Легенде о шареним јајима

ПОКЛОН, МИРАЗ И ЧУДО

О гнезду грлице на Голготи, поклону који је примио цар Тиберије, избору невесте и о томе шта се догодило с јајима Симона из Кирине кад је потрчао да помогне несрећнику и понесе његов тешки крст…

ао савршен организам, јаје је од давнина било не само симбол плодности, већ правог чуда – због тада необјашњивог рађања живог бића из нечег наизглед врло једноставног, а посебног. Укратко, на јаја се гледало као на нешто што поседује нарочиту моћ. Стављана су у темеље кућа како би отерала зло, у крила тек удатих девојака или би јаја чекала младенце на кућном прагу… Везана за култ пролећа и обнове живота, и у време настанка хришћанства, постала су знак не само обнове природе, већ и поновног рађања живота – васкрсења. Као што је пиле пробило љуску јајета, тако је и Христ на Ускрс устао из гроба.
    А Ускрс је највећи хришћански празник. Празник над празницима. Увек пада у недељу, прву иза пуног месеца, после пролећне равнодневице.

  

 

 

бојена јаја су, дакле, симбол пролећа, обновљеног живота, а црвена јаја симболизују Христову крв. Многобројне су легенде о томе како је настао обичај бојења ускршњих јаја. Једна од њих говори да је испод крста на Голготи, где је био разапет Исус Христ, било гнездо грлице. Христова крв капала је на птичја јаја која су постала румена. У спомен на невино проливену крв и Христово васкрсење, хришћани боје јаја у црвено. Црвена боја је због тога знак радости, васкрсења.
    Према другој причи, почетак овог обичаја је такође из времена Христовог васкрсења. Наиме, после тог догађаја, његови следбеници дошли су у Рим како би проповедали Јеванђеље. Када је Марија Магдалена изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима „Христос васкрс” и пружила му на дар црвено јаје. Овакав поклон објашњава се чињеницом што је међу Римљанима, баш као и код многих других народа, негован обичај даривања јаја при наступању нове године која је почињала – у пролеће. А када су први хришћани сазнали за овај дар, почели су да се угледају на Марију Магдалену, ученицу и следбеницу Исуса Христа.
    Шарање јаја сматра се свештеном радњом, па се за тај обред жене и девојке припремају молитвом. Прича каже да је некада давно у Србији живео кнез који се зарекао да ће будућу жену за сина наследника изабрати на посебан начин. То ће бити она девојка која ће донети најлепше ускршње јаје. Будући да је младић био кнежев син, а осим тога и наочит и поштен, девојке су се дале на посао. Јер, ко таквог момка не би пожелео за мужа?

една од њих, уверена да је лепотица, дала је да јој сликар на јајету наслика портрет. Друга је веровала у моћ злата, па је кнезу однела јаје опточено златом. Трећа је сматрала да ће драго камење бити најлепши украс за јаје које ће јој послужити уместо мираза… Сиромашна девојка дошла је на замисао да природу преслика на јаје. Око јајета је везивала цветиће и травчице и бојила их кувајући их у луковини. То јаје на коме се могло видети пресликано пољско цвеће и детелина, било је најлепше од свих, према мишљењу кнеза, али и његовог сина. Сиромашна девојка постала је срећна невеста. Отуда наводно потиче обичај бојења јаја и шарања уз помоћ цвећа и травки.
    Јерусалимска легенда говори о сиромашку који је кренуо на пијацу са корпом свежих јаја за продају. Идући ка пијаци приметио је страдалника кога је пратила поворка. Несрећник је посртао под тешким дрвеним крстом. Успињао се према брду где је требало да буде разапет. Видевши паћеника, сиромах је осетио сажаљење и оставио јаја покрај пута. Пришао је осуђенику и без речи понео његов тешки крст. Када се касније вратио, нашао је своју корпу са јајима недирнуту. Али, ту га је чекало изненађење: јаја која је требало да прода, била су црвене боје. Човек који је био осуђен био је Христ, а онај који му је помогао – Симон из Кирине.   Зато су обојена јаја симбол не само ускрснућа, већ и духовног преображаја.

 

Извор Политикин забавник