Mladenci nekad i sad

22. mart je dan kada se, po Gregorijanskom kalendaru, proslavljaju Mladenci iliti dan svih venčanih parova, koji su se zavetovali na ljubav u toku protekle godine, a posle 22. marta. Odakle potiče ovaj praznik, kakvi su običaji, kako se nekad obeležavao a kako danas – neka su od pitanja na koja sam pokušala da odgovorim u ovom tekstu.

22. marta 320. godine, četrdeset Savastijskih vojnika prešlo je u hrišćanstvo, uprkos izričitoj zabrani cara Likinija, koji je zahtevao da se svi priklone rimskim paganskim bogovima. Za kaznu, ovi vojnici – sve mladići – prvo su mučeni bičevanjem, nakon čega su bačeni u tamnicu, a potom udavljeni u jezeru nadomak grada. Nakon svih navedenih strahota, mladići su spaljeni – sve zbog svoje vere. Nedugo potom, crkva je ovaj dan proglasila danom za njihov spomen – dan Svetih četrdeset mučenika, a u narodu je poznat kao Mladenci. Na ovaj dan, proslavlja se začetak braka i bračne zajednice i mladenci primaju goste u svoj dom.

Stari običaji nalagali su da za Mladence, mlada pripremi 40 kolačića koji se zovu mladenčići – kao spomen na 40 stradalih mladića i uvek su posni, pošto Mladenci padaju za vreme Uskršnjeg posta. Recept za ove kolače je vrlo jednostavan, a prema starom dobrom Patinom kuvaru:500g brašna, kašika šećera, 25g kvasca, 2 kašike maslinovog ulja, malo soli i med za premazivanje. Od navedenih sastojaka umesiti testo (dodati i malo mlake vode), ostaviti da nadođe pola sata, a potom razvući testo i modlom vaditi 40 krofnica. Poređati ih u pleh, takođe ostaviti pola sata da se ’odmore’, a potom ih peći na umerenoj vatri dok ne porumene. Kad se prohlade, premazati medom i mladenčići su spremni za posluženje gostima na taj dan.

Deo starih običaja vezanih za Mladence, bio je i da domaćica pripremi dobar posni ručak i kolače, kako bi pokazala svoju umešnost i spretnost. Na Mladence se ne poziva, već gosti (danas – ko se seti, a ranije – svi koji su bili na svadbi) dolaze sami.
Darivanje nije bilo karakteristično za selo, u pitanju je noviji običaj koji je došao iz grada i brzo naišao na odobravanje. U pitanju je skroman poklon – ’za kuću’ što se kaže, kako bi im olakšali početak bračnog života i imali korisne stvari za domaćinstvo. Danas, a naročito u gradu, ovaj običaj se promenio utoliko što se pre donosi novac u vidu poklona nego neka konkretna stvar, ’kako bi mladenci sami uzeli šta im je potrebno’. Pored toga, sve je učestalija proslava Mladenaca u kafićima i restoranima, umesto kod kuće, ali bez potrebe.
Mladenci su dan koji se obeležava u toploj kućnoj atmosferi i sa ljudima koji su vam dragi i koji su se setili bez da ste ih zvali. Posni kolači, neko meze (ili i konkretan ručak, zašto da ne) uz čašu dobrog vina i ugodne priče sa ljudima koje volite je sve što vam treba da obeležite ovaj poseban dan.