ČUDO SV. GEORGIJA

Икона Чудо святого Георгия о змие

Ovom pričom sakupiću na jednom mestu čuda koja sam zapisala i kojih sam bila ili svedok ili akter ili sam ih negde čula i pročitala. Dakle evo za one koji hoće da čitaju:
 
Dakle, evo jednog čuda koje mi je ispričala jedna stara Grčka monahinja Evlogija iz manastira ikone Potratise (Čudotvorne ikone Majke Božije Ivironske(vratrnice) u Solunu (manastir je starokalendarski).

Ona je kao devojčica, negde pre rata, živela u jednom selu na severu Grčke. NJeni su bili starokalendarci,(novi kalendar je u Grčku uveden 1924. godine), i pošto je tada bio progon od strane novokalendaraca i vlasti na starokalendarce, oni bi se tajno okupljali na molitvi noću, po privatnim kućama, jer im je bilo zabranjeno da se okupljaju javno. Zaista su bili pod pravim progonima i čak stariji Grci svedoče da su ti progoni ličili na neku vrstu građanskog rata.
Jedne večeri, u njihovo selo upala je jedinica policajaca, koji su počeli redom da privode i tuku sve one koji su bili u starom kalendaru. Banuli su u kuću u kojoj su se svi sastali na molitvu, i uz prebijanje i maltretiranje, vezivali su ih i prisilno vodili sa sobom. NJu su neki od tih policajaca vezali i poveli sa sobom. Stali su u jednom mestu, gde su ušli u jednu kuću, gde su stali da se ogreju, jer je bilo zimsko doba. Policajci su je zatvorili u jednu sobu (ona je tada bila nekih 10 godina starosti), a oni su ostali u drugoj gde su sedeli i pričali.
Ona je sve vreme, od kad su je poveli od kuće, pevala u sebi tropar sv. Georgiju Pobedonoscu. I tada je nastavila da ga peva, moleći se svetom mučeniku da je izbavi od svakoga zla. Nakon nekog vremena provedenog u toj sobi, i dalje pevajući u sebi tropar, odjednom su zidovi sobe počeli da nestaju. Ona je pogledala i pred njom se ukazala velika poljana. Iz daljine je videla kako joj u susret jaše na belome konju neki vitez iz starih vremena. Dojahavši do nje, pružio joj je ruku i užad kojima je bila vezana su spala, a ona se našla na konju iza ovog strašnog ratnika. I dalje je u sebi pevala tropar, osećajući ogromnu radost i utehu. Primetila je da jure velikom brzinom, pri čemu je konj galopirao kroz vazduh ne dodirujući tlo. Mislila je da je sigurno sve to samo san, jer nikada nije doživela ovako nešto. Konjanik ju je vrlo brzo doveo u njeno selo i spustio ispred njene kuće. Kada je sjahala, pogledala ga je, a on je sijao kao sunce. Uspela je samo da ga upita: "Ko si ti?" On je odgovorio: "Ja sam Georgije, i pošto si mi tako usrdno pevala tropar, došao sam da te izbavim. Uvek mi se usrdno moli, i ja ću stalno biti tu kada ti zatrebam!" I onda je odjahao naviše ka nebu, nestavši iz njenog vidika. Ušla je u svoju kuću i tamo nije bilo nikoga. I dalje je mislila da sve sanja. Tek ujutu je shvatila, kada se probudila kod kuće, da ono nije bio san i da se zaista nalazi u svom domu. Međutim, roditelja nije bilo. Otišla je kod svojih rođaka i tamo saznala da su te večeri mnogi prebijeni, a njeni roditelji odvedeni u zatvor, gde su preležali neko vreme. Ona je za to vreme bila kod tih svojih rođaka.
Javljanja sv. Georgija nisu ne poznata u žitijama svetih, kada se on nekoliko puta pojavljivao baš tako, kao konjanik na belom konju da spase zatočene. I na isti način ih vraćao iz tamnice na njihovo staro odredište. Ovo su opisi iz Žitija, a eto milošću Božijom je ova monahinja kao mlada devojčica zbog čistote svoje duše, i stradanja koja je trpela za veru još kao malo dete, udostojena da se tako veliko čudo dogodi i njoj i da je pohodi sveti Georgije. A meni nedostojnoj je Bog dopustio da to iz njenih usta i čujem i evo sada i ovde prenesem. 

Slava Bogu za sve! 

Izvor