Срећан празник - Свети великомученик Димитрије - Митровдан! Срећна слава, на многаја љета!
Свети Великомученик Димитрије Солунски, мироточиви
Рођен у Солуну. Овај славни чудотворни светитељ био је дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога , као једини и дуго очекивани, с великом пажњом је негован и васпитаван. Отац му је био војвода, а када је он умро, христоборни Максимијан поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу.Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно наредби, чак јавно исповедао своју веру у Господа Христа. Кад је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји. После неколико дана војници су га нашли на молитви. Ту, у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тело и на том гробу су се многи исцељивали. Над тим гробом подигнута је мала црква, а некакав велможа Леонтије, након што се излечио од тешке болести, подигао је над светитељивим моштима много већу цркву. Свети Димитрије сматра се заштитником Солуна, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.
Молитва светом великомученику ДИМИТРИЈУ МИРОТОЧЦУ
Свети и славни Великомучениче Христов Димитрије, брзи помоћниче и топли заступниче за оне који ти са вером притичу. Предстојећи Небеском Цару, а пошто имаш слободу, умоли Га да нам подари опроштај грехова и да нас избави од помора смртоносних рана, земљотреса, поплава, пожара, тајних убица и вечне смрти у аду. Моли Његову благост да се смилује на овај град (или село) и на ову свету обитељ, на све православне хришћане који искрено љубе свог Господа. Измоли код Цара над царевима победу над видљивим и невидљивим непријатељима роду нашем, свим православним хришћанима и свакој души хришћанској која се у Њега нада. Још Га умоли за мир целом свету, да нас милостиво поштеди рата којим Он кажњава непослушни род људски, да обнови пламен вере у народу српском, да не нестане име међу народима, да се молитвама твојим и светог и милог нам молитвеника Оца Саве и Преподобног Симеона опомене нас; да онима који су у вери дода снаге да истрају, колебљивце да врати на прави пут спасења, макар и кроз привремене казне и страдања, да се душа спасе у дан Суда; да покрене смрдљиву бару наше нераскајаности; да нам подари плач и сузе и жалост што води у покајање и кајање, да се отрезнимо од злих дела наших, да се одрекнемо злих и срамних дела, да се обучемо у сва оружја светлости, да нам не досади добро чинити, да засветли наше пред људима, да се утврдимо у благочешћу; и свима нама који те молитвено призивамо и поштујемо да подари трпљење, смирење, љубав, милосрђе и изнад свега благодатно укрепљење за добра дела, да бисмо провели остатак живота угађајући Владици Христу и чинећи овде добра дела да бисмо твојим молитвама наследили Царство небеско и да Њега тамо славимо са Оцем и Духом Светим, истинитога Бога нашега, сада и увек и у векове векова. Амин.
Свети Великомученик Димитрије Солунски, мироточиви
Рођен у Солуну. Овај славни чудотворни светитељ био је дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога , као једини и дуго очекивани, с великом пажњом је негован и васпитаван. Отац му је био војвода, а када је он умро, христоборни Максимијан поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу.Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно наредби, чак јавно исповедао своју веру у Господа Христа. Кад је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји. После неколико дана војници су га нашли на молитви. Ту, у Солуну, хришћани су крадом сахранили његово тело и на том гробу су се многи исцељивали. Над тим гробом подигнута је мала црква, а некакав велможа Леонтије, након што се излечио од тешке болести, подигао је над светитељивим моштима много већу цркву. Свети Димитрије сматра се заштитником Солуна, а Руси га сматрају и покровитељем Сибира.
Молитва светом великомученику ДИМИТРИЈУ МИРОТОЧЦУ
Свети и славни Великомучениче Христов Димитрије, брзи помоћниче и топли заступниче за оне који ти са вером притичу. Предстојећи Небеском Цару, а пошто имаш слободу, умоли Га да нам подари опроштај грехова и да нас избави од помора смртоносних рана, земљотреса, поплава, пожара, тајних убица и вечне смрти у аду. Моли Његову благост да се смилује на овај град (или село) и на ову свету обитељ, на све православне хришћане који искрено љубе свог Господа. Измоли код Цара над царевима победу над видљивим и невидљивим непријатељима роду нашем, свим православним хришћанима и свакој души хришћанској која се у Њега нада. Још Га умоли за мир целом свету, да нас милостиво поштеди рата којим Он кажњава непослушни род људски, да обнови пламен вере у народу српском, да не нестане име међу народима, да се молитвама твојим и светог и милог нам молитвеника Оца Саве и Преподобног Симеона опомене нас; да онима који су у вери дода снаге да истрају, колебљивце да врати на прави пут спасења, макар и кроз привремене казне и страдања, да се душа спасе у дан Суда; да покрене смрдљиву бару наше нераскајаности; да нам подари плач и сузе и жалост што води у покајање и кајање, да се отрезнимо од злих дела наших, да се одрекнемо злих и срамних дела, да се обучемо у сва оружја светлости, да нам не досади добро чинити, да засветли наше пред људима, да се утврдимо у благочешћу; и свима нама који те молитвено призивамо и поштујемо да подари трпљење, смирење, љубав, милосрђе и изнад свега благодатно укрепљење за добра дела, да бисмо провели остатак живота угађајући Владици Христу и чинећи овде добра дела да бисмо твојим молитвама наследили Царство небеско и да Њега тамо славимо са Оцем и Духом Светим, истинитога Бога нашега, сада и увек и у векове векова. Амин.
Десна рука Светог великомученика Димитрија мироточца
Тропар Светом Димитрију, глас 3.
У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.
Тропар Светом Димитрију, глас 3.
У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.
Свети Димитрије Солунски - СВЕТИ РАТНИК
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: "Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!".
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: "Исто као Свети Димитрије на овој Икони".
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.
То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1991. године.
„Свети Димитрије Солунски - СВЕТИ РАТНИК
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: "Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!".
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: "Исто као Свети Димитрије на овој Икони".
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.
То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1991. године.“
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: "Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!".
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: "Исто као Свети Димитрије на овој Икони".
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.
То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1991. године.
„Свети Димитрије Солунски - СВЕТИ РАТНИК
Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.
У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се кречући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подизући сузне очи ка Иконама Светитеља.
Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.
Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.
Затражио је воде и рекао: "Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!".
Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.
Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.
Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свестеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.
Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: "Исто као Свети Димитрије на овој Икони".
На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.
Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.
То је била година Првог српског устанка.
Догађај се збио у Солуну пре славе Светог Димитрија,
8. новембра 1991. године.“
Радуј се, Свети Димитрије, славни Великомучениче и Чудотворче!
Кондак Светом Димитрију, глас 2.
Потоцима твоје крви, зацрвени Бог Цркву, Свети Димитрије, који ти је дао непобедиву снагу, и који чува неоштећен твој град Солун, јер си ти његово утврђење.
Кондак Светом Димитрију, глас 2.
Потоцима твоје крви, зацрвени Бог Цркву, Свети Димитрије, који ти је дао непобедиву снагу, и који чува неоштећен твој град Солун, јер си ти његово утврђење.
Солун дични слави светитеља свога
Димитрија светог, слугу вишњег Бога. —
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Свети Павле Солун сузама рошаше,
Димитрије својом крвљу залеваше —
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Сузе апостола и крв мученика
Солуну су слава, спасење и дика. —
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Прославимо и ми Христова војника,
Мироточног свеца, храброг мученика,
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Димитрија светог, слугу вишњег Бога. —
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Свети Павле Солун сузама рошаше,
Димитрије својом крвљу залеваше —
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Сузе апостола и крв мученика
Солуну су слава, спасење и дика. —
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Прославимо и ми Христова војника,
Мироточног свеца, храброг мученика,
Димитрије војевода,
Слуга Творца и Господа.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.