Osmi mart - šta zaista slavimo

 

 23.februar je u Rusiji Dan Muškaraca i to je državni praznik,
Slavi se pod imenom Dan Zaštitnika Otadžbine (Den zašitnika otečestva)*
Esfir se u srpskim izdanjima Biblije pominje kao Ester, Estera  


Ako je Međunarodni dan žena - 8. mart ustanovljen i započet zahvaljujući prostitutkama i feministkinjama ( objašnjenje sledi iz dole navedene istorije ovog praznika), onda se postavlja pitanje - kome se ustvari čestita ovaj "Dan žena"? I zar nije uvredljivo muškaracima da čestitaju Međunarodni dan feministkinja ? Svejedno i dalje čestitam ženama kao majkama, i smatram da treba da se proslavlja Dan Majki (ali ne ovog datuma i u okviru ovog "Dana žena" ). Žena ima svoju važnu ulogu u društvu, niko osim žene ne može da rađa decu. Ali da bi se dete rodilo i da bi bilo pravilno vaspitano, žena mora da bude ženstvena i muškarci muževni. Međutim, to postaje nemoguće, ako žene ispunjavaju u društvu uloge muškaraca , pokupivši raspoloženje i ideale feminizma koji su sadržani u svetu još od 18. veka.
Niko ne spori vrednost žena, ali ako žene igraju muške uloge, u takvoj "igri" nema pobednika, osim onih koji je ubedio žene da su navodno slobodne. Svako ima svoju svrhu. Zamislite kad bi svi radili ono što žele, bez oslanjanja na dharmu i svoju višu svrhu postojanja, na svoje obaveze i odgovornosti - tada bi svet postao haotičan, a taj haos je stupio na scenu čim su žene počele da vrše muške uloge u društvu, da grade karijeru, zarađuju novac, to je prouzrokovalo pometnju, konfuziju i nesklad... - žene su zbog toga na gubitku. Sve je više ženskih bolesti, nemogućnost žena da imaju rađaju se povećala nekoliko puta, to što se žene ponašaju kao muškarci uzrokuje i razvoj muških hormona kod žena, a to je stresno za žensku psihu, i od tud i mnogi psihološki problemi.
Sve ovo je izazvalo konfuziju i haos, žene sada ne razumeju svoju ulogu, svoju svrhu, te zbog toga ne mogu biti srećne,  mnoge od njih ne mogu čak ni da ostvare svoje osnovne prirodne potrebe normalno.Naprimer,ako bi žene bile žene, i ako ne bi igrale muške uloge i ne bi bile sujetne zbog svoje karijere, bile bi veoma privlačne muškarcima, jednostavno - samo na račun svoje ženstvenosti, same po sebi bi bile interesantne muškarcima.One bi odavno bile u braku, rodile decu, i bile bi idealnu uklopljene u sklad i harmoniju sveta koji ih okružuje. Ona bi imala skladan odnos sa voljenim muškarcem , pošto je ženstvenu ženu nemoguće  ne voleti, ne darivati joj poklone, odeću, cipele, izgraditi kuću za nju i opremiti je nameštajem. Ovakva žena neće morati da pribegava veštačke metode seksualnog (samo)zadovoljavanja, čemu pribegavaju mnoge single dame i žene i devojke koje jure za karijerom. Normalno razvijenom i zadovoljnom ljudskom biću nisu predmeti za samozadovoljavanje jedini "seksualni partneri". Navedeno je pokazatelj da je žena postala nesrećnija odbacujući upravo ono što su joj podarile priroda iBogu, odbacila je svoju svrhu, svoju prirodnu funkciju.Na taj način ona gubi sve - zdravlje, hormonalni balans, koji direktno zavise od njenog zadovoljstva životom, od ljubavi. Pogledajte lica žena - u prevozu, na ulici - mnoge od njih izgledaju umorno, nezadovoljno, mnogi od njih izgledaju veoma smešno - obučene u razne vrste nepraktične ili nedostojnstvene vrste odeće, ili noseći zimi odeću koja više odgovara kasnom proleću ili ranoj jeseni, obuvaju cipele i čizme visokih potpetica u kojima trče za prevozom, ili u naprimer minisuknjama uz tanke hulahopke ali sa bundom i šubarom na glavi, ili se oblače kao prostitutke.Tako to izgleda u današnje vreme, prema opšte prihvaćenim zahtevima mode. 
Žene privlače pažnju muškaraca svojim provokativnim izgledom, a onda sledi žaljenje nanedostatak ljubavi. Ako ste seksualno zadovoljni, ne morate da se oblačite provokativno i privlačite pažnju nepoznatih muškaraca. Provokativan i oskudan način odevanja je, kao što znate, metod energetskog vampirizma, tako se oblače devojke/žene koje su zabrinute zbog nedostatka pažnje, kojima jednostavno nije dovoljna normalna ljubav jednog muškarca, ali one smatraju misle da imaju dovoljno seksipila i pažnje od strane muškaraca. One vampirišu svojom odećom. Svaka žena to zna, svaka zna kako da se obuče da bi na nju obratili pažnju.Da li takve tehnike energetskog vampirizma donose zadovoljstvo? Takve žene eksploatišu prirodne instinkte muškaraca i to predstavlja kršenje zakona prirode. Kao po pravilu ove žene dobijaju kao odgovor gomilu bolesti, jer provociraju ljudsku pohotu, raspaljuju požudu u njima, a pošto ta požuda ostaje nezadovoljena, suptilnom energijom uma prebacuje karmičku odgovornost na one koji/koje provociraju. Odatle je kod žena večito nezadovoljstvo,snobizam, "kučkasto" ponašanje i razmišljanje i slične negativnosti. Jer, uprkos činjenici da ove žene vampirišu energiju muškaraca i akumuliraju je, one ne dobijaju mentalno zadovoljstvo, one su uvek nezasite i ne mogu da postignu smirenje. Imaju veoma nemiran i nezaštićeni um,  teže da popune praznine i rastuće nezadovoljstvo, pa se stalno prožderavaju, ili se bacaju na beskonačnu kupovinu garderobe (koju zatim ne nose, ili obuku samo jednom). One ne mogu da shvate u čemu je stvar, šta je razlog njihovog nezadovoljstva u životu. A ona samo treba muškarca. Ali da biprivukla normalnog, tj onakvog kakvog ona želi, ona treba da mu bude verna.
A taj kvalitet je već izgubila. Njoj je često teško da bude takva, konstantno u svom umu menja muškarce, svojim telom privlači druge iylayeći provokativno ili oskudno odeveni među ljude. To se dešava na nesvesnom nivou kod većine ženske populacije što je rezultat emancipacije tj usađivanja programa. Nekoliko generacija žena su obrazovali roditelji baš sa takvim emancipovanim stavova. Njih su vaspitavale majke, koja nisu mogle i umele da pravilnopostupaju sa očevima, koje su se svađale sa svojim muževima, koje su se drsko odnosile prema svojim muževima, koje nisu znale kako da ostvare pravilnu interakciju sa muškom energijom.
Takve žene su zaboravili tj odučile se  da poštuju muškarce, naučile su samo da privuku muškarce i "uhvate" ih na osnovu seksualnog nagona, privući ih nagim telom, ali kada je u pitanju zajednički život, one ne umeju ništa i ne znaju kako da se ponašaju sa muškarcem, kada da kažu, kada da prećute, na koji način izreći neslaganje. Niko ih nije ovome učio.
 A i ko želi danas ovo da nauči? Svako želi da izgradi karijeru. Tridesetogodišnje devojke su već imale iskustva mnogih sastanaka i rastanaka, brakova, sa decom u naručju pokušavaju nešto da nauče na predavanjima i radionicama o porodičnim odnosima.

 

 A ko se okoristio od emancipacije i ovakvih prava žena? O kakvim pravima je reč? Mi smo obmanuti, jeftino prevareni i svet je izgubio čistoću i čednost žena, a uporedo sa tim, muškarci su izgubili uzvišene ideje i podsticaje. Uostalom, za muškarca je čista i čedna žena pravi standard ljubavi i požrtvovanja, od nje on uči, a on njoj uzvraća za njenu ljubav. Tačno tako je formiran prirodan poredak stvari -  žena svojom čistoćom i ljubavlju ispunjava čoveka, a on svoju gruboću i neotesanost transformiše te je tako preobraženu uzvraća ženi, i tako je njegov um vremenom iz čistoće ljubaviraste do viših ideja i kasnije se ta ljubav prerasta iz fizičkog na suptilniji nivo. Na ovom nivou par već oseća punu satisfakciju životom koji se odvija u ljubavi i slozi.
 Šta dostižu moderni parovi? To je večni haos, konfuzija, rasprave ko kome šta duguje, debate opravima i dužnostima( gde niko ne želi da obavljaju svoje dužnosti, već se trudi da ih izbegne i prebaci na partnera ). Žene plaču " Ja sam žena, ja nikome nisam ništa dužna, voli me!"
Ali pritom ona ne daje sebe. Ona je zahtevna, smatra sebe savršenstvom, i misli da su njoj svi dužni i obavezni, a ona nikome. Tako su danas vaspitane žene ili bolje reći programirane da tako govore. Ja ništa nikome nisam dužna, ja sam žena. Tačka. Onda i ženama niko ne treba, i onda neka ne traže nešto od drugih.
Društvo je osnovano tako da smo svi povezani i da svako ima svoju ulogu i svrhu, svoju dharmu i obaveze:
Kod žene to su ženske obaveze - ljubav, briga za muškarca.
Kod muškaraca to su muške obaveze - zaštita žena, obezbeđivanje duhovnog rasta i socijalne zaštite.
Muškarci rade u zajednici, u javnosti a žene ih podržavaju i pomažu im u tome.
Nije pravilno da žena ore na njivi, a muškarac statično gleda i gunđa, tobože pomažući. Takva žena je lokomotiva, a takav muškarac je prikolica, vagon lokomotive. To je neharmonično, to je nesklad, to je haos, to nije pravilno shvatanje. Muškarac treba da upravlja lokomotivom, a žena treba da je uz njega i da stvara toplinu i udobnost. Žene znaju kako se to radi bolje od muškaraca; a muškarac donosi dobitak u kuću. Tada će biti reda i mira.
inspirisano tekstom D.Lapteva
*izvor gornje slike  

Tekst u celosti preuyet sa vedu-nya.blogspot.rs