kaveza u kome smo zatočeni potrebna velika snaga. Ta snaga se ogleda u volji, čudno je kako ljudi nemaju volje da učine sebi dobro, i izgleda da su godine svakojake obuke koju sam sebi priredio bile potrebne samo zbog tog malog iskoraka. Neverovatno! Dok smo u kavezu koji smo sami kreirali, nema života, i to treba napisati na zidu. Pada mi na um knjiga Eriha Froma „Bekstvo od slobode“, mada sam odavno zaboravio njen sadržaj.
I da bi skratili priču o ometanju, moramo za trenutak da pređemo na teren nadrealnog jer se kompletno rešenje tamo nalazi. Rešenje u krajnjoj liniji dovodi do apsurda, ali to i nije priča koju je lako shvatiti. Da bi otklonili apsolutno sve što nas ometa, moramo izaći iz carstva privida i Ega i ući u carstvo božanskog. Radi se o vrlo konkretnom izmeštanju svesti iz fizičkog tela. Šta ćemo u tom stanju uspeti da poželimo, činjenica je koja dovodi do apsurda. Na sreću, svet je izuzetno složen i komplikovan i da nije takav ne bi ni postojao.
Možda ne bi bilo loše da, ilustracije radi, opišem svoju trenutnu stvarnost. Slobodan sam kao ptica na grani, a nasuprot mene je ceo svet, šuma mogućnosti i prilika, ili ako hoćete, i neprilika. Hoće li me neko pozvati i reći: „Zorane, prijatelju dragi, dođi da ti dam brdo novca, zlata i dijamanata?“ Nešto sumnjam, a i zašto bi to neko uradio? Svet obično traži da dajem i moram da stvorim, inače može da bude nevolje. Pa ako je već princip sveta daj pa daj... stvorio sam od tog davanja radost!? Možda zvuči glupo, ali dok dajem znači i da dolazi, a ako uključim i radost, onda dolazi i više. To su krajnje jednostavni, opštepoznati i lako primenjivi principi. A mogu i da umrem sutra od gladi, mogu da čekam platu i da je rastežem, ili mogu da se obogatim. Teško da bi se neko nervirao zbog toga, osim u zadnjem slučaju. Šta uopšte može da me spreči u izboru? Svi znaju kako bi se moglo umreti od gladi ili kako se tegli plata i penzija, ali stvaranje viška vrednosti može da predstavlja problem, jer treba ni iz čega stvoriti nešto. Slušali smo od starih kako se stiče u muci, znoju i krvi. „Krvavo sam ovo stekao“ i slične budalaštine. „Oni koji imaju su sve sami lopovi i krvopije“. I šta nam je preostalo nego da usvojimo ove zablude i da se ponašamo po utabanim obrascima. Ali retko čujem da neko razmišlja i oseća kao ja ovog trenutka. Osećam veliku unutrašnju snagu i nepobediv sam, fizički, intelektualno i duhovno. Stavite me za predsednika ili za đubretara i moj posao će biti odrađen savršeno, volim kvalitetan rad, volim ljude i otvoren sam za novo. Tumačim znake i čekam svoju priliku, ne srljam. Ribolovci kažu: moje ribe niko neće upecati. Sve što imam dajem u službu drugih. Okružio sam se dobrim ljudima koje poštujem, delujemo kao tim, a rad obavezno pretvorimo u zabavu. Ko god da je u mom društvu, mora da se oseća božanski. U susretu sa nepoznatima prilazim sa velikim osećanjem prijateljstva i poštovanja, bez obzira ko je u pitanju. Ljudi pokušaju da se odbrane od takvog nastupa jer svi nose maske, ali ubrzo odustaju jer odbrana ne postoji, a i nije potrebna. Ljuštura se otvara i onda me teško puštaju da odem. Svi su ljudi u suštini dobri, samo im treba otključati tu žicu. U principu, pravilo mi je da sam uvek naštimovan na frekvenciju srdačnosti i dobrog raspoloženja. Sva su mi vrata otvorena, a nikad ne dajem mito, čudo jedno. Ovaj opis shvatite kao savršen recept za uspeh, jer sve što želimo zavisi od drugih i našeg odnosa sa njima.
A kako čovek obično postupa? Čovek obično ide okolo i gleda. Onda razmišlja o onome što vidi, donosi sudove i tumači na osnovu iskustva. Da li mislite da majmun radi drugačije? Gde je kreativno mišljenje, dijalektika, duhovnost, spoznaja? Utopili se u Velikom bratu?
Odgovornost za sopstvene misliMožemo li na trenutak da zatvorimo oči i razmišljamo o nečemu, a da to nije nešto što nam se skoro dogodilo ili kao, dogodiće se? Zvuči teško? Evo da pomognem. Razmišljajte o ovome. Možda ste čuli za briljantan rad dr Masaru Emotoa „Poruka vode“, u kojem iznosi čudesnu tvrdnju da možemo svojim mislima ili rečima da utičemo na vodu i da će ona to pokazati u svojim kristalima kada je zaledimo. U zavisnosti o kakvoj se reči radi, stvaraju se divni ili krajnje odvratni kristali. To isto važi i za muziku koju puštamo...
Na isti način voda reaguje na lepe i ružne reči ili misli. Pa, ako voda odražava svesnost ljudi, a tela ljudi se pretežno sastoje od vode, šta možemo da zaključimo? Mnogo toga. Da li bi nam pomoglo da smo otvorenog duha, čistog uma i misli zasnovanih na veri u pozitivno? I to nije kraj priče. Ako je voda u meni čista, čisto je i moje energetsko biće i samim tim utičem tako i na sredinu u kojoj se nalazim, a ona me obasipa blagom koje i sam sadržim, jer ne zaboravimo - sve je povezano. Evo kratkog eksperimenta. Pročitajte sledeće reči vrlo sporo i pažljivo i zatim zastanite: ubistvo, mržnja, nesreća, sirotinja, prevara, krađa, bolest ... Javljaju se određene negativne asocijacije, strahovi i sl. Sad ćemo to odmah da ispravimo. Čitajte još laganije: ljubav, sreća, osmeh, lepota, zdravlje, milina, izobilje... Sad sam vas zarazio sa pozitivnim i potrudite se da tako i ostane. Ostatak dana razmišljajte o čemu hoćete, ali sad ste valjda svesni i posledica, pa ko voli ... Onako usput, pročitajte neke dnevne novine pa pogledajte šta vam se nakačilo na dušu. Ima ljudi koji „prosto moraju“ da pročitaju novine svakog dana, a posebno crnu hroniku. Zašto? Možda nešto hrane svojim strahom? Ili se setite izveštaja sa ratišta kojima su nas zasipali početkom devedesetih. Nemojte mi samo reći da se to ne radi namerno i vrlo ciljano. Kao, mi smo sad neki patrioti. „Patriotizam je poslednje utočište hulja“ ili „čuvaj se onih kojima je patriotizam zanat“, mislim da je rekao Semjuel Džonson ili tako neki pametan momak. Kad čuješ tu reč, spremaj se da krvaviš gaće.
Oduzimanjem na dobitku!Nego gde smo ono stali? Pošto sam, kako rekoh, tako sam PROTIV sveta, šta bi bilo da sam tresnuo o ledinu? Recimo da sam tokom života stalno ponavljao iste greške, i recimo da me je to uvelo u sunovrat iz koga više ne vidim izlaza, šta sad? Prvo ću da prihvatim da je tako i da nisam ništa kriv ako nisam znao ili nisam naučen. Sledeće i obavezno je - praštanje. Oprostiću svima redom kojih se setim za sve što mislim da su mi naudili, a zatim i sebi što sam naudio drugima. Ovo praštanje usput i leči od zaključanih trauma i bolesti koje će se nekad ispoljiti. Onda ću da preuzmem odgovornost za sve buduće, da se lepo zahvalim na svemu i smatraću da mi je svaki dan darovan od Boga. Zahvalnosti nikad dosta. Zatim ću da otrčim u kupatilo i da se pogledam u ogledalo. Tamo negde u dubinama ogledala ću svakako videti trun mržnje prema sebi i pokušaću da je uklonim. Ako ne volim sebe, ne mogu ni druge, a ni oni mene. Zagledaću se u svoje oči i reći ono što svakako već znate: „Zorane, volim te i prihvatam baš takvog kakav jesi !!!“ Ponekad je ovo jako teško izgovoriti. Kad se dobro zavolim - onda je lako. Nemojte samo ovo mešati sa egoizmom. Sledeće je da bih morao da započnem proces koji bi se mogao nazvati RAZDVAJANJEM. Proces razdvajanja takođe može da razreši neke ometajuće faktore, pa je neophodan. Šta je to što me je toliko mučilo? Neka neostvarena ljubav ili ambicija, nedostatak novca, to što sve što sam stvorio ne vredi mnogo – navodim samo najkvarnije igre ega. Šta god da je u pitanju, tu osobu ili stvar ću zamisliti ispred sebe i reći: „da, ja te verovatno obožavam, ali nisi ti to što mi je potrebno da bih bio srećan“. Uh, kako ovo oslobađa, probajte obavezno. Meni je, recimo, bilo neobično teško da ovo uradim i stalno sam odlagao, pa sam zaključio da verovatno nisam normalan zato što volim i hranim svoj bol. Put u prosvetljenje je put oduzimanja, a ne dodavanja (ili tako nekako), sećam se da je pisao majstor Ekart. Govorio je to i Isus, ali nije bilo koga da ga čuje – sve sami gluvi kod ušiju i slepi kod očiju.
Pomoći sebi i svimaOvo što dalje sledi može da izgleda jako čudno ili neverovatno, ali vreme je da malo zagrebemo i po drugačijoj stvarnosti. Postoji nauka koja se zove kvantna fizika i koja je došla do veoma neobičnih otkrića. Postoji i savremena neuro – fiziologija. Ove nove nauke koje su se razvijale tokom prošlog veka i koje sam pratio još u prastarom časopisu „Galaksija“, su razvalile dosadašnje ljudsko znanje iz korena i to toliko, da je postalo neophodno da menjamo pogled na svet. Klasična Njutnova ili Dekartova otkrića ne vrede ni pišljiva boba u svetu subatomskih čestica. Evo banalnog primera. Uzmimo najjednostavniji atom vodonika. Ako predstavimo da ste vi njegovo jezgro, onda elektron kruži na nekih desetak kilometara udaljenosti. A šta je između, praznina? „Pa ljudi, svet je sastavljen od praznine, sastavljen je niodčega“ uzviknuše naučnici. Ali kasnije su saznali da to nije praznina, nego ogromno polje potencijala. Polje koje sadrži toliko energije da bi jedan atom mogao da je oslobodi dovoljno da izazove novi Veliki prasak! Stvaranje novog Univerzuma. Ovim kalkulacijama su se ti ludi naučnici toliko približili Bogu, da su postali otpadnici od klasične nauke – zaboravljeni i sklonjeni u stranu. Međutim, imaju veoma jaku potporu u klasičnim filozofskim školama, ezoteriji i donekle religiji. Svaki izveštaj o prosvetljenju je upravo govorio o ovome. Ja sam jedinstvo sa svim ostalim, ja utičem na sve, a sve utiče na mene. Dualiteti su otišli u carstvo privida, a stvarnost je tako velika iluzija da se to ne može opisati. Ali može se iskusiti. Zaista je potrebno da se pojavi neka nova nauka koja će objediniti sve ovo u jedno.
Postoje ljudi u ovoj zemlji sa kojima sam u kontaktu i koji dobro znaju o čemu pišem. Ti ljudi imaju po neki dar od Boga, i u mogućnosti su da mnogo toga isprobaju i provere. Čak idu dotle da će se rado žrtvovati, samo da bi došli do novih saznanja. O čemu se konkretno radi? Ako smo rekli da je sve = jedno, kako da se postavimo pa da budemo u harmoniji sa tim poljem nulte tačke, kako ga nazivaju neo-fizičari? Ako je energetski tok neograničen i večit, šta treba da uradimo pa da postanemo njegov provodnik, a ne otpornik? Ako je ego nešto što nam je dato da bi sticali iskustvo, zašto egoizmom zaustavljamo energiju, stvaramo vrtlog koji u nama dovodi do pojave zla, bolesti, nemaštine i sl.? Ako imamo mnogo takvih pojedinaca, onda se to reflektuje i na međuprostor i može da dovede do zaista groznih stvari, koje neću ni da pominjem. Evo i suprotnosti. Ako se dovedem u zdravo stanje malopre navedenim tehnikama, tada postajem medijum za kvalitetan protok energije i informacije. Ljudi me drugačije gledaju i sva vrata mi se otvaraju. Ljudi takođe vole da sam u njihovom prisustvu i kada se pojavim drastično se menja atmosfera okruženja. Mogu li tada da imam probleme? Teško. Ali ima samo jedna sitna zvrčka. Mogu tako da nastavim i da proživim jedan lep i kvalitetan život. Problem je u tome što sam samo indirektno povezan sa poljem potencijala, a ne direktno i svesno. Time bih ostao na pola puta, a šteta je, jer u toj praksi leže svi odgovori za kojima tragamo. Ako vas baš zanima tema savremene nauke, uputiću vas na radove Lynne Taggart, lako se nalazi na Internetu. Znači, pravo pitanje je -kako se svesno ulazi u polje potencijala? Ne naročito teško, ali sad nije prilika za objašnjavanje. Sve što sam do sad pisao je sasvim dovoljno. Izveo sam kratak eksperiment koji me je, onako uzgred, obasjao takvom svetlošću da je to bilo gratis i neočekivano - čistokrvno prosvetljenje. Ali ne bih pisao o tome dok moji prijatelji dobro ne provere da li možda nema i nekih neželjenih pojava.
Akcija!A sada dragi čitaoci, kucnuo je čas koji sam toliko čekao. Došlo je vreme da upotrebimo nešto od svog znanja za dobrobit zajednice i svih nas pojedinačno. Zamolio sam gospođu Juliju, koja je moćan medijum, da odredi pogodan datum i onda ćemo desetak dana, u isti sat, da odradimo nešto dobro i moćno za sve nas, jer je ova zemlja izgubila kompas. Radi se o molitvi – meditaciji koju ćemo svi zajedno sprovoditi svako veče u 22.05, pa koliko ko može, makar i par minuta. Prvi dan je 25. April, a poslednji 6. Maj. Molim sve dobre ljude da uzmu učešća bez obzira kojoj naciji i veroispovesti pripadaju, ili u kojoj se zemlji nalaze. Uskladimo naše satove i naša srca i rezultati će se pojaviti, kako na globalnom tako i na ličnom planu. Polje će biti spremno da vas dočeka i osetićete prisustvo hiljada dobrih duša koje se stapaju u jednu. Evo i nekih uputstava:
Tokom tih dana uzdržite se od loših misli i emocija, a po mogućstvu i od alkohola. Idite što više u prirodu i pojačajte ličnu higijenu.
Pomolite se na način na koji ste i do sad navikli, ali sa jednom razlikom. Nemojte moliti za sebe nego za ljubav, mir, prosperitet, sreću svih ljudi. Ako se do sad niste molili ili ne znate molitve, onda improvizujte po volji. Bitno je da pri tom osećate čistu ljubav i sreću. Mnogo je bitnije ono što osećate.
Počnite tako što ćete osetiti svu svečanost trenutka. Opustite se i zažmurite. Uđite u sadašnjost, i to tako što ćete osluškivati sve zvuke oko sebe, a to će vam pomoći da smirite misli. Zamislite svetlost oko svog fizičkog tela i izvedite mali mentalni trik prebacivanja svesti u to svetlosno telo. To se radi tako što osetite život kako struji kroz vas, a vi ste samo svetlost – fizičko telo više ne postoji. Sada ste izašli iz carstva Ega i vaša molitva biće beskonačno pojačana. Ako vam je teško da tako nešto zamislite, onda slobodno preskočite ovaj deo. Samo da napomenem nešto vezano za ovo stanje svesti. Možda osetite bol, jači ili slabiji, u nekom predelu. Obratite svu pažnju na bol i on će nestati. Time će nestati i zaključane energije i mentalni blokovi u vama, koji čekaju da se ispolje kao bolest. Ovo stanje isceljuje i podmlađuje. Kada završite molitvu, ostanite još neko vreme u ovom stanju i osetite zaštitu, mir i toplinu polja. Nagli povratak u stvarnost može da bude neprijatan, pa probajte da se izolujete od ometanja. Pokušajte da nađete društvo za molitvu.
Samo vas molim da se pridržavate datuma i tačnog vremena 22.05 h, nikako ranije. 6. Maja prestajemo i nemojte produžavati dalje. Za dalje ćemo videti i imam osećaj da će svi koji budu učestvovali tražiti još. Ako, i vreme je da se obratimo onome kome treba i čije smo ime zaboravili. Za kraj evo i poruke gospođe Julije koju upućuje svima nama:
Ceo život za nečim tragaš i pružaš korake da pređeš nepoznate staze.
Često ne umeš da pronađeš prave reči i objasniš očaj u sebi, a tako bi želeo da te svi razumeju dok izgovaraš - praznina -
Ti se nalaziš u vrtlogu sopstvene pustoši, a kazaljke sata lagano se pomeraju dok čekaš na svoj svetlosni znak... čekaš svoj minut.
Iznenada tvoje srce preplavi jak osećaj mira i sreće... oednom nekakva toplina ulazi u tebe, a duša ti poleti u moćnom talasu svetla koje postepeno budi i odbacuje sav nakupljeni čemer.
I tada ne umeš da ispišeš reči koje ti um u dodiru sa Božjim prima i odašilje u visine... poželiš da zamrzneš taj trenutak spokoja i zaustaviš vreme... želiš da taj minut čarolije postane večnost.
I opet pružaš korak... novim stazama hodaš u nadi da češ zauvek sačuvati taj predivan osećaj i zauvek pobediti prazninu.
Samo jedan korak bitan je za tebe, a to je korak molitve...
Zoran iz Zemuna
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.