BOR

(B, lat. borum)

Još početkom prošlog veka je pokazano da je bor esencijalni mineral za biljke, ali tek nedavno je utvrđen njegov značaj i za čoveka. Bora ima svuda u ljudskom organizmu, ali najveće koncentracije su u kostima i zubnoj gleđi.

Fiziološka uloga

Bor je najverovatnije važan za odžavanje zdravih kostiju i zglobova, najverovatnije doprinoseći delovanju i resorpciji kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Najverovatnije deluje na ćelijske membrane i na signalne puteve koji prolaze kroz membrane.

Bor utiče na metabolizam steroidnih hormona i najverovatnije igra ulogu u pretvaranju vitamina D u aktivnu formu. Na taj način povećava resorpciju i ugradnju kalcijuma u kostima. Bor takođe povećava nivo muških polnih hormona.

Metabolizam

Bor se veoma efikasno resorbuje, a urinom se izbacuje.

Izvori bora

Izvori bogati borom su voće i povrće, zatim soja i orah, ali nivo bora u ovim namirnica pre svega zavisi od zemljišta na kom rastu. Značajne količine joda sadrže i vino, rakija jabukovača i pivo.

Sadržaj bora u prehrambenim proizvodima

Namirnica	mg / 100 g namirnice
Grožđe - sušeno	4,47
Breskva - sušena	3,24
Badem	2,8
Lešnik	2,72
Kajsija - sušena	2,12
Avokado	2,06
Suva šljiva	1,88
Ribizla	1,73
Pasulj	1,40
Urme	1,09
Grožđe - crveno	0,50
Šljiva	0,45
Jabuka	0,32
Kruška	0,32
Kivi	0,26
Narandža	0,25

Preporučene dnevne količine

Ne postoje zvanični podaci o količinama bora koje se preporučuju u toku dana, ali siguran i dovoljan unos bora iznosi između 1 i 10 miligrama dnevno.

Nedostatak / toksičnost

Nedostatak

Nedostatak bora u organizmu ima najverovatnije uticaj na metabolizam kalcijuma i magnezijuma, a time utiče na sastav, strukturu i jačinu kostiju. To dovodi do promena koje ukazuju na osteoporozu. Ovo se dešava zbog smanjene resorpcije i povećane ekskrecije (lučenja) kalcijuma i magnezijuma. Ukoliko je nedostatak bora praćen nedostatkom magnezijuma dolazi i do težih oštećenja kod osteoporoze.

Nedostatak bora utiče i na pojavu kamena u bubregu, smanjenu mentalnu opreznost i pojavu osteoartritisa.

Toksičnost

Toksični efekti bora se javljaju ukoliko se unosi više od 100 miligrama bora. Svetska zdravstvena organizacija je zabranila upotrebu bora (u obliku borne kiseline) kao dodatka hrani i konzervansa.

Simptomi viška bora uključuju:

• pojavu crvenog osipa,
• povraćanje,
• dijareja, koju karakteriše plavo-zelena boja,
• smanjena cirkulacija krvi,
• koma

Letalna doza (doza koja izaziva smrt) kod odraslih iznosi 15 do 20 grama, dok kod dece 3 do 6 grama. Višekratni unos manjih količina bora može dovesti do kumulativne toksičnosti.