Zašto
su oni zajmljeni i zbog čega ih naš narod toliko dugo obeležava da su
postali deo tradicije i nasleđa, kazuje sledeća priča.
Zajmljeni dani, prema verovanju naših predaka, nastupaju od 1. marta pa do Mladenaca tj. 22. marta.
Zašto su oni zajmljeni i zbog čega ih naš narod toliko dugo obeležava da su postali deo tradicije i nasleđa, kazuje sledeća priča:
Zašto su oni zajmljeni i zbog čega ih naš narod toliko dugo obeležava da su postali deo tradicije i nasleđa, kazuje sledeća priča:
Živela jedna baba u podnožju Stare planine. Krajem
februara jedne godine uputila se sa svojim kozama u jedno čobansko
naselje na Staroj planini. Kako je februar bio hladan i sa mnogo snega,
baba se nadala da će joj mart doneti lepše vreme. Na put je pošla
obučena u devet kožuha. Međutim, kada je došla do planine, vreme se
promenilo, dunuo je severac i počela je da pada sitna kiša sa
susnežicom.
Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve pedoročići”.
Sečko je stari srpski naziv za februar, a kada je mesec to čuo od marta je pozajmio devet dana tokom kojih može da pusti kišu i sneg i tako kazni bezobraznu babu.
I tako je lapavica padala narednih devet dana i baba je morala da skida jedan po jedan od kožuha koje je imala. Svaki bi se nakvasio i morala bi da ga baci tako da je na kraju ostala bez zaštite pa se smrzla i skamenila zajedno sa svojim kozama.
Tada je baba rekla: “Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve pedoročići”.
Sečko je stari srpski naziv za februar, a kada je mesec to čuo od marta je pozajmio devet dana tokom kojih može da pusti kišu i sneg i tako kazni bezobraznu babu.
I tako je lapavica padala narednih devet dana i baba je morala da skida jedan po jedan od kožuha koje je imala. Svaki bi se nakvasio i morala bi da ga baci tako da je na kraju ostala bez zaštite pa se smrzla i skamenila zajedno sa svojim kozama.
Narod veruje da i danas tako okamenjeni stoje na Staroj planini, a tako je nastala legenda
o “zajmljenim danima” tokom kojih, pre nego što će nastupiti proleće,
vreme može da bude promenljivo, sa mnogo kiše i snega, ali i sunčanih
perioda
Mart mesec naš narod i inače zamišlja kao nekakvu babu koja ima nepredvidljivu ćud i lako menja mišljenje, pa je u ovom mesecu i vreme promenljivo. Tada, veli narod, “s jedne strane lonac vri, a s druge se mrzne”.
Iz davnih vremena ostala je narodna poslovica “Bolje da te zmija ujede, nego martovsko sunce ogreje“.
Iz davnih vremena ostala je narodna poslovica “Bolje da te zmija ujede, nego martovsko sunce ogreje“.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.