субота, 31. март 2018.

Цветна и Велика недеља

Цветна недеља добила је назив по празнику Цвети, којим се завршава шеста недеља Ускршњег поста. Ове недеље крече се воћке, насађују квочке, али ништа што цвета не треба сејати, јер ће у том случају сав цвет сметнути и неће бити плода. У Цветној недељи падају празници Лазарева субота и Цвети.
 

Лазарева субота је дан који црква слави као успомену на васкрс Лазарев, кога је из мртвих подигао Христос. Слави се као победа живота над смрћу, а као симбол тога држи се Врбица, то јест носе се у процесији озеленеле гранчице врбе у цркву на освећење, а сутрадан се деле верницима у цркви. То је типичан пролећни празник који има знатно дубље корене из прехришћанских времена о чему сведоче многи елементи и обичаји, као што су улога зеленила, паљења ватри, истеривања змија, улоге момака и девојака, деце и воде.

Црква прославља Цвети у знак сећања на улазак Христов у Јерусалим, када су Христа јашућег на магарцу дочекивали с великом радошћу, бацајући испред њега палмове гранчице, као и цвеће, по чему је овај празник и добио назив Цвети. Читава недеља пред овај празник има назив Цветна недеља, што значи да је у тој недељи значајну улогу имало цвеће, раст биљака, то јест бујање читаве природе. У многим селима се тих дана плету венчићи од врбових гранчица и кроз те венчиће протурају излежени пилићи и гушчићи да би били здрави и напредни. У Шајкашу су врбом донетом из цркве ударали стоку кад је воде на вашар, да би било купаца колико је света било на Врбици.

 
Велика недеља је седма, задња недеља Ускршњег поста. У народу се назива Велика, Светла или Страсна недеља и сви дани у тој недељи називају се „великим“. Нарочито су интересантни Велики четвртак и Велики петак. Током читаве Велике недеље некада су владале строге забране које су и те како поштоване. Строго се придржавало поста, забрањено је прање веша, весеље, пијанство, чак и односи између супружника, јер се веровало да ће деца зачета у том периоду добити „фрас“. 
 
На Велики четвртак се у цркви везују звона, па се уместо звонима оглашава клепалима. После везивања звона прописано је да се не сме орати, шити, прати, како летина не би страдала од леда, а ваља се ватра палити да не би у кући имали бува током године. Тога дана посебно место заузимао је култ мртвих и у вези са тим је уређење гробних места предака и изливање воде за мртве.

Тај дан је био везан и за девојачка гатања. „Тако у Шајкашу на Велики четвртак увече девојке под јастук ставе огледало, чешаљ, пешкир и пре но што заспе кажу: „Који је мој суђеник нека дође ноћас да се обрише пешкиром, чешљем да се очешља, огледалом да се огледа.“ Кога те ноћи девојка од момака сања, веровала је да ће се за њега удати. У ту сврху, да би дознале где ће се удати, да ли у село или у страну, многе девојке су у башти сејале босиљак уочи Великог четвртка и сутрадан гледале: ако је на поравнатој земљи у башти био отисак копита, веровале су да ће се удати на страну (у друго село), а ако су виделе отисак шапе или људског стопала, то им је био знак да ће се удати у селу. У неким селима на Велики четвртак девојке су пре заласка сунца дрмале родну воћку или дрво зову три пута и потом ослушкивале које ће име прво чути: ако су чуле мушко име, веровале су да ће се удати те године (Шајкаш).“

Велики петак је најзначајнији дан у Великој недељи када је понашање људи подређено подсећању на Исуса Христа и његово распеће. Један од најважнијих послова тога дана је фарбање јаја. Ускршњим јајима се приписује посебна магијска моћ, јаје се сматра симболом живота, плодности, здравља. У прошлости су се јаја бојила у биљци „броћу“ и на тај начин се добијала јарко црвена боја јајета. Да би се добила жута боја, јаја су кувана у луковици или у цвету млечике, сасе или шафрану. Познато је и да су се јаја бојила у ораховини, детелини, коприви, зеленој пшеници, по негде чак и у цвекли.
„У неким селима Шајкашке девојке су гатале тако што су на Велики петак узимале три тањира и под један стављале су парче хлеба, под други чешаљ, а под трећи огледало. Потом доведу девојку да подигне један од три тањира. Ако подигне тањир испод кога је стављен хлеб, био је то девојци знак да ће се удати у богату кућу; ако је пак дигла тањир испод кога је био чешаљ, удаће се за сиромашног момка; а ако је подигла тањир испод кога је било огледало значило је да ће се удати за лепог момка.“
 
Један од главних садржаја Велике суботе је бојење јаја и мешење ускршњих колача, а значајно место заузима култ мртвих. Месио се велики ускршњи колач са млеком и квасцем, округлог уплетеног облика на кога се стављало црвено јаје. Поред тога месили су се и мали колачи „јајченици“ за мушку децу, колач „мотовило“ за удате жене, „ђерђеф“ за девојчице, разни колачи, различитих имена и намена зависно од краја до краја. У Мошорину се за девојчице месио округао колач „шућурка“(пунђа). На Велику суботу, као радни дан, завршавали су се сви послови и припреме за Ускрс. Тога дана клала се живина и јагњад за ускршњи ручак.
 
 
Извор и цитати: Др Мила Босић, Годишњи обичаји код Срба у Војводини, Нови Сад, 1996.
Фото: www.serbianforum.org, www.novosti.rs

Приредила: Александра Николић

Текст у целости преузет са сајта Тителски брег

 

Нема коментара:

Постави коментар