РОДНОВЕРНИ КАЛЕНДАР ЗА МЕСЕЦ КОЛЕДАР (ДЕЦЕМБАР) 7522. (2014.)

2.12. Детинци

По нашим старим, претхришћанским, веровањима пред Божић имамо неколико битнијих празника који сви заједно припадају циклусу божићних или коледарских празника. Детинци се славе 2.12. три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру (можда некада и пре изласка Сунца), одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају дарове (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Овај празник (као и Материце и Оци) води порекло из времена пре примања хришћанства.

9.12. Материце

Материце се славе 9.12. две недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, деца вежу руке или ноге својој мајци. Мајка да би се откупила, да би била одвезана, даје дарове који су унапред спремљени. Везивање има исту улогу као и код претходног празника.

16.12. Оци

Оци се славе 16.12. недељу пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, деца вежу руке или ноге свом оцу. Отац да би се откупио, да би био одвезан, даје дарове који су унапред спремљени. Везивање има исту улогу као и код претходних празника.

16.12.-22.12. Коледарски дани

Коледарски дани се дан-данас обележавају (у доста измењеном облику) у многим крајевима Србије али и у другим словенским земљама. Празник је почињао обавезно пре Божића у време задушних дана и у вези је са култом предака, а по неким изворима и са богом Коледом. Коледарски дани завршавани су на Бадње вече, односно, на Коледов дан. Учесници су искључиво мушкарци. Коледари носе маске и прерушавају се у животиње (вука, медведа, лисицу, јарца...), гараве лица, лупају у звона и клепетуше правећи велику буку, певају и скупљају дарове од мештана.

23.12. Божић-Сварожић, почетак годишњег циклуса (круга, кола)

Стари словенски Божић некада је био у време када се рађало младо Сунце, први дан после зимске краткодневнице. Дан постаје дужи, рађа се и јача мали сунчани бог (божић) – Сварожић. Божић је нови почетак, нова година, нов годишњи циклус - круг, ново коло. Што се тиче почетка године, постоје различита мишљења када је тачно почињала словенска нова година, једно од њих је и да је била у време пролећне равнодневнице. Време пролећне равнодневнице може се узети пре као почетак пролећа/лета, док је почетак календарске нове године везан за Божић. С' тим мишљењем слажу се многи истраживачи словенске митологије, један од најпознатијих је и др.Сретен Петровић који каже:
„Бадњак - стара година, ставља се на дрвник и пресече, а потом иде на огњиште, како би се кроз огањ родило Ново Сунце, Нова година.“
„Бадњак - Божић, као Стара и Нова година, при чему се новом годинoм обновља свет. Код нас je, дакле, празновање Нове године у основи значило и обнављање света, почетак новог циклуса.”

Антропологија српских ритуала

„Код старих Словена Нова година се славила као дан рођења младог Бога Сунца ''Божића'', на дан зимског солстиција, крајем децембра.“
Јарослав Францисти/Календар и мерење времена
„Према томе колико је новогодишњих обичаја везано за Божић, празник зимског солстација, обичаја који се и данас одржавају, види се да је још од незапамћених давнина година почињала баш у то време."
Ненад Ђ.Јанковић/Година и календар
„После зимског солстицијума и краткодневнице, Земља започиње свој нови кружни пут око Сунца са трајањем од годину дана. Зато се каже да сунчево коло почиње опет да жеже. У нашем народу се уз весеље и многобројне обреде и данас слави рађање младог сунца, малог Боже, Божића“
Дуња Матић/Српски календар

Post ne znači gladovati

Uvek su postojali pojedinci koji su zloupotrebljavali verska osećanja ljudi ili pogrešno tumačili i pogrešno primenjivali verske običaje. Tako se i post može različito primenjivati, ali i zloupotrebljavati.
Pogrešnom primenom posta može se gladovati, u organizam unositi nedovoljno kalorične hrane sa malo vitamina i minerala i narušiti zdravlje (anemija, anoreksija, avitaminoza, podložnost infekcijama…).
Sa druge strane, pod izgovorom posta pojedinci pribegavaju prekomernom unošenju u organizam posne, ali visokokalorične hrane (testenina, jela sa mnogo kalorija, jela sa mnogo ulja…) i prejedaju se pa onda dolazi do suvišnih kilograma.
  Religija i post
Post se pominje u skoro svim religijama, i to u raznim oblicima: izraz kajanja, izraz tuge, sredstvo umilostivljenja, način dolaska do višeg duhovnog saznanja i uzrastanja ili priprema za religijske obrede…
U pravoslavlju post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Postoji višednevni i jednodnevni post. Jednodnevni postovi su sredom i petkom, a višednevni uoči velikih verskih praznika (vaskršnji, božićni, gospojinski i petrovdanski).
Što se tiče uzdržavanja od hrane, tu se mera i način upotrebe različiti: zavise od uzrasta, zanimanja i stanja tela. Bolesniku ili umornom od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili bilo kakav težak posao, treba prilagoditi hranu potrebama.
  Pravilan post
Tokom posta treba jesti tri glavna obroka i dve užine. Potrebno je jesti dosta povrća, kako svežeg tako i termički obrađenog. Tokom posta ne treba jesti hranu zasnovanu na mesu, jajima, mleku i mlečnim proizvodima.
Riba se preporučuje i u redovnoj ishrani i u toku posta, ona je izvor zdravlja i sadrži omega-tri masne kiseline i vitamine A, B, D i E.
Za glavne obroke mogu se koristiti: pasulj (i ostale mahunarke), jela od pirinča, jela od soje, jela od krompira… Ova jela sadrže biljna vlakna, biljne masti i biljna ulja neophodna svakom organizmu.
Salate od svežeg povrća sa maslinovim ili drugim uljem izvori su vitamina neophodnih svakom organizmu.
Za užinu se preporučuju sveže voće ili kompoti od voća, kako bi se u telo uneli vitamini i sastojci koji potpomažu pravilno varenje.
Posna jela se mogu pripremiti na razne načine, sa raznim prirodnim biljnim začinima, tako da takva hrana može biti i raznovrsna i veoma ukusna.
Zloupotreba posta
Post se, nažalost, može zloupotrebiti na više načina.
Unošenjem malih količina jednolične hrane u organizam može doći do toga da se pojede malo kalorija, a nedovoljno vitamina i minerala. Ovakvom ishranom oslabljuje se organizam, tako da može biti podložan infekcijama i raznim bolestima.
Pojedini ljudi pogrešno tumače post, pa u to vreme jedu velike količine posne hrane: previše mahunarki, previše krompira, previše testenine i hleba, mnogo koštunjavog voća, jela sa previše ulja… Na ovakav način se u organizam unosi posna hrana, ali previše kalorija i previše drugih materija koji dovode do gojaznosti.
Post neki shvataju i kao stvar prestiža, tako da u vreme posta nabavljaju i spravljaju skupa jela: uvoznu posnu hranu, riblju pršutu, dimljenu skupu ribu, egzotično voće i povrće…
Zaključak
Ne treba zaboraviti da prilikom posta treba voditi računa o tome šta je primereno trudnicama, dojiljama, maloj deci, bolesnicima, starim osobama ili radnicima koji obavljaju teške fizičke poslove.
Kao što smo naveli, post je ozbiljna stvar i sa njom se ne treba igrati, već se u skladu sa propovedanjem vere treba i ponašati.

Izvor krstarica.com

Дум Иван Стојановић

Дум Иван Стојановић је био католички свештеник, али му то није сметало да буде најодушевљенији Србин, што се види из његових речи:
,,Србин сам по пореклу и осећању, католичка црква ми то не брани, јер је она универзална, хришћанство ме учи, да волим ближњега, а ко ми је ближи од српског народа! Не бих био хришћанин када бих се вере ради одрекао свога народа.”

Тихо и скромно у Дубровнику су пренесене кости великог Србина Дубровчанина, Дум Ивана Стојановића у гробницу, коју је њему и Антуну Фабрису саградила србска странка на Приморју.

Овим патриотским делом Срби Дубровчани одужили су се своме великом учитељу Дум Ивану Стојановићу.

Политика,28.12.2005.

Дум Иван Стојановић (1829 — 1900), католички свештеник у књизи »Дубровачка књижевност« (1900) јасно је истицао да су Дубровчани били по вери римокатолици, али по језику и по пореклу Срби. Сматрао је да то једно не искључује друго и да једно не смета другоме. Дум Иван је превео и једну значајну књигу немачког историчара Ј. К. Енгела: »Повијест Дубровника« (1903). У књизи је он објавио и свој обимни додатак од око 200 сграна под насловом »Најновија повијест Дубровника«. У њему је, као живи сведок, показао како је Аустрија од успостављања своје власти на почетку 19. века живо радила на кроатизацији Дубровника. Он је и лепо видео и приказао да о старим Дубровчанима не треба судити по новим, који су последица смишљене аустријске антисрбске политике и кроатизације.
Нажалост, у другој Југославији за ту књигу такорећи није се ни знало, или није смело да се зна. Дум Иван Стојановић је, међутим, деловао у духу модела који је имао Вук Караџић, који се обично назива оцем модерне србске културе: имао је свест да историјски припада србском народу и србској култури. Обе Стојановићеве књиге издала је после његове смрти Србска дубровачка омладина. 

Срби и православље у Далмацији † Orthodox Serbs in Dalmatia 

Kristali, boje i čakre

Pored estetskog užitka i lepote boja, kristali  doprinose više nego ijedan faktor na transformisanje duha i duše. Boja je neizmerna snaga i beskonačna moć. Ona vrši ogroman uticaj na duh i emocije. Svaka boja uliva se u odgovarajući duhovni centar (čakru) snagom i vitalnošću. Priroda nam daje taj predivan oblik energije – svetlost i boju da bi održavala naš duh i naše telo u savršenom zdravlju.
Terapija bojama sastoji se od određenih reakcija koje se zbivaju u organima posredstvom svetlosnog zraka. Svetlost nije snaga izvan nas, svetlost ulazi u centar svake ćelije, nerva, tkiva tela.
U nastojanju da potpuno razumemo i upotrebljavamo snagu kristala moramo naučiti kako je važno razumevanje svetlosti i to da svaka  materija isijava svetlost i da je svetlost  ta koja je uzrok zdravlju.

FIZIČKI NIVO

1.crveno
2. narandžasto 

3. žuto

4. zeleno

DUHOVNI  NIVO

5. plavo
6. indigo
7. ljubičasto, belo
Svaka boja ima sedam aspekata: vitalizuje, oživljava, isceljuje, osvetljava, snabdeva, nadahnjuje i ispunjava.
Boje imaju različitu primenu:
1. Isceljivanje fizičkog tela u kome boje i kristali služe kod tretmana.
2. Psihološki aspekt koji pokazuje uticaj boja na duh i emocije.
3. Ezoterični aspekt koji se manifestiuje u simbolici i osobinama boja i u aspektima boja u auri.
Potrebno je prihvatiti neke odnose prema kristalima da istinski razumemo njihova magična isceljujuća svojstva. Kristali nose vibracije određene boje zraka na koju su usklađeni. Svaki zrak je u korelaciji sa svojom čakrom i kristalom koji nosi vibracije te čakre. Učenje o bojama i razumevanje boja je temelj za upotrebu kristala u terapiji na svestan način. Na primer, kako razmišljamo o osnovnim bojama:
plava … duhovnost … svi plavi kristali (safir, lapis lazuli, sodalit), žuta … mudrost …. svi žuti kristali (citrin, topaz),
crvena … vitalnost … svi crveni kristali (rubin, jaspis, koral).
Bela svetlost ulazi kroz auru. Svaka od sedam zraka uliva se u odgovarajući duhovni centar ili čakru sa njenim posebnim osobinama. Svaka čakra upija posebnu struju vitalne energije kroz njenu posebnu boju zraka odgovarajuće fizičke okoline i sa višeg nivoa svesnosti.

ČAKRE

 

PRVA ČAKRA - muladhara (baza kičme)
svi crveni kristali: rubin, koral, crveni jaspis, garnet, hematit
Crveno je simbol života, snage, vitalnosti i fizičke prirode. U prirodi se crvena boja povezuje sa toplinom, vatrom, ljutnjom upravo kao što pocrvenimo kada smo u stanju ljutnje ili strasti. Crveno je boja vatre. Crvenilo zemaljske vatre prelazi u zlatno – žuto (čista duhovnost) kako se uzdiže. Crveno je boja jednostavnih tipova. Roze je medutim boja univerzalne harmonije.
U  terapiji crveno je odlično kod bolesti krvi, na primer kod anemija. Treba se koristiti u stanjima iscrpljenosti, kad je hladnoća i promrznu ruke i lice, kod stanja pothranjenosti, depresija i letargije. To je isceljujuća i stimulišuća vibracija.
DRUGA ČAKRA – svadhištana (pupčana)
svi narandžasti kristali: karneol, narandžasti jaspis, opal
Narandžasta je simbol energije. Sastavljena je od crvene i žute. Crveno simbolizuje licnost osobe a žuto mudrost. Medutim, integrisuci ova dva svojstva možemo prevazići ljutnju i stabilizovaati  samokontrolu.
U terapiji  narandžasta je od suštinskog značenja za zdravlje i vitalnost. Ona je topla, pozitivna, stimulišuća. Prevashodno deluje na vitalne probleme asimilacije i cirkulacije. Regulise probavu hrane.
TREĆA ČAKRA – manipura (solarni pleksus) svi žuti i zlatni – žuti kristali : citrin, topaz
Žuto je simbol uma, intelekta, visoke inteligencije, mudrosti, mentalnog nivoa. Ovo je pozitivna magnetska  vibracija koja umirujuće deluje na živce. Obzirom na to da je solarni pleksus organizovani „mozak~ nervnog sistema, to je naše „sunce“ , centar snage, potrebno je da bude u savršenoj ravnoteži. Žuto je medutim veliki „izjednačivač“ za iritantna stanja nervnog sistema koje uravnotežuje energije solarnog  pleksusa.
U terapiji  žuto moćno deluje i leči dijabetes i konstipaciju. Ako je neko neuobičajeno slab i mršav on verovatno „vuče“ suviše crvenog zračenja i žuto će mu pomoći da neutralise to stanje u sistemu. Za one koji su predebeli i flegmatični plavo zračenje je verovatno prekomerno i žuto zračenje će im pomoći  da neutralizuju i takvo stanje.
ČETVRTA ČAKRA – anahata (srčana)
svi zeleni kristali i roze kristal: smaragd, turmalin, malahit, žad, aventurin i rozenkvarc.
Zeleno je simbol harmonije, simpatije, kreativnosti, zdravlja, izobilja u prirodi. Zeleno je mešavina žutog (duša) i plavog (duh). Zeleno deluje prema spolja  horizontalno, a plavo prema gore  vertikalno. Zajedno oni prave krst koji je simbol života. Zelena boja, koja zrači svuda u prirodi – u poljima, šumama, travi, odmara umorne živce i daje novu energiju.
U terapiji zeleno ima balansirajuće vibracije što je važno za nervni sistem. Ono ne razdražuje, raspaljuje ili iritira. Obzirom na jak uticaj na srčanu čakru, zeleno je velika pomoć za bilo koji problem sa srcem ili poremećaj krvnog pritiska. Uvek može biti upotrebljena  da smiri umorne živce i pomoći svakome ko treba energiju. Iako će se zeleno u osnovi koristiti da kreira zdravije vibracije, neko će  možda želeti da radi na srčanoj čakri sa ružičastim kristalom, pošto roze simbolizuje  nežnost, naklonost i ljubav. Neki ljudi možda trebaju pustiti više nežnosti i ljubavi u svoje srce, a ako je to slučaj, radite s kristalom rozenkvarc , rodokrozit ili ružičasti turmalin.
PETA ČAKRA - višudha (grlena)
svi plavi kristali: safir, lapis lazuli, sodalit, akvamarin, tirkiz, plavi topaz.
Plavo je simbol predanosti, inspiracije, beskrajnosti i verskih osećanja. Ono podiže, uzvisuje i inspirise prema većim visinama , nastojanjima i dostignućima. Proizvodi toplinu, mirno zračenje koje ima uspavljujuća svojstva. Grlena čakra je fokusirajuća tačka izgovorene reči. Zadužena za komunikaciju sa spoljnim svetom. Grlena čakra je zadužena za izražavanje osećanja.
U terapiji  plavo zračenje ima veliku lekovitu snagu u pogledu bilo koje bolesti ili blokade u grlu. Pošto je plavo povezano sa nestašicom topline, ono se upotrebljava za snižavanje temperature ili kod nekog unutrašnjeg krvarenja ili uznemirenog stanja. Plavo je smirujuce, sedativno, astrigentno i isceljujuće. Duboko tamno plavo indikativna je snaga neverovatnog intenziteta, dok je svetlo plavo (ili azurno) indikativno za visoko etična nadahnuća.
ŠESTA ČAKRA - ajna (treće oko)
svi indigo kristali: safir, azurit, lapis lazuli, ametist
Indigo zračenje je simbol mističnog kraljevstva – duhovnog postignuća, samospoznaje, mudrosti. Ovo zračenje pomaže u otvaranju trećeg oka (unutrasnjih  ili spoljasnjih vizija) i ono otvara vrata podsvesti. Ono može oživeti duboko zakopana sećanja duše. Indigo simbolizuje most izmedu konačnog i beskonačnog. Ono izbacuje negativne elemente iz svesti i pomaže u stvaranju viših nivoa. Pomaže i vodi nas u unutrašnjem putovanju prema kosmičkom znanju.Velika mu je vrednost u tretmanu bilo kojeg mentalnog poremećaja. Takode se upotrebljava da pomogne razvoju trećeg oka.
SEDMA ČAKRA – sahašrara (krunska)
svi ljubičasti kristali , beli i prozirni kristali: ametist, fluorit, gorski kristal.
Ljubičasto zračenje je znak duhovnog majstorstva. To je najviša, najsuptilnija specijalizacija svetlosti i odgovara najvišim elementima u našoj prirodi. Ono stoji na kruni spektra u kontrastu sa crvenim. Ove najviše vibracije mešavina su crvenog (materija) i plavog (duhovno). Zadatak  čoveka je da produhovi  materiju, a proces transformacije može biti bolan. Kada radite s kristalima imajte na umu da su tamniji tonovi povezani sa tugom. Tamno ljubičasto označava visoko duhovno postignuće, bledo ljubičasto ukazuje na kosmičku svesti, ljubav – humanost, blještava ljubičasta označava transcendentalni idealizam.
U terapiji ljubičasti kristali pomažu kod nesanica, glavobolja i kod lakših mentalnih poremećaja.
Belo sadrži sve boje u sebi, aktivnost, pozitivnost. Moć belog zračenja nije toliko u fizičkom isceljivanju koliko u duhovnoj iluminaciji. Belo se upotrebljava za zaštitu oba: mentalnog i fizičkog tela. Postoje situacije u kojima se čudesna zaštita postiže okruživanjem pojedinca aurom bele svetlosti.

Izvor 

Iz raja izašla – mala priča o njenom veličanstvu jabuci

Sigurno znate onu – Jedna jabuka dnevno i zaboravite na lekara. Jabuka potpomažu varenje, odličan je diuretik, reguliše crevne aktivnosti i ima visoku antioksidativnu moć. Pored toga bogata je vitaminima, pa otud i potiče ova izreka koja kaže da vam u životu neće biti potreban lekar ako redovno jedete jabuke. Oljuštene, neoljuštene, sveže, kuvane, pečene, u slatkišima, kao dodatak pečenju, bezbroj je načina na koje možete upotrebiti jabuku, zaključno sa time da je možete koristiti i u kozmetičke svrhe, maska od jabuke čini kožu glatkom i elastičnom . Jedna je od retkog voća koje mogu jesti svi, pa i bebe.
Jabuka je u ishrani pomalo ustuknula pred drugim vrstama voća čime je naneta nepravda i njoj i ljudima, iako je još uvek najkorišćenija u reklamnim kampanjama kada su zdravlje i zdrav život u pitanju. Danas ćete u korpama za voće videti banane, kivi, mandarine, nar, ananas, ali jabuke vrlo retko, iako su one na vrhu liste voća koje možete naći a da nije tretirano hemijskim sredstvima, odnosno organsko voće čije drvo postoji skoro u svakom seoskom dvorištu.

Foto: dailybend.com

Kad zagrizete jabuku, osetite njen rajski ukus, da li se ikada zapitate odakle potiče i kako je postala simbol zdravlja i znanja?
Jabuka je rođena u Maloj Aziji, južno od Crnog mora gde su pronađeni prvi tragovi. Kasnije je kroz Egipat i Grčku stigla u Evropu, gde drugo nego u Rimsko carstvo gde je odmah postala omiljeno voće koje je preporučivano kao diuretik i lek za razne boljke digestivnog trakta. Odmah je ušla i u umetnost, prvo u pesme a kasnije i u slikarstvo.
U judeo-hrišćanskoj tradiciji, jabuka je rasla u raju, na drvetu dobra i zla, i zbog nje su Adam i Eva proterani iz raja. U nordijskoj mitologiji jabuka je hrana bogova. Zato što oblikom podseća na planetu Zemlju, carevi su na slikama prikazivani sa jabukom u ruci, kao oni koji vladaju svetom.

Foto: thecreatorsproject.com

Jabuka je tema mnogih mitoloških priča i bajki. Zlatna jabuka je pokrenula Trojanski rat, od tada postoji izraz “jabuka razdora”. Junaci mnogih bajki morali su da pronađu zlatnu jabuku na putu do princeze. Nažalost, u bajci o Snežani i sedam patuljaka jabuka je kao voće kome je nemoguće odoleti, upotrebljena kao simbol zla, svi već znate kako je ljubomorna carica prevarila Snežanu otrovanom jabukom.



Viljem Tel, švajcarski nacionalni junak, morao je da dokaže svoju veštinu strelca tako što je strelom pogodio po sredini jabuku koja je stajala na glavi njegovog sina.
Davno, još pre tri veka, jabuka je otpala sa drveta ispod koga se odmarao Isak Njutn, pala mu pravo na glavu i tako mu pomogla da shvati mehanizam gravitacije.

Foto: melaugusta.com

Danas se u svetu gaji preko 7.000 različitih sorti jabuka i one se smatraju najboljim voćem koje zemlja može dati.
Njujork, grad koji nikada ne spava, jedan od najfascinantnijih gradova na svetu ima nadimak Velika jabuka i ovaj nadimak se naveliko koristi u reklamnim kampanjama.
Apple, možda ne najveći, ali najpoznatiji proizvođač personalnih računara i pametnih telefona, ima je dobio po ovom rajskom voću, o tome postoje mnoge teorije, jedna od njih je da ime treba da simbolizuje znanje, druga da je zagrižena jabuka trebalo da pokaže da je korišćenje Apple računara jednostavno kao kad zagrizete jabuku, treća… kako god, njihov logo je jedan od najpoznatijih logoa na svetu.

Foto: digitaltrends.com

I na kraju, pita od jabuka je jedna od najpoznatijih poslastica na svetu, ima anglosaksonsko poreklo ali je tokom i nakon kolonizacije Amerike tamo postala toliko popularna da je dobila naziv “Američka pita”.
Pita od jabuka je rođena u vreme kad nije bilo frižidera za čuvanje hrane i kada su se ljudi na različite načine dovijali da sačuvaju voće i potroše ga na razne načine. Nastala je tako što su jabuke stavljane direktno na testo i tako je vremenom postala čuvena pita od dva sloja testa u čijoj se sredini nalaze jabuke.  

Foto: usappleblog.org

Foto u zaglavlju: FreeDigitalPhotos.net  

Izvor

Zašto je odžačar jedan od simbola Nove godine

Sigurno se sećati da su na novogodišnjim čestitkama, u ona stara vremena, dok smo ih još slali jedni drugima, čest m motiv bili odžačari. U nekim restoranima i hotelima koji drže do svoje tradicije, još uvek posle ponoći čovek obučem u dimničara gostima poklanja minijaturnu četku za čišćenje dimnjaka.

Ako ste se pitali zašto je odžačar povezan sa Novom godinom, evo odgovora.
U neka stara vremena, odžačari su prvog dana nove godine išli od vrata do vrata da bi ljudima poželeli sreću u godini koja je tek stigla. Od tada, oni se smatraju onima koji poslednji čestitaju i donose sreću.
Odžačar je znak bogatstva i sreće. Postoji nekoliko legendi o tome zašto je vesnik sreće, jedna od njiha govori da je u staroj Engleskoj kralj Džrodž jahao konja i dok se povorka kretala, odjednom je dotračao neki pas i počeo da laje i ujeda kraljevog konja. Konj se uznemirio i samo što nije zbacio kralja sa sebe. Odjednom se pojavio čovek u starom, prljavom odelu, uhvatio je konja u smirio ga. Kako se pojavio, tako je i nestao u gomili. Kralj se raspitivao za ime čoveka koji ga je spasao, ali niko nije znao kako se on zove, znali su samo da je odžačar. Kralj je izjavio da se od tog dana odžaćari imaju smatrati osobama koje donose sreću.
Odžak se uvek smatrao delom porodičnog života, još od onda kada su ljudi shvatili da je mnogo bolje da žive u zagrejanoj kući nego u hladnoj. Nažalost, u davna vremena bili su česti požari zbog otvorenih ognjišta nasred kuće i tako su ljudi izmislili ognjišta iz kojih je kroz odžak dim kuljao napolje. Ubrzo su uvideli da se odžaci povremeno moraju čistiti i tako se rodilo novo zanimanje – dimničar ili odžačar. Ljudi su se radovali dolasku dimničara jer je sa njim, nakon što bi očistio dimnjak, u kući vazduh ponovo bio čist.
Odžačar je uvek povezan sa domom, ognjištem i porodičnom srećom i tako je postao simbol dobrog zdravlja, proseriteta i sreće.

 

Foto: postkarten-paradies.net

Foto: agendalugano.ch   

Izvor

Pravoslavno pojanje - Kanon Stefanu Decanskom

                      

SVETI MUČENIK STEFAN DEČANSKI, KRALj SRPSKI - SVETI MRATA

24. novembar

Sin je kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Pet godina je sveti Stefan proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kad je prošlo pet godina sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani. Bila je to jedna od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države. Svoj vek proživeo je sveti kralj srpski Stefan kao pravednik i mučenik i tako ga i skončao 1336. godine. Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod. 

SREĆNA SLAVA

 

Raduj se, kralju Stefane, mučenika ukrase.

Mučen i progonjen sveti kralj Dečanski
Muke i gonjenja podnese hrišćanski,
I kad se činjaše od sviju pobeđen
On pobednik beše, silan, nepovređen.
Svog oca pobedi dugom trpljivošću,
A Kantakuzena dubokom mudrošću.
Simonidu jetku pobedi ćutanjem,
A Šišmana cara bogopouzdanjem.
Od svog Silnog sina on silniji beše —
Uvek su silniji oni što ne greše.
Zemaljska se sila svršava bez sjaja,
A nebeskoj sili nigde nema kraja.
Stefan kralj Dečanski, krotak i umilan,
Od nebeske sile on bejaše silan,
Od Hrista mu beše i sila i slava,
Od Hrista mu život, presto i država.
To uvide Stefan, i to ispovedi,
Zato sve dušmane na kraju pobedi.
Pomoli se za nas, o čudesni kralje,
Da nam Bog spasenje i milost pošalje.

 

 

 Sveti Stefan Dečanski – Sv. Mrata
(11. tj. 24. novembra)

Tropar, glas 4:
V terpjeniji doblestradalnih podvig tvojih,
mnogoobraznija rani preterpjel jesi:
i po končinje svojej vjenec ot Boga
s mučeničeskimi liki vosprijemlješi,
i v zemlji krotkih dostojno vodvorjaješisja, blažene,
o nas Hrista Boga moli,
darovati dušam našim veliju milost.

                        

Срећна Cлава!

Архангел Михаил - Молитва детей

 

Danas je
Aranđelovdan

Na spomen zapovednika anđeoske vojske

U kalendaru praznika
Srpske pravoslavne crkve današnji dan, naslovljen kao Sabor svetog arhangela
Mihaila i ostalih sila bestelesnih, obeležen je crvenim slovom, a u
bogoslužbenom tipiku crkve označen je znakom Srednjeg praznika druge vrste
(crvenim krstićem), što znači da je prema rangu i značaju svrstan u treću od
šest grupa crkvenih praznika. Ovaj nepokretni praznik, koji je nepromenjivog
datuma pa se uvek slavi osmog novembra po starom, odnosno 21. novembra po novom
kalendaru, u našem narodu poznat je kao Aranđelovdan, krsna slava mnogih
porodica i svih hramova posvećenih ovom arhangelu, zapovedniku nebeske anđeoske
vojske koja je pobedila pobunjene Luciferove sledbenike, pale anđele.

Beogradska saborna crkva,
katedralni hram Srpske patrijaršije, posvećena je takođe arhistratigu Mihailu,
Gavrilu i ostalim silama bestelesnim, tako da je današnji praznik i njena
hramovna slava sagrađenA zaslugom i prilogom kneza Miloša
Obrenovića.

Današnji praznik
ustanovljen je u četvrtom veku, iako su ljudi od davnina slavili anđele Božije
(anđeo na grčkom znači vesnik, a demon - pakosnik). Obožavanje anđela izmetalo
se često u shvatanje da su oni bogovi i stvoritelji čitavog vidljivog sveta, pa
je u Pravoslavnoj crkvi nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora održan
Laodikijski pomesni sabor čijim je 35. pravilom ustanovljeno ispravno poštovanje
i shvatanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha
Aleksandra ustanovljen je i praznik arhistratiga Mihaila i ostalih sila u
novembru.

Arhangel Mihailo se smatra
cuvarem pravoslavne vere i borcem protiv verskih jeresi. Postuje se kao
iscelitelj bolesnih, borac i ratnik, cija se pomoc priziva i pod ciju se zastitu
stavljaju narodi i zemlje. Kult arhangela Mihaila potice iz 4. veka i razvio se
najpre u Frigiji. Prema opstem verovanju, arhangel Mihailo prihvata duse umrlih
i, mereci dobra i zla dela njihova na zemlji, salje ih u raj ili
pakao.

Novembar mesec nije
odabran slučajno za praznovanje anđela, "bestelesne braće čovekove", jer je
novembar deveti mesec od marta, meseca u kojem je, po učenju hrišćanske crkve,
bog stvorio svet. Ni broj devet nije odabran nasumice, jer je Stvoritelj na
početku stvorio devet anđeoskih činova. Njihov zapovednik upravo je arhangel
Mihailo, jedan od sedmorice anđela koji imaju imena. Ni broj sedam nije uzet
slučajno, jer je to sveti broj i broj Božanske tajne, čiju suštinu ljudi mogu
samo da naziru. Otud, osim sedam anđela, čija se imena znaju i imaju svoju
simboliku, postoji sedam darova Svetog Duha, sedam svetih tajni, sedam dana Bog
je stvarao svet, svetlost se razlaže na sedam duginih boja, sedam je tonova
zvuka...

Aranđelovdan je, kako je
zapisano u srpskim narodnim pesmama, bio krsna slava vladara iz vladarske loze
Nemanjića. Po broju svečara koji ga slave kao slavu svojih predaka i porodičnog
zaštitnika, Aranđelovdan je na trećem mestu, iza Svetog Nikole i Svetog Georgija
(prvom je posvećeno 600, a drugom oko 300 hramova na području pod jurisdikcijom
Srpske pravoslavne crkve). 

http://mahamaja.blog.rs/

AKАТИСТ светом Архангелу МИХАИЛУ - AKATIST

 





вети Арханђео Михаило (8. тј. 21. новембра)

✿◦.¸¸.◦†◦.¸¸.◦✿
Свети Архангеле Михаиле,
одагнај од мене духа лукавог који ме искушава.
О, велики Архистратиже Божји Михаиле
- победниче демона!
Победи и уништи све моје видљиве
и невидљиве непријатеље,
и умоли Господа Сведржитеља,
да ме спаси и одбрани од сваке болести,
смртоносне ране и изненадне смрти,
сада и увек и у векове векова.
Амин.

МОЛИТВА СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ МИХАИЛУ

Сав си огањ и ревност, свети Архистратиже Ми­хаиле, зато те молимо: учмале душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледајући на тебе, безгрешног и све­тог брата нашег, и врховног војсковођу нашег, вр­ховног војсковоћу све небеске и земаљске војске Христове. Чудесни Господ Христос начинио је је­дну Цркву од анћела и људи, да бисмо се ми људи, који тајанствено престављамо херувиме на земљи, угледали на свету небеску браћу нашу, на чијем челу стојиш ти, лучезарни и дивни Архистратиже Михаиле. Ти си на небу победио свезлог Сатану, и збацио га с неба на дно пакла, - помажи и нама увек, молимо те, свемоћни Архангеле да и ми свепобедном силом твојом побећујемо свелу­кавог Сатану, који нас са свих страна напада и искушава кроз безбожне људе, кроз нечисте по­мисли, кроз земаљске сласти, кроз опојне страсти.

Сав си свет, чист и безгрешан, дивни Првоан­геле Божји; молимо те свесвети, молимо те свечи­сти, молимо те свебезгрешни, учи нас дан и ноћ како да живимо свето, чисто и безгрешно, и даруј нам твоје херувимске силе, да бисмо истински и стварно херувимски живели на земљи ми који по неизмерном човекољубљу Божјем престављамо хе­рувиме на земљи. Не остави нас у отровном блату наших сластољубивих земањских жеља, него хас подигни у небеске анћелске висине и оспособи нас да анђелски свето чисто поживимо док смо у телу на земли. Милостивно погледај на нас, Све­победни Архангеле, снисходљиво се спусти до нас, те нас, заспале у гресима, пробуди на борбу са злом, са грехом, са смрћу, са ћаволом, да бисмо, вођени и сокољени тобом, лако савлађивали сваки грех, сваку страст, сваку смрт, сваког ћавола. Ми знамо, богоносни Архангеле: ти имаш власт над нечистим дусима, над болестима, над смрћу, над гресима; испуни душе наше божанском силом сво­јом, еда бисмо и ми неустрашиво ратовали и херувимски побеђивали све непријатеље спасења на­шег, вере наше, душе наше.

Свепобедни војводо Небеских Сила, ти си очи­стио небо од Сатане и црних ангела његових, - очисти и душе наше од сваког греха, јер греси на­ши отварају врата и прозоре душа наших, те кроз њих улазе у нас нечисте силе демонске прљајући и умртвљујући душе наше, које треба да су анђел­ски чисте и анђелски обесмртне. Без твоје свепо­бедне помоћи, Небески Војсковоћо, ми лако по­стајемо плен нечистих сила; стога те од свег срца молимо: уврсти нac у своју непобедиву војску, и ратуј за нас и испред нас, водећи нас и предво­дећи нас у свакој оборби за душу нашу, за спасе­ње наше, за вечност нашу, и осигуравајући нам победу над сваким rpexoм и над сваким ђаволом. О, пресвети Архангеле, ми смо очајно немоћни пред демонском силом вражијом, ако нам ти не притекнеш упомоћ божанском силом својом. Са тобом, ми ћемо увек односити победу у свима бит­кама за душу нашеу и спасење наше и вечност на­шу; а без тебе – ми беспомоћно посрћемо из по­раза у пораз, из греха у грех, из пакла у пакао. Зато буди увек с нама, и нe напуштај нас због гре­хова наших и смрада нашег, него, љубећи нас бо­жанском љубављу, учини да омрзнемо грех и све греховне сласти, и испунимо душе своје миоми­ром еванђелских врлина. Ево, душе своје преда­јемо теби, пресвети Првоангеле Божји; молимо те и преклињемо, води нас увек путевима који одводе у Царство Небеско, да бисмо заједно с тобом, милостивог Спаса нашег – преслатког Господа Христа, и Његовог свечовекољубивог Духа Утешитеља, коме слава и хваласада и увек и кроза све векове. Амин

Извор Светосавље орг

Dan Svetog Arhangela Mihaila i ono što (ne) znamo o njemu

Uoči Aranđelovdana 2014. godine

Već duži niz godina imam isti problem sa ljudima, sa kojima se, doduše, nikada i ne raspravljam, koji ne znaju ništa ni o veri ni o običajima a misle da znaju štošta… Istina, ne znam ni ja mnogo pa smo unekoliko slični… Ipak, razlikujemo se u poimanju slave, vere i crkve.
Moje poimanje gorenavedenog je često drugačije ali je, verujem u to, suštinski ispravno. Tako krsnu slavu doživljavam kao dan posvećen svecu zaštitniku familije… A koji je to svetac?
Za one koji misle „da im je slava “sveti arenđelovdan“ ili za one koji pak misle da se tog dana slavi “sveti Aranđel”, objasnih maločas u naslovu. Dakle:

Sabor Svetog Arhangela Mihaila
ARANĐELOVDAN
21/8. novembar

Aranđelovdan je dan koji je crkva posvetila u slavu svih anđela i prvog među njima, svetog arhangela Mihaila.
Anđeli (anđeo je  grčka reč i znači vesnik) su duhovna, bestelesna bića, izvršavaju Božji promisao, ima ih veoma mnogo i, prema hijerarhiji, podeljeni su u devet rangova ili činova. Anđeli se na ikonama uvek  slikaju  u ljudskom obliku kao mladi ljudi. Oni nemaju telesnih želja i briga kao ljudi pa večno ostaju mladi i lepi, a pošto lete gde ih Bog pošalje, na ikoni im se slikaju i krila. Svaki čovek  na dan krštenja dobije svog anđela, koji se naziva anđeo mirni, verni učitelj, čuvar duša i tela. Ti anđeli čuvaju čoveku život i zdravlje i paze da čovek, zbog svog neznanja i  nesmotrenosti ne napravi kakvu pogrešku. Obučeni su u belu odeću, plaštove, u znak čistote i  nevinosti. Najviši među anđelima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo, koji ima još i titulu arhistratiga, a po kojem je ovaj praznik dobio ime.
Na ikonama se arhangel Mihailo predstavlja sa krilima, u vojvodskoj odeždi, kao borac, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer, prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu. Ovaj praznik ustanovljen je u četvrtom veku nove ere. Arhangel Mihailo, zaštitnik loze Nemanjića, jedna je od svetaca koji uživa veliko poštovanje  u našem narodu.

St Michael Archangel by Guido Reni

 Vas, vođe nebeskih vojski, mi nedostojni uvek molimo, da nas zaštitite svojim molitvama, kao zaklonom krila svoje bestelesne slave, čuvajući nas koji pred vama padamo i usrdno vapijemo: izbavite nas od beda kao vođe nebeskih sila.

[TROPAR, glas 4.]

Od davnina ljudi su praznovali anđele Božije, ali se često to izopačilo u njihovo obožavanje. Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili ih pak smatrali stvoriteljima čitavog vidljivog sveta. Na 4-5 godina pre Prvog vaseljenskog sabora održan je Laodikijski pomesni sabor i, svojim 35. pravilom, ustanovio ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je ovaj praznik arhistratiga Mihaila i ostalih sila nebeskih u novembru. Zašto baš u novembru? Novembar je zapravo deveti mesec od meseca marta, koji se smatra trenutkom stvaranja sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.
Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je ovih devet činova u knjizi “O nebesnoj Jerarhiji”. U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, vojvoda anđelske vojske je arhistratig Mihail, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova prema višim, a sveukupno svetoj Božijoj volji.
Svaki narod ima svog anđela hranitelja, a osim toga i svaki hrišćanin ima svoga anđela hranitelja. Treba se uvek sećati da ma šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga anđela hranitelja. A na dan Strašnoga Suda sabraće se mnoštvo anđela nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se dela, reči i pomisli svakoga čoveka.

Da anđeli Božji neprekidno opšte sa ovim svetom, o tome svedoči Sv. pismo jasno i nepobitno. Koje iz Svetoga pisma, koje iz Svetoga predanja, Crkva pravoslavna doznala je imena sedmorice načalnika angelskih sila, i to: Mihaila, Gavrila, Rafaila, Urila, Salatila, Jegudila, Varahila (uz to neki spominju i osmog – Jeremila).
Mihail na jevrejskom jeziku znači: ko je kao Bog ili ko je ravan Bogu ? Sv. Mihail izobražava se još od prvih vremena hrišćanskih kao vojvoda, koji u desnoj ruci drži koplje, kojim potire Lucifera, satanu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Na vrh koplja ima platnenu traku sa crvenim krstom. Arhanđeo Mihail smatra se naročito čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi verskih.
Sv. Gavrilo znači – muž Božiji ili krepost Božija. On je blagovestitelj tajni Božjih, naročito tajne bogoovaploćenja, i svih ostalih tajni, koje s onom stoje u vezi. Izobražava se: u desnoj ruci drži fenjer sa zapaljenom svećom unutra, a u levoj ogledalo od zelenog kamena jaspisa. Ogledalo označava premudrost Božiju, kao tajnu skrivenu.
Sv. Rafailo znači – isceljenje Božije, ili Bog iscelitelj (Tov. 3,17; 25,15). Izobražava se: desnom rukom vodi Toviju, koji nosi ribu uhvaćenu u reci Tigru, a u levoj drži lekarski alabastar.
Sv. Uril - oganj ili svetlost Božija (3. Jezdra 5,16). Izobražava se sa licem i očima pognutim, a ruke držeći na prsima kao na molitvi.
Sv. Jegudil – svetitelj Boga. Izobražava se: u desnoj ruci drži venac zlatan, a u levoj trostruki bič.
Sv. Varahil – blagoslov Božiji. Izobražava se: nosi u nedrima ruže bele.
Jeremil – uzvišenje Božije (3. Jezdra 4,36). Poštuje se kao vnušitelj i pobuditelj uzvišenih pomisli, koje čoveka uzdižu k Bogu.


Izvor

---