ЧУДОТВОРНА ИКОНА БЛАГОВЕСТИ НА ОСТРВУ ТИНОС

 

Чудотворна икона Благовести

 

Апостол и Јеванђелист Лука, лекар и исцелитељ био је и најчувенији иконописац у историји Хришћанстава. За свога земног живота насликао је преко седамдесет икона. Једна од њих иконописана руком овог Христовог ученика, налази се на острву Тинос, посвећена је Благовестима Прeсевете Богородице и заветно je место ходочашћа  ка  коме хрле милиони верујућих Грка.

Острво Тинос налази се у Егејском мору и познато је све-грчко светилиште, верници га још и називају острво Пресвете Богородице. Већ при искрцавању са брода на пристаништу, главног града острва, Хоре, пажњу нам привлачи високи звоник цркве Свесвета са Тиноса. У овој цркви смештена је Икона Благовести на Грчком Мегалохарис или Велика Радост, чудотворна је и својом светошћу привлачи поклонике са свих страна света.

Ова икона дуго година је била закопана у башти неког побожног мештанина, проналазак иконе догодио се после виђења у сну једне монахиње.

На празник Света Три Јерарха, сељани су копајући нашли на икону. После проналаска иконе, верни народ Тиноса, над једним целебним извором почео је да гради Храм посвећен Благовестима.

На дан када се прослављају Благовести и на дан Успења Пресвете Богородице, ово мало острво, посети на десетине хиљада људи. У току Великогоспојинског поста у овом храму после свакодневне Литургије, служи се молебан Пресветој Богородици. На сам дан Успења Пресвете Богородице, икона се уз велике почасти у литији проноси кроз град,

Неколико дана пред ове заветне празнике, из свих крајева Грчке, бродовима пристижу ходочасници. На острво долазе разнолики људи, верни и маловерни, здрави и болесни, стари и млади и са молитвом у срцу или на уснама и са свећом од преко два метра у рукама стрмом улицом пењу се ка манастиру.

Манастирска црква удаљена је од пристаништа нешто више од 500 метара и налази се на врху острва. До ње се долази широком стрмом улицом која са десне стране има издвојену стазу. Објашњено нам је да на тој стази, верујући народ заветно, на коленима и са упаљеном свећом у рукама, пење ка цркви.

На икони Благовести, Велика радост приказан је Архангел Гаврило како приноси Богородици бели љиљан, симбол чистоте и благости. Икона је смештена је на трон, опточена је сребром и драгим камењем и симболично украшена и окружена великим бројем цветова белог љиљана

Велики број верника пронашао је утеху поред ове иконе. Пред овом иконом стајали су тражећи помоћ болесни, слепи, хроми, бесплодни.

Окићена је великим бројем златног накита, којим су верујући даривали икону као залог исцелења.

У цркви пажњу нам привлачи и једно сребрно стабло поморанџе са плодовима.

Сазнајемо причу о једном богатом Грку који је живео у Америци и који је временом изгубио вид. Дуго се молио икони Богородице Мегалохарис, заветовајући се да ће, ако му Пресвета врати вид, поклонити храму на Тиносу, прво што угледа. Пресвета Богородица му је услишила молитве, прогледао је и прво што је угледао биле су поморанџе. Он је свој завет испунио и поклонио манастиру сребрно дрво поморанџе.

Дубоко дирнути овом причом после одслуженог молебана, благодарећи одлазимо са Тиноса, острва Пресвете Богородице.

Аутор текста:

Оливера Обрадовић

Текст у целости преузет са Црква Уб