ЗЕКИНИ ШАРЕНИ ЦВЕТОВИ

ЗЕКИНИ ШАРЕНИ ЦВЕТОВИ

ио једном један зечић који је желео да деци поклони најлепша јаја за Ускрс. Да би их обрадовао и изненадио, тражио је место где би их најбоље сакрио. Носећи на леђима корпу пуну јаја, у зору се пришуњао кући у којој су живела дечица. Будући да је пролеће тек грануло, ливада испред куће, где су живела деца, била је препуна цвећа – белог, жутог, плавог пољског цвећа. Зека је сакрио јаја у трави и потом се вратио у своју јазбину. Чим је сунце изашло, догодило се чудо. Сви цветови са ливаде испред куће у којој су живела деца, зекини пријатељи, претворили су се у шарена јаја. Или је било обратно? Јаја су можда попримила боје пољског цвећа! Било како било, убрзо је ливада била пуна деце.
          

    Зец је, такође, симбол плодности и живота, па одатле и веза са Ускрсом. Ова животиња везана је за божанства пролећа и плодности – како Афродите, тако и германске богиње Естре (Еастер – Ускрс).
    Приказан крај Богородичиних ногу, зека је постао симбол чистоте, победе чедности над сладострашћем. Не треба заборавити ни лунарну природу зеца. Ускрс пада у прву недељу после пуног Месеца после пролећне равнодневице. У старим руским причама зец је изједначен с Месецом, док су Источњаци у шарама на Месецу видели зеца који у авану припрема напитак вечног живота. Ускршњи зечеви помињу се у описима алзашких прослава Ускрса још у 17. веку. Преко Аустроугарске ускршњи зека стигао је и до наших крајева. А у Србији су зеца од давнина сматрали животињом натприродних својстава.

Извор Политикин забавник