TRAŽI SE:

Nepoznato ime, godine dovoljne za putovanje do Port Moresbija, i Foklanda, ruke koje izgledaju kao da ume da isplete mrežu, i da upali svaki čamac, i da nacepa drva i da ubije sve zveri, oči boje bilo kog mora, vetrovit čovek sa borama smejalicama oko očiju, podseča na najbolje likove iz romana MBM, svestrano talentovan, moguće moreplovac, ili samo putnik, recituje katkada odlomke Crnjanskog i Vita Nikolića, i Leonarda Koena, smeje se glasno, glas dubok, orahe lomi šakama, voli vino, nikad mu nije hladno. Viđen je nedavno na jednoj plaži koja ne postoji ni na jednoj mapi. Ako ga neko vidi, neka pod hitno javi, neophodan je za jednu priču.

Mirjana Bobic Mojsilovic

Вито Николић: УМЈЕСТО МОЛИТВЕ ЗА ДАЛЕКУ

Понекад, давна, сјетим те се,
А нешто топло засја у души
Као од добре старе пјесме
Што се случајно запјевуши.

Гдје ли си ноћас, ти далека,
Да ли си негдје свила дом,
Или још увијек, ко некад,
Луташ поноћним Београдом?

Да ли још тражиш оног чудног,
Оног из твојих снова врелих,
Кога си тражила узалудно
И оне ноћи кад смо се срели.

Тражи, само тражи, трагај,
Он ипак једном мора доћи
Из твојих лијепих снова, драга,
У твоје нимало лијепе ноћи.

Као што дођу ове пјесме
Из дивних шума непознатих
Право у наше ружне несне,
У горку збиљу касних сати.

Понекад тако сјетим те се,
А нешто топло засја у души
Као од добре старе пјесме
Што се случајно запјевуши.

Текст песме преузет са http://www.poezijasustine.rs/