среда, 15. фебруар 2017.

RODBINA


Mirjana Bobić Mojsilović


„Dobro, bre brate, sestro, što to ne rešite kao ljudi?“

Došlo mi je bilo da se na glas nasmejem na to „ bre,brate, sestro“.
Dve žene sedele su pored mene u kafiću u kome su zbijeni stolovi, i htela ne htela, morala sam da čujem njihov razgovor.


„Ne dolazi u obzir“, rekla je ova druga žena, „mnogo su me uvredili. Brat i snaja, ma za snaju me baš briga, ali brat da bude takav prema meni, to ne može. Nikad mu neću oprostiti.“

„Nemoj tako, to su mnogo krupne reči“, bila je pomirljiva prva žena.
„Sve je uzeo za sebe.“


„Novac, prokleti novac“, slegnula je ramenima prva žena i duboko uzdahnula, dok je druga žena objašnjavala kako joj je od nerviranja proradila tiroidna žlezda i kako je počela da dobija gušenja. Dok je bila usredsređena na svoje zdravstvene probleme, prva žena je zamišljeno nastavila.

„Moja baka je uvek govorila da nema veće nesreće nego biti u lošim odnosima sa svojim najbližima. Brat, sestra, otac i majka, to su odnosi koji, ako postoji gnev, gorčina i mržnja, sigurno izazivaju neku bolest. Uvek je to govorila i u tome ima mnogo istine.“
„To ti pričam! Pa porodica i jeste izvor svih frustracija“ kiselo je dobacila prva.


„Ali to je samo zato što smo zaboravili da treba da se pre svega volimo.“

Ne znam kako su te reči delovale na drugu ženu, ali na mene su delovale. Pomislila sam na to kako neverovatno lako zlopamtimo svojim najbližima, i kako isto tako lako zaboravljamo pa čak i praštamo povrede ljudima do kojih nam nije stalo. Pomislila sam kako se lako ljutimo, i kako lako, često, umemo da pomislimo „nikad više neću da ih vidim“ , i kako se lako odričemo porodice – jedan moj prijatelj je pre neko veče izjavio da bi sve bilo super kad ne bi bilo porodice da mu udeljuje savete o tome kako da vaspitava svoje dete. Jeste da ponekad bake i deke i roditelji i braća i sestre znaju da budu teški i dosadni i naporni, ali bez porodice – šta je čovek, ako ne - jedna slamka među vihorove?

I palo mi je na pamet kako je u stvari ona stara baka bila u pravu : loše emocije prema članovima najbliže porodice jesu izvor nesreće i bolesti, o tome danas toliko pišu psihosomatičari. Dobre emocije, emocije lakoće i praštanja, a pre svega ljubavi, čine naš imuni sistem jakim.

I pada mi na pamet kako je sva mudrost sveta smeštena u naše narodne poslovice. Nije se, naime, slučajno, nekada govorilo da pametniji popušta. Jer, onaj koji ne popušta, na kraju gubi.



Нема коментара:

Постави коментар