O tebi
nikada nisam mogao
ispričati nekom,
Valjda,
u nekoj samoodbrani,
krio sam te
i od samog sebe,
O tebi,
misli postoje,
još uvek caruju,
Daruju,
sve one nesanice,
Potpomažu stihom
da ova pesma krene...
O tebi,
ćutati sam morao,
Hranio sam se
gluvom tišinom,
grizao modre usne
do bola,
rasplamsavao
čežnju uzdahom,
Morao sam
priznati sebi
tvoje postojanje,
u ovoj srči
izgubljenih snova,
Otkrio sam
jedan novi svet,
nešto drhtavo
među grudima...
O tebi,
sve je tako nestvarno,
bolno i snažno,
umiljate oči
koje ne poznajem,
raštrkane misli
za koje ne hajem,
surova noć
koja mi te daje,
Sinfonija
mojih snova,
beskrajna šaputanja,
Neukroćena svetlost
u mojim očima,
Zbog koje
ovako slep,
ne umem da sviram,
dalje od mojih pesama...
O tebi,
sve je tako nestvarno...
Goran Gorki
nikada nisam mogao
ispričati nekom,
Valjda,
u nekoj samoodbrani,
krio sam te
i od samog sebe,
O tebi,
misli postoje,
još uvek caruju,
Daruju,
sve one nesanice,
Potpomažu stihom
da ova pesma krene...
O tebi,
ćutati sam morao,
Hranio sam se
gluvom tišinom,
grizao modre usne
do bola,
rasplamsavao
čežnju uzdahom,
Morao sam
priznati sebi
tvoje postojanje,
u ovoj srči
izgubljenih snova,
Otkrio sam
jedan novi svet,
nešto drhtavo
među grudima...
O tebi,
sve je tako nestvarno,
bolno i snažno,
umiljate oči
koje ne poznajem,
raštrkane misli
za koje ne hajem,
surova noć
koja mi te daje,
Sinfonija
mojih snova,
beskrajna šaputanja,
Neukroćena svetlost
u mojim očima,
Zbog koje
ovako slep,
ne umem da sviram,
dalje od mojih pesama...
O tebi,
sve je tako nestvarno...
Goran Gorki
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.