понедељак, 20. фебруар 2017.

Alkalna i kisela hrana (pH vrednosti namirnica)

 


Kiselost organizma je naziv za različita stanja u kojima je poremećen odnos kiselina i baza u organizmu, pa je pH vrednost krvi i mokraće pomerena ka kiseloj reakciji, odnosno, pH < 7,35. Suprotno stanje kiselosti organizma je baznost organizma, kada je pH vrednost krvi imokraće >7,45. Kiselost organizma je pogodna za razvijanje mnogih bolesti (nizak nivo energije, hronični umor, prekomerno stvaranje sluzi, učestale prehlade i infekcije, nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koža, stvaranje cisti, glavobolje, bolni zglobovi i artritis, neuritis, mišićni bolovi i grčevi, gastritis, rak, autoimuna oboljenja…), pa je u zdravoj i uravnoteženoj ishrani bitno zadržati neutralnu reakciju organizma. Ovo se postiže pravim odabirom namirnica, jer kiselina neutrališe bazu i obrnuto.
Malo podsećanje na lekcije iz hemije: Baznost i kiselost supstanci utvrđuju se pomoću pH vrednosti (koncentracije jona vodonika). Pritom se meri koncentracija hidroksidnih jona (OH), koji daju pH vrednosti veće od 7 i baznu reakciju, odnosno koncentracija jona vodonika (H), koji daju pH vrednosti manje od 7 i kiselu reakciju. Ali kakvu ulogu imaju baze i kiseline u telu? Daju li ili uzimaju energiju? Reakcija u kojoj nastaju baze podrazumeva svaku hemijsku promenu u telu zbog koje se njegova energija povećava, a urin postaje bazan. A reakcija u kojoj nastaju kiseline podrazumeva svaku hemijsku promenu zbog koje se energija tela smanjuje, a urin postaje kiseo. Svi organi u ljudskom organizmu funkcionišu normalno samo onda kada su količine baznih i kiselih supstanci u telu u pravoj ravnoteži. Npr. već i blago kisela krv može prouzrokovati niz problema, ne samo u srcu već i u bubrezima, plućima, jetri. Sva hrana nakon prelaska iz gastrointestinalnog trakta prvo dolazi u jetru. Zbog toga je opterećenost jetre veća ukoliko otpadne kiseline neprestano kruže po krvi.

ph-scale
Evo jednog spiska koji izražava stepen kiselosti i alkalnosti pojedinih vrsta hrane. Što je broj veći (plave boje), to je hrana više alkalna (bazna). Što je manji (crvene boje), to je kiselija.
pH 9.0  – Limun, lubenica
pH 8.5   –  Dinje, grozdje, persun, kivi, kruske, ananas, suvo grozdje, umeboshi sljive, sokovi od povrca i voca, susene smokve, susene urme, papricice, mango, papaja, maline, mandarine, crni luk. pH 8.0   –  Sveže urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, sargarepe, celer, beli luk, avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanac, brokoli. 
 pH 7.5   –  Kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, djumbir, krompir, jagode, masline
pH 7.2-7.3   –  Bademi, domaci krastavčići, articoka, tresnja, krastavci, domaci med, pecurke, zrelei sveze masline, rotkvice, seme susama, paradajz, maslinovo ulje, razni zacini, kokosovo i laneno ulje.
pH 6.7-6.8   –  Šljive, suve šljive, kokos, i vecina proizvoda od istog, pistaći, razni pasulji, pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila…
pH 6.5  –  Hleb od ovsa, raza, ječma, pirinča, integralni pirinač, kukuruzni hleb, kafa, sojino mleko, sojin sir, guščetina, bademovo i susamovo ulje, , suncokretovo i groždjano ulje.
pH 6.0  –  Riba, sir, kečap, majonez, vocni sokovi sa secerom, cigarete(od svezeg duvana),kokice, kiseli krastavcici, kozje mleko,senf, melasa,kravlje mleko,ćuretina,školjke,pačetina, kazein(protein mleka), rafinisane zitarice(tipa corn flakes), školjke, vino, mast, palmino ulje, zasladjeni jogurt, kikiriki, brusnice, kakao, procesirani sir.
pH 5.5   – Govedina, belo brašno, svinjetina, jagnjetina, testa i kolači od belog brašna, pržena hrana, svi šećeri, cigarete(fabricke), ćuretina, kvasac, rafinisana so, obična i jodirana, beli pirinač, ulje od pamuka, sirće(sva osim jabukovog).
pH 5.0   –  Veštački zasladjivači
pH 4.0   –  Vino, žestoka alkoholna pića, kafa
pH 2.5   –  Pivo
pH 2.0   –  Kakao, raznorazna bezalkoholna gazirana i negazirana pica, koka-kola, svi lekovi, sintetičke psihodelične droge, pesticidi, herbicidi, duvan…
Interesantno je da termičkom obradom alkalizirajućih namirnica, recimo voća i povrća, one postaju acidirajuće, ako se prekuvavaju i pripremaju sa uljem. Prema istraživanjima Hay-a, Sheltona i drugih, stalno unošenje većih količina acidirajućih namirnica opterećuje organizam i najčešće je uzrok nastajanja poremećaja i pojave bolesti. Njihova preporuka je da većina (80%) namirnica treba da bude alkalizirajuća, a samo 20% acidirajuća. U ovih 20% acidirajućih namirnica najbolje je da se koriste blago kisele namirnice u sirovom obliku kao što su žitarice,  neke mahunarke i semenje kao i orašasti plodovi.
Saveti za acido-baznu ravnotežu:
* žvaćite hranu najmanje 35 puta, jer pljuvačka dodaje bazni kvalitet svakom zalogaju
* zeleno lisnato povrće treba da bude bude dodatak svakom obroku
* svakodnevno 25 minuta posvetite vežbama disanja, jer to poboljšava pH balans
* umerene vežbe pojačavaju detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela.
Uloga kalcijuma u održavanju optimalne pH vrednosti krvi


calcium-form-periodic-table-elements-6814686 

Kalcijum je jedan od najvažnijih minerala za stvaranje baznosti. Ljudsko telo sadrži čak 2% kalcijuma ili prosečno 1,2 kg. Ovaj mineral pozitivno utiče na brojne telesne funkcije upravo zbog toga što izvrsno reguliše kiselo-baznu ravnotežu u svim telesnim tečnostima. Krv je u uspostavljanju te ravnoteže najvažnija i zato se telo brine da krv ima pH vrednost 7,4, čak i na štetu drugih telesnih tečnosti. Ako bi krv imala pH 6,0, bila bi kisela, ne bismo imali dovoljno kiseonika i nastupila bi smrt. Zato se telo brani na taj način što crpi kalcijum iz kostiju i tako reguliše sopstvenu pH vrednost. A upravo je to uzrok mnogih bolesti.


Нема коментара:

Постави коментар