недеља, 27. новембар 2016.

Malo podrške u ljubavi! 😍 💓💕💖💗💝💞

Kada smo pod stresom, imamo grč u želucu, kad dugo tugujemo ili živimo u strahu, a to ne rešavamo, otvaramo put ka bolesti. Svako potiskivanje osećanja reflektuje se direktno na neki od organa u našem telu.
 

Sve ide iz misli iz kojih se rađaju emocije, a one deluju na telo . Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo.
No to ne znači da dobro zdravlje podrazumeva život u savršenim uslovima – nije toliko važno ono što se događa oko vas, koliko je važna vaša reakcija na životne događaje.Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatiti ih, posmatrati ih i učiti od njih. One pokazuju šta se događa unutar vas i potrebno ih je slušati. Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 posto slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku.
 

Uočavanje je uvek najbolje rešenje .Emocije su sistem upozorenja. One su najpouzdaniji pokazatelj onog što se uistinu događa u životu čoveka i pokazuju put koji treba slediti, kaže dr. psihologije Moris Elias. Iako suočavanje može biti teško, ono je dugoročno najbolje rešenje. Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak. Emocije su utemeljene na verovanjima iz detinjstva. Sistem uverenja koji se formira do detetove sedme godine određuje kako će kao odrasla osoba videti svet i situacije oko sebe.
 

Čim čovek shvati i prepozna svoju šemu uverenja, lakše će se suočiti s mislima zbog kojih se stalno vrti u začaranom krugu. Sedam je osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana s funkcionisanjem i zdravljem organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećaji počeli delovati na zdravlje. No funkcionira i u drugom smeru. Na primer, ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcioniranju jetre te to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa zameranjem, frustriranošću i besom te ako se ne suočava s njom, može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Ljudi skloni želudačnim problemima zbog potisnute će ljutnje patiti od gastritisa ili čira na želucu.
 

Ako se potiskuju briga i teskoba, to će izazvati lošu probavu, nadutost nakon obroka, grčeve te bolove u području stomaka. Preterana zabrinutost uzrokovat će i probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.
 

Srce, briga – slezina Previše uzbuđenja, , može izazvati nervozu, teskobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu. Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacija. No velika briga utiče i na ispravno funkcionisanje slezine. Iako je konvencionalna medicina sklona prevideti važnost ovog organa, važno je napomenuti da poremećaj rada slezene može dovesti i do probavnih smetnji poput loše probave, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcioniranja ovoga vitalnog organa.
 

Strah – bubrezi, zamišljenost – slezina Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje uticati na zdravlje. Nenamerno mokrenje najčešći je znak poremećaja te čak i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekog ili nečeg. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora. Previše razmišljanja o nečemu utiče na funkcioniranje slezine. Uzrokuje osećaj melanholije i nemogućnost koncentracije. Osoba koja pati od previše promišljanja može iskusiti simptome poput slabog apetita, može zaboraviti jesti ili imati osećaj nadutosti nakon obroka. Zbog slabog funkcioniranja slezine moguća je i pojava izuzetno bledog tena.
 

Šok – srce, tuga – pluća Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će iskusiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuju se preskakanje srca, teskoba te nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posljedice na celo telo te uzrokuje poremećaje poput PTSP-a. Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima astme, ali i problemima s kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati i depresiju.
Zarobljeni u potiskivanju događaja s kojima se ne žele suočiti ljudi često rešavaju tako da se prave da se nisu ni dogodili jer ne žele proživljavati bol koju donose. Emocije tako ostaju u telu dok se ne odluče suočiti s njima, a oni osećaji koji se dugo zadržavaju u telu uzrokuju fizička oboljenja. Kako gutanje emocija oduzima puno energije, tako telu nedostaje goriva za druge aktivnosti. To sve izaziva osećaj hroničnog umora, depresiju i želju za samoćom. Pojavljuje se i potreba za ispunjavanjem praznine pa ljudi često posežu za hranom, alkoholom, drogama ili seksom. No to su sve kratkoročna rešenja.
Suočavanje sa traumatičnim događajem odagnaće loše emocije i bol. Suočite se s beznačajnim povredama jer se često pod velom nebitnog nalazi ono što nas je uistinu povredilo. Nerazrešeni problemi onemogućuju vam da krenete dalje. Pokušajte da otkrijete koja je emocija u pozadini potrebe za prejedanjem, opijanjem ili usputnim seksom. Posvetite se rešavanju potisnutih emocija umesto da ih lečite kompulzivnim ponašanjem.
 

Izbegavanje emocija Načini koji se koriste za izbegavanje rada na sebi i suočavanje s emocijama često se manifestuju kao razni oblici kompulzivnog ponašanja.
 

ignorisanje emocija pretvaranje da se nešto nije dogodilo prejedanje jedenje slatkiša i masne hrane preterivanje s alkoholom korišćenje droga uzimanje lekova za smirenje kompulzivno vežbanje bilo koji tip kompulzivnog ponašanja preterivanje u seksu zaokupljanje poslom neprekidno analiziranje situacija preterano čitanje ili gledanje televizije radoholičarstvo vođenje površnih razgovora maskiranje ljutnje u smirenost Simptomi ignorisanja Potiskivanje emocija oduzima puno energije što uzrokuje umor i depresiju, kao i mnogobrojne fizičke i psihičke poremećaje.

Depresija bez očiglednog razloga pričanje o svemu, osim o sebi ponašanje kao da nam je svejedno izbjegavanje razgovora o osećanjima gubljenje strpljenja zbog beznačajnih stvari stalan osećaj grča u želucu osećaj ljutnje nekoliko dana nakon događaja koji ju je uzrokovao sa partnerom ne razgovarate o sebi teškoće pri razgovoru o sebi problematični odnosi sa bliskim ljudima nedostatak motivacije letargičan stav teškoće sa prihvatanjem sebe i drugih pretvaranje da smo srećni dok smo iznutra zapravo jako tužni Zapiši i oslobodi emocije Počnite da vodite dnevnik emocija – zapišite sve što vam padne na pamet, bez previše promišljanja, kako bi podsvest preuzela ulogu.
 

Zapisivanje može pomoći pri identifikovanju i otpuštanju emocija pa za početak dnevnik vodite desetak minuta na dan. Opisujte kako se osećate u tom trenutku i prepustite se onome što će izaći na papir te se nemojte osećati krivima zbog onog što osećate. Uskoro ćete primetiti da se emocije menjaju nabolje. No ako proživljavate osećanje duboke teskobe, potražite savet psihologa.
 

Promene životnih navika doneće pozitivne pomake .Većina bolesti uzrokovana je potiskivanjem ili ignorisanjem emocija. Naravno, iz te se grupe izdvajaju povrede i bolesti izazvane netolerancijom na razne toksine koji nas okružuju u vazduhu koji dišemo, hrani koju jedemo i gotovo svemu oko nas. Treba biti svestan da su potisnute emocije okidač ozbiljnih bolesti i da se na tome treba raditi. Moguće je, naravno, odlučiti se izlečiti od jako teške bolesti i sistematičnim radom na sebi to i učiniti. No već i male promene navika delovaće pozitivno na zdravlje. Jedna od osnovnih stvari na koju treba obratiti pažnju je ishrana, a individualnim pristupom ishrani i disciplinom puno se može promeniti. Zatim, tu su razne tehnike suočavanja s emocijama, zavisno od pacijenta. Nekima će odgovarati pisanje dnevnika, a nekima razgovor sa psihologom. Jako je dobra metoda rešavanja stresa i joga jer ona posebnu pažnju posvećuje dahu te raznim tehnikama disanja možemo puno učiniti za svoje zdravlje.
Poverite se prijatelju Kako biste oslobodili potisnutu emociju, izrecite je. Nekom (prijatelju, članu porodice, psihologu) ispričajte svaki detalj vezan uz događaj koji vas progoni. Tako ćete dobiti zdraviju perspektivu situacije. Nemojte ga prepričavati na sto strana jer ćete na kraju početi zamerati onome ko vas je povredio.


Opraštanje nije nešto što činite za drugog nego za sebe. Ono jednostavno znači da se oslobađate negativnih emocija – osetili ste ih, proživeli i otpustili. Opraštanje, međutim, ne znači da vam osoba koja vas je povredila sad mora biti najbolji prijatelj. Kad ste u jako emotivnom stanju, probajte se odmaknuti od situacije. To ćete najlakše učiniti ako zamislite da se situacija događa nekom drugom. Odmicanje od situacije omogućuje racionalno sagledavanje onog što se događa.

Izvor: dobarzivot.com 

 

Нема коментара:

Постави коментар