Osteoporoza

Pao je sneg, i iz hitne pomoći svakodnevno javljaju koliko bilo preloma zbog pledice. Na žalost, najviše se povređuju stariji sugrađani i to me je podsetilo na jedan od najčešćih uzroka čestih preloma, osteoporozu. Osteoporoza je bolest za koju je karakteristično smanjenje gustine kostiju, zbog kog postaju porozne. Ovo je posledica smanjenja kalcijuma koji osigurava čvrstinu kosti i daje kostima potpornu funkciju. Porozne i krhke kosti su veoma osetljive na stresove, lako se lome a često su upravo prelomi uzrok brojnih komplikacija, pa čak i smrti, među starijim sugrađanima.
Postoje dva tipa osteoporoze, senilna i postmenopauzalna. Senilna se javlja i kod žena i kod muškaraca, nakon 70. godine života, dok se postmenopauzalna javlja kod žena, i predstavlja postepeno smanjenje koštane mase i poremećaj kvaliteta kostiju. Postmenopauzalna osteoporoza je posledica prestanka lučenja estrogena, loših prehrambenih navika, uslova života i često zavisi i od broja trudnoća i trajanja  laktacije. Osim toga, žene su često izložene fizičkom  naporu i izgladnjivanju, jer često na nepravilan naćin žele da postignu i održe idealnu telesnu masu.  U svakom slučaju, mnogo je više žena koje boluju od osteoporoze i koristim priliku da ih podsetm da, bez obzira koliko godina imaju, moraju da vode računa o tome kako se hrane.
Obzirom da su promene na kostima ireverzibilne, osteoporozu je najbolje sprečiti. Jedan od najboljih vidova prevencije su pravilna ishrana i fizička aktivnost. Umerena fizička aktivnost (trčanje, šetnja, vožnja bicikle, tenis, aerobik, vežbe sa tegovima, plivanje) jača mišiće i kosti, pa je veoma važno redovno i umereno vežbati, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe. Ono o čemu posebno moramo voditi računa je ishrana, odnosno da li unosimo dovoljno kalcijuma i vitamin D. U postmenopauzi, žene bi trebalo da unose 1200mg kalcijuma i 400-800 IU viramina D dnevno.
Kalcijum u organizmu ima više uloga-ulazi u sastav kostiju i zuba, uslovljava normalnu razdražljivost nervnog  i mišićnog sistema, kao i koagulacionu sposobnost krvi. Nedovoljno unošenje kalcijuma za posledicu ima poremećaj u okoštavanju, smanjenu moć koagulacije krvi i poremećaj u inervaciji. Da li organizmu obezbeđujemo dovoljno kalcijuma ne zavisi samo od unosa, već i od apsorpcije, jer da bi kalcijum iz hrane bio dobro apsorbovan, potrebno je obezbediti optimalne uslove.
Apsorpciju kalcijuma pomažu proteini (stvaranjem fosfata i karbonata koji se lako resorbuju), masti (manje količine masti povećavaju kiselost u gornjim delovima tankog creva i olakšavaju resorpciju), limunska kiselina (gradi lako rastvorljive soli koje se lako resorbuju). Takođe, u određenim slučajevima apsorpcija kalcijuma se smanjuje, pa je tako neophodno ograničiti unos napitaka sa kofeinom, gaziranih pića, korišćenje cigareta, alokohola, kao i velike količine masti (neiskorišćene masne kiseline vezuju kalcijum i izlučuju se fecesom), fitinske i oksalne kiseline (grade nerastvorljiva jedinjenja koja se takođe izbacuju iz organizma).
Obzirom da mleko i mlečni proizvodi, pored kalcijuma i fosfora, sadrže I vitamin D, prihvaćeni su kao najbolji izvori ovih hranljivih sastojaka. Naravno, odlični izvori kalcijuma i vitamin D su i riba (sitna riba sa kostima i plava morska riba), zeleno lisnato povrće, koštunjavo voće i neke semenke koje se koriste u ishrani.
O vitaminu D sada neću pričati, jer sam vas već podsećala koliko je važan (pročitajte ovde), pa ću vam samo skrenuti pažnju da svoje obroke isplanirate tako da, u toku dana pojedete bar šolju jogurta, komad sira, porciju brokolija i šaku badema. Ne samo da ćete pojesti ukusne namirnice, već ćete uneti hranljive sastojke značajne za prevenciju osteoporoze i mnogih drugih poremećaja.

 
Izvor  .nasezrno.co.rs