U susret Vaskrsu - sve o kokošijem jajetu

Jaje je veoma hranljivo, praktično za pripremu i trebalo bi da čini deo redovne ishrane, osim ako lekar nije isključio njegovo korišćenje u hrani.
Jaja se lako pripremaju, kombinuju i konzumiraju da li kao glavni deo ili sastojak svih tipova jela – doručak, salata, pasta , dezerti... U narednom tekstu osvrnućemo se na sastav isključivo kokošijeg jajeta. Jedno jaje okvirno teži 35-60g i sastoji se od dva jestiva dela – žumanceta i belanceta, kao i ljuske koja nije prilagođena za ljudsku ishranu.
Sastav
Ljuska, zavisno od vrste, može biti raznih boja, što nema nikakve veze sa kvalitetom. Sastoji se od kalcijum karbonata i njena funkcija je da zaštiti embrion. Važno je znati da ljuska ima pore, kako bi omogućila disanje, i ta njena karakteristika omogućava prolaz i nekim patogenim mikroorganizmima (poput salmonele).
Žumance, treći deo jajeta i žuti deo. Sastoji se najviše od masti, proteina, vitamina i minerala. Intenzitet njegove boje zavisi od namirnice (zrnevlja) kojim se hrani kokoška. Jedno žumance nosi 60 kalorija i sadrži zdrave masti.
Velike su diskusije u vezi toga da li su jaja zdrava ili ne, zbog holesterola. Nekoliko studija je pokazalo pogrešnom tvrdnju da jaja povećavaju nivo lošeg holesterola u krvi.
Belance, viskozne strukture i providno, je sačinjeno 90% od vode, ostatak čine proteini (albumini,najviše) i vitamini. Belance je jedina namirnica koja obezbeđuje proteine bez masti.
Jedno belance nam pruža 17 kalorija i 7 g proteina visoke biološke vrednosti.

Celo jaje 100% (težina)
Ljuska 10,5 %
Žumance 31,5 %
Belance (58,5%)
Nutritivna vrednost jajeta:

• Jaja ne sadrže vlakna ni ugljene hidrate
  
• Jedno celo jaje od 50g otprilike ima 80 kalorija
  
• Proteini – protein jaja je visoke biološke vrednosti (sadrži esencijalne aminokiseline za naš organizam). Kao što smo ranije pomenuli, u pitanju je protein bez masti. Na 100 g sadrže 12-14g proteina.
  
• Masti – masti kojie dominiraju u jajetu su mono i polizasićene (najviše linoleinska kiselina) veoma pogodna za organizam. Njegove masti se lako apsorbuju. Takođe su prisutni lecitin, fosfolipidi i holesterol. Na 100g jaja ima 10-12 g masti i 550 mg holesterola.
  
• Minerali -odličan izvor gvožđa – koncentrovano najviše u žumancetu (zavisno od ishrane kokoške), zatim fosfora, kalijuma i magnezijuma.
  
• Vitamini – jaja se smatraju važnim izvorom vitamina B12 (kobalamina), koncentrovanog prevashodno u žumancetu. Takođe nam pruža vitamin B1 (tiamin), B2 (riboflavin), niacin (B3), folnu kiselinu, vitamine A, D,E (u žumancetu). Treba naglasiti da jaja sadžre jedan sastojak koji je važan za trudnice, jer omogućava razvoj nervnog sistema embriona, zajedno sa folnom kiselinom. Takođe, sastojci poput karotenoida, luteina pomažu u prevenciji problema sa očima tipa katarakta, kao i slepila.
  

Kako ih čuvati adekvatno i znati da li su sveža?
Jaja bi uvek trebalo držati u frižideru, i njihova ispravnost je otprilike 28 dana. Savetuje se da uzimate samo ona jaja koja su sa čistom ljuskom (bez fekalnih materija) i koja nisu puknuta, jer je onda puknuta njihova zaštitna barijera, i siguran je put za mikroorgnanizme. Ovo je važno jer jaje može da sadrži salmonelu, escherichiu coli i estafilococus, čiji su prvi simtomi oni koji se odnose na gastrointestinalni trakt.
Praktični saveti – kako da prepoznate sveže jaje

• kuvano i vertikalno presečeno – što je više centrirano žuamance, svežije je jaje i suprotno.
  
• Kada se sveže jaje potopi u vodu i ako padne na dno, sveže je. Ukoliko se nađe u sredini, može biti da je staro već oko nedelju dana. Ukoliko pliva – nije sveže. Ovo se dešava pošto sloj vazduha koji se nalazi između belanceta i ljuske se povećava kako idu dani, što više vazduha jaje pluta i starije je
  
• Kada se odvoji sveže jaje, staro je kada je belance veoma tečno a žumance teško odvojivo i nekonzistentno.
  

Jaja – holesterol?
Tokom mnogo godina se vode polemike oko toga da li jaja negativno utiču na holsterol ili ne, te je njihova konzumacija bivala ograničena na 2-3 jaja nedeljno. Danas, su mnoga istraživanja pokazala da jaja nisu toliki neprijatelj koliko se smatralo.
Važno je znati da jaja takođe sadrže lecitin i nezasićene masti koji sadrži žumance, i koje smanjuju holesterol u našem organizmu. Zakljućak je da puno faktora utiče na holesterol, i uglavnom su svi vezani za loše navike života, a ne samo na unos jaja.


Izvor Pansport.rs