(Илустрација Срђан Печеничић)
Mnogi ljudi žele da pronađu „ljubav svog života”. Poetsko
izražavanje koje se tako često koristi u „pitanjima srca” često
zamagljuje stvari umesto da ih pojašnjava.
Tako, na primer, nečija izjava „ljubav mog života” podrazumeva dve stvari: naći osobu koju ću voleti i koja će voleti mene, ali i ostvarenje zadovoljavajuće, stabilne i trajne ljubavne veze sa tom osobom.
Mnogi ne uviđaju da su osoba i veza koju je moguće ostvariti sa njom dve različite stvari. Veruju da ako pronađu „pravu” osobu za sebe, da će iz toga proizaći kvalitetna ljubavna veza. Zato prilikom biranja ocenjuju osobu, a zanemaruju u kakvoj vrsti veze se ona oseća udobno.
Rezultat je razočaranje što sa „pravom” osobom ne mogu da uspostave zadovoljavajuću vezu. To se najbolje vidi kod onih parova koji uprkos tome što se vole, dolaze na partnersko savetovanje zato što im je veza nestabilna i nezadovoljavajuća.
Kada neko razlikuje osobu od veze, tada prilikom izbora partnera obraća pažnju na to kakvu vezu želi potencijalni partner. Pretpostavka je i da sama osoba prethodno zna kakva veza njoj odgovara.
Jedan od načina na koji može da se gleda na ljubavne veze jeste kroz teoriju emocionalnog vezivanja. Prema ovoj teoriji postoje tri glavna načina vezivanja za partnera: sigurno, preokupirano i izbegavajuće vezivanje.
Osobe koje se za emocionalnog partnera vezuju na siguran način, smatraju da su vredne ljubavi i da njihov partner zaslužuje da bude voljen. Prave stabilne veze, u kojima pružaju i primaju ljubav bez straha da će ljubav prestati i odnos se prekinuti. Smatra se da se većina ljudi na ovaj način vezuje za svoje partnere i da zbog toga imaju zadovoljavajuće, stabilne i dugotrajne veze.
Preokupirani način vezivanja je karakterističan za one koji su nesigurni, koji strepe da će ljubav prestati, tako da se potpuno posvećuju partneru i održavanju veze. Zahtevaju stalnu pažnju, svakodnevne potvrde ljubavi, često su ljubomorni i imaju veliku potrebu za telesnim kontaktom i bliskošću.
Izbegavajući stil vezivanja imaju oni koji u vezi drže veću distancu, koji su zatvoreni, ne vole dodirivanje, čuvaju svoju intimu i nije im teško da budu sami.
Kada neko na osnovu toga kako je funkcionisao u prethodnim vezama prepozna svoj tipični stil vezivanja, tada može i da oceni koji tip partnerovog vezivanja mu odgovara. Pravilo je da šansu imaju parovi u kojima ona i on imaju isti način vezivanja. Najnestabilnije veze su one u kojima jedan partner ima preokupirani a drugi izbegavajući način vezivanja.
Ako neko želi da promeni svoj tipični način vezivanja, mora da promeni uverenja o ljubavi i bliskosti na kojima je on zasnovan. Zainteresovani mogu da potraže više informacija u odličnoj knjizi „Veza” Amira Levina i Rejčel Heler.
Tako, na primer, nečija izjava „ljubav mog života” podrazumeva dve stvari: naći osobu koju ću voleti i koja će voleti mene, ali i ostvarenje zadovoljavajuće, stabilne i trajne ljubavne veze sa tom osobom.
Mnogi ne uviđaju da su osoba i veza koju je moguće ostvariti sa njom dve različite stvari. Veruju da ako pronađu „pravu” osobu za sebe, da će iz toga proizaći kvalitetna ljubavna veza. Zato prilikom biranja ocenjuju osobu, a zanemaruju u kakvoj vrsti veze se ona oseća udobno.
Rezultat je razočaranje što sa „pravom” osobom ne mogu da uspostave zadovoljavajuću vezu. To se najbolje vidi kod onih parova koji uprkos tome što se vole, dolaze na partnersko savetovanje zato što im je veza nestabilna i nezadovoljavajuća.
Kada neko razlikuje osobu od veze, tada prilikom izbora partnera obraća pažnju na to kakvu vezu želi potencijalni partner. Pretpostavka je i da sama osoba prethodno zna kakva veza njoj odgovara.
Jedan od načina na koji može da se gleda na ljubavne veze jeste kroz teoriju emocionalnog vezivanja. Prema ovoj teoriji postoje tri glavna načina vezivanja za partnera: sigurno, preokupirano i izbegavajuće vezivanje.
Osobe koje se za emocionalnog partnera vezuju na siguran način, smatraju da su vredne ljubavi i da njihov partner zaslužuje da bude voljen. Prave stabilne veze, u kojima pružaju i primaju ljubav bez straha da će ljubav prestati i odnos se prekinuti. Smatra se da se većina ljudi na ovaj način vezuje za svoje partnere i da zbog toga imaju zadovoljavajuće, stabilne i dugotrajne veze.
Preokupirani način vezivanja je karakterističan za one koji su nesigurni, koji strepe da će ljubav prestati, tako da se potpuno posvećuju partneru i održavanju veze. Zahtevaju stalnu pažnju, svakodnevne potvrde ljubavi, često su ljubomorni i imaju veliku potrebu za telesnim kontaktom i bliskošću.
Izbegavajući stil vezivanja imaju oni koji u vezi drže veću distancu, koji su zatvoreni, ne vole dodirivanje, čuvaju svoju intimu i nije im teško da budu sami.
Kada neko na osnovu toga kako je funkcionisao u prethodnim vezama prepozna svoj tipični stil vezivanja, tada može i da oceni koji tip partnerovog vezivanja mu odgovara. Pravilo je da šansu imaju parovi u kojima ona i on imaju isti način vezivanja. Najnestabilnije veze su one u kojima jedan partner ima preokupirani a drugi izbegavajući način vezivanja.
Ako neko želi da promeni svoj tipični način vezivanja, mora da promeni uverenja o ljubavi i bliskosti na kojima je on zasnovan. Zainteresovani mogu da potraže više informacija u odličnoj knjizi „Veza” Amira Levina i Rejčel Heler.
Izvor Politika.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.