Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац
јој је био из племена Давидовог, а мајка од рода Ароновог. По оцу је
била царског, а по мајци архијерејског рода, и тиме предображавање Онога
који ће се из ње родити, Цара и Првосвештеника. Већ стари, Јоаким и Ана
усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је
некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их
обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и
Богомајку. Рођена у Назарету, након три године Пресвета Дева је одведена
у јерусалимски храм, да би се вратила у Назарет где је ускоро чула
благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
На икони се догађај рођења Свете Дјеве Марије представља тако да мајка Ана лежи на постељи, новорођена Марија у колевци, а окружени су многим сродницима.
Народни обичаји
Јесење свадбе почињале су од Мале Госпојине. У привредном животу, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимних усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности. Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа па се зато остављају за насад; пилићи излежени у ове дане биће добре носиље. На Малу Госпојину у многим нашим насељима одржавају се сабори, заветине, преславе, молитве и литије. Многе породице славе Малу Госпојину као своју Крсну славу.Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом. Домаћини који не славе славу, одлазе са породицом свечано обучени на разноразне и многобројне саборе и вашаре, који се одржавају око цркава, односно у црквеним портама. Овај дан је добар за одржавање свадби и веридби. У Гламочком пољу одржава се велики сточни вашар. Бјелопољци овај дан славе као додатак главној слави, преслављају Госпојину, тако да се спрема нешто скромније послужење за госте.
Највећи вашари у Србији су у Неготину и Шапцу, с тим што вашар у Неготину има врло дугу традицију. Преко 150. година непрекидно, празнује се Мала Госпојина, велелепним народним сабором. Овај сабор је јединствен по много чему, а најпознатије је тзв. "заузимање места". Одмах по Великој Госпојини сељаци из Неготинске крајине дотерају кола и паркирају их на вашаришту. Некад су то била кола са арњевима, а данас су и камп приколице. У њима обично оставе неког деду или бабу да их чува, а они са читавим породицама долазе пар дана пред Госпојину. Ту спавају, хране се, примају госте и облаче се за "излазак на вашар". Многи бракови су уговорени у овој највећој привременој и покретној вароши у Србији. Људи из овог краја, ма где радили у Европи, сматрају за обавезу да дођу и узму учешћа на овом вашару.
http://www.pravoslavlje.net/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.