Дум
Иван Стојановић је био католички свештеник, али му то није сметало да
буде најодушевљенији Србин, што се види из његових речи:
,,Србин сам по пореклу и осећању, католичка црква ми то не брани, јер је она универзална, хришћанство ме учи, да волим ближњега, а ко ми је ближи од српског народа! Не бих био хришћанин када бих се вере ради одрекао свога народа.”
Тихо и скромно у Дубровнику су пренесене кости великог Србина Дубровчанина, Дум Ивана Стојановића у гробницу, коју је њему и Антуну Фабрису саградила србска странка на Приморју.
Овим патриотским делом Срби Дубровчани одужили су се своме великом учитељу Дум Ивану Стојановићу.
Политика,28.12.2005.
,,Србин сам по пореклу и осећању, католичка црква ми то не брани, јер је она универзална, хришћанство ме учи, да волим ближњега, а ко ми је ближи од српског народа! Не бих био хришћанин када бих се вере ради одрекао свога народа.”
Тихо и скромно у Дубровнику су пренесене кости великог Србина Дубровчанина, Дум Ивана Стојановића у гробницу, коју је њему и Антуну Фабрису саградила србска странка на Приморју.
Овим патриотским делом Срби Дубровчани одужили су се своме великом учитељу Дум Ивану Стојановићу.
Политика,28.12.2005.
Дум
Иван Стојановић (1829 — 1900), католички свештеник у књизи »Дубровачка
књижевност« (1900) јасно је истицао да су Дубровчани били по вери
римокатолици, али по језику и по пореклу Срби. Сматрао је да то једно
не искључује друго и да једно не смета другоме.
Дум Иван је превео и једну значајну књигу немачког историчара Ј. К.
Енгела: »Повијест Дубровника« (1903). У књизи је он објавио и свој
обимни додатак од око 200 сграна под насловом »Најновија повијест
Дубровника«. У њему је, као живи сведок, показао како је Аустрија од
успостављања своје власти на почетку 19. века живо радила на
кроатизацији Дубровника. Он је и лепо видео и приказао да о старим
Дубровчанима не треба судити по новим, који су последица смишљене
аустријске антисрбске политике и кроатизације.
Нажалост, у другој Југославији за ту књигу такорећи није се ни знало, или није смело да се зна. Дум Иван Стојановић је, међутим, деловао у духу модела који је имао Вук Караџић, који се обично назива оцем модерне србске културе: имао је свест да историјски припада србском народу и србској култури. Обе Стојановићеве књиге издала је после његове смрти Србска дубровачка омладина.
Нажалост, у другој Југославији за ту књигу такорећи није се ни знало, или није смело да се зна. Дум Иван Стојановић је, међутим, деловао у духу модела који је имао Вук Караџић, који се обично назива оцем модерне србске културе: имао је свест да историјски припада србском народу и србској култури. Обе Стојановићеве књиге издала је после његове смрти Србска дубровачка омладина.
Срби и православље у Далмацији † Orthodox Serbs in Dalmatia
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.