БОЈЕЊЕ И УКРАШАВАЊЕ ЈАЈА

 

Бојење и украшавање јаја данас је везано за хришћанство и празник Ускрс али порекло овог обичаја је много старије. У претхришћанском време, период бојења јаја био је повезан са почетком пролећа и данима око равнодневнице. Не може се сигурношћу рећи када се први пут почело са украшавањем јаја из простог разлога што љуска јајета није могла остати очувана дуг временски период.
Убоди на љусци јајета пронађени су приликом археолошких ископавања у Египту али ова јаја имала су много дебљу љуску, а одсуство влаге допринело је да дуже опстану.
 
Антички Персијанци бојили су јаја за њихов празник који се празновао у време пролећне равнодневнице. Овај празник постоји најмање 2.500 година. Кипови у Персепољу приказују људе који су носили обојена јаја краљу.
То су само неки од многобројних доказа о украшавању јаја много пре настанка хришћанства. Ипак, нас више занима европски простор и територије које данас заузимају словенски народи.
 
Ископавања у данашњој Украјини и многим другим деловима Европе открила су нам у гробовима (највише из бронзаног доба) обредна јаја која су била сахрањивана заједно са покојницима. Јаје је представљало симбол живота и новог рађања.

Један од старих обредних обичаја је и бојење јаја. Бојење јаја је био општесловенски народни обичај, а називи за обојена јаја су веома слични код свих Словена и долазе од варијација речи „писати“ (писанка, писаница, писано јајце, јејка писаћ итд.). Словенска земља где је народна традиција бојења јаја остала сачувана готово непромењена, од давних времена па до данас, је Украјина. На територији коју данас заузимају Украјина, Румунија и Молдавија у доба неолита простирала се Трипољска култура (око 5500. до 2750. год. п.н.е.). У ископавањима у месту Лука Врубливетска (околина Кијева) нађено је украшено керамичко јаје из периода Трипољске културе. Ово јаје данас се налази у Народном музеју у Лавову. Постојање украшених керамичких јаја сведочи нам о раширеном обичају поштовања јајета као магичног и обредног предмета. Исто тако можемо закључити да нису само бојена и украшавана јаја од вештачких материјала него и права. Занимљиво је да шаре које се налазе на јајету из доба неолита потпуно одговарају шарама украјинских „писанки“ - јаја традиционално бојених и шараних у време Ускрса. Уопште, мотиви нађени на разним предметима из времена Трипољске културе потпуно се слажу са мотивима на украјинским ускршњим јајима. То нам сведочи о континуитету фарбања јаја дугом више хиљада година. Ако упоредимо неолитско (трипољско) јаје и украјинско „писанка“ са једним од мотива српског „ускршњег“ јајета видећемо велику сличност и постаће нам јасније да овај обичај на нашим просторима има дубоке корене и да је много старији и од самог хришћанства. Хришћанство је преузело „паганску“ симболику јајета и повезало га са Ускрсом релативно касно - ускршња бојена јаја помињу се тек у 12. веку, а у Србији још касније - у 16. Пре тога нису била део ускршњих празника већ један од битнијих чиналаца народних обреда слављења почетка пролећа.

Упоредне мотиве трипољске културе и украјинских „писанки“ можете погледати овде: http://www.pysanky.info/History/Ancient.html

Мотиви традиционалног српског јајета преузети су из књиге „Српски митолошки речник“, Нолит, 1970.