Danas sam došao nešto ranije kod oca Gavrila u posetu. Ograničenje vremena posete u bolničkoj jedinici intenzivne nege mora da se poštuje. Pričekao sam ispred vrata da počne vreme posete. Na slavski dan Arhangela Gavrila, imao sam posebnu želju da ocu Gavrilu čestitam imendan. Danas su kod oca Gavrila u posetu došle sestra Aleksandra, gospodja Svetlana i jedna gospodja Biljana. Bili smo i očeva kuvarica Goca i ja. Prvi put sam video gospodju Biljanu. Interesovao sam se ko je ova žena srednjih godina i kako to da je ranije nisam video u očevom okruženju. Došla je da uzme blagoslov od oca i na očevu želju predstavila nam se. Ona je oca Gavrila upozala davne 1983. godine, u vreme kada je otac došao sa Svete Gore. Bio je to period pre njegovog odlaska u manastir Lepavinu. Prvi susret sa ocem za nju je značio doslovno životni preokret. Ona je od tada počela da razmišlja o Bogu i Pravoslavnoj veri. Počela je da razmišlja da se krsti. Ona mi nije znala objasniti kako to da ju je poznanstvo sa ocem Gavrilom potaklo da se približi veri i da odluči da se krsti.
Po dolasku sa Svete Gore u Srbiju, otac je već naredne godine primio upravu manastira Lepavine. Biljani koja je odlučila da se krsti nije bilo teško otići na put iz Beograda do manastira Lepavine da ispuni svoju želju, a to je, da je krsti otac Gavrilo Hilandrac. Uputila se u manastir Lepavinu i tamo ju je otac Gavrilo krstio 1984. godine. Danas ispred očevog bolničkog kreveta stajala je gospodja Biljana, žena srednjih godina i podsećala oca Gavrila na te, za nju važne životne trenutke. Otac se obradovao i setio se da je to bilo prvo krštenje koje je on obavio u manastiru Lepavina, nakon dolaska sa Svete Gore.
Sestra Aleksandra i ja smo stajali pored kreveta i slušali njihov razgovor. Diveći se njihovom iznenadnom susretu slušao sam razgovor koji je bio pun osećajnosti. S obzirom da je otac na bolničkoj intenzivnoj nezi, ovde su posete strogo ograničene, tako da smo morali ubrzo da se rastajemo. Upravo je utisak duhovne povezanosti sestre Biljane i oca Gavrila pobudio moje misli o večnoj vezi duhovnog oca i čeda. Biljana nije imala veru u Boga, već pre svega imala potrebu da se krsti i želju da, Svetu Tajnu Krštenja učini upravo otac Gavrilo Hilandarac koji je te davne 1984. godine došao u manastir Lepavinu. Posete su brzo završile i morali smo da napustimo salu intenzivne nege. Uzeli smo blagoslov od oca Gavrila i zaželeli mu srećan praznik Arhangela Gavrila.
Nenad Badovinac,
u Beogradu, 08.04.2017.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.