Крстовдан

Српска православна црква данас слави Крстовдан, као помен на дан када је мајка цара Константина, обилазећи Свету земљу пронашла Часни крст, на коме је распет Исус Христос на брду Голгота. На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.




                   

Тај хришћански празник, који у православном календару познат и као Возвиждење Часног крста, слави се још од првих година хришћанства.

Празник је установљен годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји 326. године, одржаног у доба цара Константина, који је Миланским едиктом 313. године, озваничио хришћанство.

Тадашњи патријарх Макарије је после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару СПЦ, а празник је обележен црвеним словом.

Народ је, како предање каже, узвратио патријарху молитвом, Господе помилуј, која се до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На Крстовдан се слави и успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Наиме, крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим. Послије 14 година цар Ираклије је победио Персијанце и поново вратио Часни крст у Јерусалим.

На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.



Народни обичаји

Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве, поред реке Пчиње, где је подигнуто неколико сеника који се користе за вашар. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени. Остаје докле ко може.

У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бересе и посвећује босиљак. На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови.

У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити "оскудна и болешљива"   

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У многим крајевима се тог дана предсказује и време:

- Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.

- Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.

- Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.

- Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.

- После топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар.

- Септембарска киша - злато њивама, отров виноградима.

- Што "не скува" август, "скуваће" септембар.

- Какав септембар, такав и март.

- Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.

Извор