Žene su kao vino – zašto s godinama postaju sve bolje

Savremeno društvo nametnulo je ženama danonoćnu brigu kako što duže da ostanu mlade, odnosno da izgledaju mlade. Starenje je prosto proglašeno nepristojnim, a ženama se neprekidno nameće da prva seda vlas ili prva bora predstavljaju zločin prema onima koji ih gledaju. Iako su brojne studije pokazale da žene postaju zadovoljne i srećne tek u zrelim godinama, da su pedesete godine one u kojima se žena oseća kao “svoj na svome”, nažalost, većina poklekne pod svakodnevni uticaj medija i uporno se, na sve moguće načine, bori sa starenjem.

Stara poslovica kaže – žene su kao dobro vino, što starije to bolje, a klinički psiholog Barbara Grinberg iznela je nekoliko razlika zašto su žene s godinama zaista sve bolje i bolje i zašto se tek u zrelim godinama odlično osećaju.

U mladosti, žene se trude da zadovolje muškarce, često ostaju slomljenog srca ili nakon razvoda imaju osećaj da im je polomljen čitav život, previše značaja daju odnosima koje imaju sa muškarcima. U zrelim godinama nauče da doziraju svoje emocije i daju onoliko koliko i primaju, ne dozvoljavaju sebi “luksuz” da vole onoga ko njih ne voli.

U zrelim godinama, žena konačno prihvata svoje telo, počinje da ga voli bez obzira koji broj haljine nosi, nauči da istakne ono lepo i prikrije ono što smatra svojom manom, ne oblači se više da bi izgledala seksi drugima, da bi impresionirala bilo koga, već isključivo radi sebe.

S godinama, žene prelistaju i očiste svoju listu prijatelja, shvate šta je prijateljstvo i ne troše se na one koji su dokazali da im nisu više od poznanika.

Zrela žena zna da uputstva iz časopisa o tome kako treba da se opuste – kafa sa prijateljima, vino sa najboljim prijateljem, masaža, joga, meditacija, ćaskanje, uopšte ne moraju da ih opuste jer pravila, kao što znamo ne postoje. Nauče da se opuštaju same, ne koristeći tuđe, nametnute rituale, rade ono što im prija a ne ono što drugi kažu da im prija.

 

 Kad prođu godine za koje je karatkeristična briga za budućnost, građenje karijere, kada su deca odrasla, konačno imaju sebe više za sebe, manje briga i počinju punim plućima da žive u sadašnjosti.

S godinama, žene nauče koliko ljudi utiču jedni na druge, izbegavaju one koji im crpe energiju, ljude sa negativnim stavovima i okreću se pozitivnim ljudima, takođe shvate da i same imaju uticaj na druge ljude, da su negativni stavovi zarazni i trude se da se povuku kada se loše osećaju, da ne hrane druge svojim lošim emocijama.

Svaka žena, koliko god bila svesna da idealno ne postoji, teži idealnom muškarcu, onakvom kakvim ga je zamislila. To dovodi do toga da ima neprekidne konflikte sa svojim partnerom, dečkom ili mužem, oko sitnica koje bi kod njega volela da promeni. S godinama shvati da svaki novčić ima dve strane, prestane da se fokusira na one stvari koje joj smetaju, okrene se onim dobrim osobinama čoveka sa kojim živi.

Ljutnja i bes su emocije koje nikome ne donose dobro, truju čoveka, komplikuju odnose. Posle godina i godina tokom kojih očekuje da neko čita njene misli (sve smo sklone tome), žena nauči da pita i kaže, ali nauči i da više sluša a manje reaguje, strpljivija je da razreši konflikte.

I konačno, onaj nemogući zadatak da uvek bude mlada, lepa i savršena, žena počne da posmatra kao običnu smejuriju. Niko nije savršen i žena u zrelim godinama shvati da je sasvim u redu da bude nesavršena i da se zbog toga zemlja neće zaustaviti. Ona jednostavno konačno zavoli sebe. Ako ste stigli do kraja ovog teksta, a niste se osmehivali, još niste u svojim najboljim godinama.

Izvor: revistafernanda.com

http://tetka.rs/