Tekuća Svjetlost

29.09.2013      autor: Elementi    

 

Možemo hladne dane pred nama pune kiše gledati kako želimo: optimalno, kišu kao tekuću sunčevu svjetlost, a svjež zrak kao znak dolaska energija metala koja nam vraća fokus i s njim moć materijalizacije naših ciljeva.

Kiša se posvuda smatra simbolom nebeskog utjecaja na zemlju. Očita je činjenica da ona tlu daje plodnost. Stoga i ima bezbroj ratarskih obreda kojima je cilj da se prizove kiša: izlganje suncu, dozivanje oluje uz pomoć kovačkog mijeha, kambodžanska pješčana brda, razni plesovi. Ali plodnost se proteže i na druga područja i nije ograničena samo na tlo: Indra, božanstvo groma, daje kišu poljima, ali plodi i životinje i žene. Ono što se spušta s neba na zemlju jest i plodnost duha, duhovni utjecaj.
Kiša, kaže Yi Jing, potječe od principa k'ien, aktivnog prinicipa nebeskog iz kojeg potječe sve što se očituje. Ibn al Walid u svojim Risalat kaže da je nebeska kiša kozmološki ekvivalent sjemena. Znak ling, koji u Tai-te-kingu označuje nebeske utjecaje, sastoji se od znaka wou, koji označuje magijsko vračanje i od triju otvorenih usta što primaju kišu s neba: to je izraz spomenutih obreda, no učinak mu je na području intelekta.
Bog šalje svog anđela sa svakom kapi kiše – kažu islamski ezoteričari. Osim posebnog značaja, što ga oni pridaju toj formuli, ne može se ne zamijetiti njezin verbalni simbolizam i ne usporediti je s hinduističkim učenjem prema kojemu nevidljvia bića silaze s mjeseca na zemlju rastopljena u kapima kiše. Ta kiša s mjeseca sadrži u sebi i uobičajeni simbolizam plodnosti, oživljavanja. Kiša je milost, a i mudrost.
Premda je simbolizam kiše obično vrlo blizak simbolizmu rose, valja zamijetiti da su ta dva simbolizma ponekad oprečna u Kini gdje je utjecaj kiše yin naravi, a utjecaj rose yang naravi. Jedna i druga su ipak lunarnog podrijetla, a to što su njihovi učinci usklađeni znak je sklada svijeta.
Kiša s neba zemlju čini plodnom: to ističe grčka legenda o Danaji. Pošto ju je otac zatvorio u podzemnu brončanu odaju kako se ne bi izložila pogibelji da rodi dijete, pohodi je Zeus u obliku zlatne kiše koja prodre kroz pukotinu na krovu i koja je poškropi. Tu su usko povezani spolni simbolizam kiše, koja se smatra spermom i ratarski simbolizam vegatacije, kojoj je potrebna kiša da bi bujala. Taj mit isto tako podsjeća na sklopove svjetlo-tmina, nebe-pakao, zlato-bronca koji govore o jedinstvu oprečnosti, što je izvorište očitovanja i plodnosti.
Prema predajama američkih Indijanaca kiša je sjeme boga oluje. U hijerogamiji nebo-zemlja, kiša je oplođujuća sperma. U jezicima Maya riječ Quick istodobno označava krv, smolu, sok te svaku tekuću izlučevinu ljudsku ili životinjsku koja se izjednačava s kišom. U Azteka je Tlaloc, bog kiše, ujedno i bog groma i munje, ognjene kiše. Prikazuje se ustiju i očiju obrubljenih prstenovima što ih tvore tijela dviju zmija koje predstavljaju munju i vodu. U Inka u Peruu kišu na zemlju šalje bog groma Illapa koji je crpi iz Mliječne staze, velike nebeske rijeke. Simbolička veza mjesec-primarne vode- kiša i pročišćenje jasno se očituje u glasovitim ceremonija Inka prigodom svetkovine Mjeseca (Coya Raimi od 22.9. – 22.10.). U tom mjesecu, slavi se ozdravljenje što donosi kiša.
U Indiji se za oplođenu ženu kaže da je kiša, tj. izvor svakog blagostanja. Kiša, kći oblaka i oluje, sjedinjuje simbole vatre (munja) i vode. Ona tako predstavlja dvojako značenje duhovne i materijalne oplodnje. Chandogya Upanishad savršeno izražava ulogu kiše: budući da dolazi s neba, ona izražava naklonost bogova, duhovnu i materijalnu.
 

Možemo hladne dane pred nama pune kiše gledati kako želimo: optimalno, kišu kao tekuću sunčevu svjetlost, a svjež zrak kao znak dolaska energija metala koja nam vraća fokus i s njim moć materijalizacije naših ciljeva.

http://www.elementi.hr/

NAUCILA SAM

NAUCILA SAM da zrelost ima vise veze sa vrstom iskustva koje si imao i sta si iz toga naucio, a manje od broja rodjendana koje si proslavio

NAUCILA SAM da ljudi od kojih ocekujes da te odbace kada ti je tesko, budu oni koji ti pomognu da se podignes

NAUCILA SAM da uvek mozes jos, posle - ne mogu vise

NAUCILA SAM da smo odgovorni za ono sto radimo, bez obzira kako se osecamo

NAUCILA SAM da su nase vaspitanje i uslovi odrastanja mozda uticali na to ko smo, ali mi smo odgovorni za ono sta smo postali

NAUCILA SAM da zbog toga sto te neko ne voli na nacin na koji ti ocekujes, ne znaci i da te ne voli punim srcem, koliko i kako moze

NAUCILA SAM da moj najbolji prijatelj i ja mozemo raditi bilo sta ili nista i provesti divno vreme

NAUCILA SAM da iskreno prijateljstvo nastavlja da raste cak i na velikim distancama

Nepoznati autor

FW: Drage moje drugarice

Hvala..........

Jedno od predavanja je bilo o povezanosti uma i tela - o vezi izmedju
stresa i bolesti. Profesor, nacelnik psihijatrije na Stanfordu je,
izmedju ostalog, rekao da jedna od najboljih stvari koje muskarac moze
da uradi za svoje zdravlje je da bude ozenjen, dok je za zenu jedna od
najboljih stvari koje moze uciniti za svoje zdravlje - da neguje
prijateljstvo sa svojim prijateljicama.

Isprva su se svi smejali ali on je bio ozbiljan. Zene se jedna sa
drugom povezuju veoma razlicito od muskaraca i obezbedjuju jedan
sistem podrske koji im medjusobno pomaze da se nose sa stresom i
teskim zivotnim problemima. Na fizickom nivou vreme provedeno sa
prijateljicama povecava zenama nivo serotonina - neurotransmitera koji
pomaze u borbi protiv depresije i moze doprineti osecanju opsteg well
being.****

Zene umeju da podele sa drugima osecanja dok muskraci cesto grade
druzenja oko aktivnosti. Oni retko sednu sa drugarom da pricaju o tome
sta osecaju u vezi nekih stvari ili kako im se i sta desava u licnom
zivotu. Posao? Da. Sport? Da. Kola? Da. Ribarenje, lov? Da. Ali
osecanja? Retko.****

Zene to rade stalno... dele sta im je u dusi sa svojim
sestrama/majkama, i ocigledno je to jako dobro za njihovo zdravlje.
Profesor je rekao da je provodjenje vremena sa prijateljicom isto
toliko vazno za opste zdravlje zena koliko i dzoging ili gimnastika.
Postoji tendencija da se misli kako dok "vezbamo" radimo nesto korisno
za svoje telo ali dok se zene druze medju sobom, gube vreme i moraju
biti aktivnije angazovane - nije tacno.****

U stvari, profesor je rekao da je nemogucnost stvaranja i odrzavanja
kvalitetnog licnog odnosa sa drugim ljudima  opasna za fizicko
zdravlje zena koliko i pusenje! Zato ako zena izadje da cavrlja sa
drugaricama, treba da se potapse po ledjima i sebi cestita sto radi
nesto dobro za svoje zdravlje! Zene su u stvari jako, jako srecne.
Zato - nazdravimo prijateljstvu sa drugaricama... Ocigledno je to
odlicno za nase zdravlje.****

Hvala svim zenama u mom zivotu koje su mi pomogle da ostanem zdrava,
srecna, i budem voljena.****

Prosledite svojim drugaricama i ostanimo u vezi!****

Pravoslavni kalendar 30. septembar (17.septembar) Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija

 

Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i majka im Sofija
Živeli i stradali u Rimu u vreme cara Adrijana. Sofija mudra, kako joj i ime kaže (sofija – mudrost), beše ostala udovom, i kao hrišćanka beše dobro utvrdila i sebe i kćeri svoje u veri Hristovoj. U vreme kada se mučiteljska ruka Adrijanova pruži i na dobrodeteljni dom Sofijin, Vera imaše 12, Nada 10, a Ljubav 9 godina.
Izvedene pred cara one sve četiri, držeći se za ruke „kao venac ispleteni” smerno ali odlučno ispovediše veru u Hrista Gospoda i odbiše da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Pred stradanje majka savetima svojim krepljaše kćeri svoje, da bi istrajale do kraja. „Vaš nebesni Ljubitelj Isus Hristos jeste zdravlje večno, krasota neiskazana i život besmrtni. I kada tela vaša budu mukom umorena, On će vas obući u netruležnost, i rane na vašim telima će zasijati na nebu kao zvezde.”
Sve jednu po jednu mučitelj mučaše ljutim mukama, najpre Veru, pa Nadu, pa Ljubav. Tukoše ih, sekoše, bacaše u oganj i u vrelu smolu, i najzad jednu za drugom mačem posekoše. Mrtva tela svojih kćeri uze Sofija odnese van grada i tamo česno sahrani. I osta na grobu njihovom tri dana i tri noći moleći se Bogu, i u tome predade duh svoj Bogu hitajući u rajska naselja, gde je blažene duše njenih slavnih kćeri čekahu.

Tropar (glas 4):
 Raduje se Crkva prvorodnih i sa veseljem prima mater sa čedima koji se vesele, koje je, istoimena Mudrosti, kao trojičnim bogoslovskim vrlinama podobno rodila. Zato njih gledamo kako su se sa mudrim devojkama unevestile Ženiku, Gospodu Hristu. Sa njima se i mi veselimo, proslavljajući uspomenu njihovu, i govorimo: Ispovednice Svete Trojice, Vera, Nado i Ljubavi, u veri, nadi i ljubavi utvrdite sve nas.

.

Sofija premudra Gospoda proslavi,

Tri prekrasne ćerke na žrtvu Mu stavi:

Pa ćerkama zbori: ne bojte se, kćeri,

Krepite se Hristom, istrajte u veri,

Ne bojte se muke ni ljute nevolje.

Ne žalite tela, – na nebu je bolje:

Bolje će vam telo Bog na nebu dati:

Ne žal’te lepotu, – lepšom ćete sjati

U Božijem carstvu, među angelima,

K’o careve kćeri među carevima;

Ne žal’te života, ta šta život vredi?

I stotina leta meri se sa pedi?

Beskonačan život na nebu vas čeka,

Život bez svršetka, život bez početka.

Ne žal’te za društvom zemnih prijatelja,

Ta tamo je društvo divnih svetitelja.

Nit’ žal’te za društvom zemaljskih srodnika.

Na nebu je društvo slavnih mučenika. –

Tako sveta majka uči kćeri svete,

Dok jedna po jedna u nebo odlete,

Tri goluba bela, nevina i čista,

Odleteše hitno u naručje Hrista.

A za njima majka dušom se uzdiže

Svoje slavne kćeri u Raju sustiže.

Sad se za nas mole, majka sa kćerima,

I molitve njihne Bog milosni prima.  

http://srbin.info/

Ko je današnji princ na belom konju?

Princ na belom konju, metafora za idealnog muškarca, je samo unela zabunu u ionako konfuzna i nerealna ženska očekivanja. Kuda nas su dovele bajke iz detinjstva i predstava o Mister Idealnom?

Prvobitni Mister Idealni je morao da ima dobru toljagu kako bi branio svoju pećinu i lovio hranu za svoju dragu i potomke. Razvojem modernog društva, lista poželjnih osobina se povećavala: podrazumevalo se da bude dobar ratnik, poljoprivrednik, sa pojavom humanizma intelektualac i erudita, potom dobar industrijalac, onda i napredni socijalista, sredinom 20. veka roker i buntovnik, dok u današnjosti Mister Idealni mora da ispuni mnoga očekivanja. Mahom nerealna.Kao prvo, on mora da izgleda tačno kako ga je njegova diva zamislila, ni gram ili centimetar više ili manje.
Građen je da baca u nesvest kad skine garderobu sa sebe. U krevetu je personifikacija latino ljubavnika. Ali on nije švaler, oh ne! On je toliko nežan i strastven samo kad je sa svojom dragom, jer ona to budi u njemu. Vrlo je uspešan, po modernim standardima: potiče iz situirane građanske porodice koja se generacijama unazad bavi advokaturom ili stomatologijom, u čijem je posedu nekoliko nekretnina po staroj Jugi, i jedna mala vikendica na Kefaloniji.

On ima i sopstveni biznis, što podrazumeva skromni dupleks i jedan fini Audi u vlasništvu. Ah da, govori dva jezika, opšta informisanost mu je na zavidnom nivou, pride se odlično snalazi u kuhinji. I ume da masira. Naravno da nije bio oženjen niti ima dece! On nema emotivne repove!

NE TRAŽIM PUNO, SAMO MILION STVARI!

Očekivanja od Mister Idealnog često liče na one nadrealne oglase za posao gde se od kandidata traži da ima najmanje 10 godina iskustva u struci, perfektno poznavanje dva svetska jezika, baratanje svim modernim veštinama i tehnologijama, a da pritom ima manje od 35 godina. Da li je to moguće?
-Jeste moguće, ali je pitanje da li nam je to potrebno? Većinu kriterijuma koje imamo smo svesno ili nesvesno preuzeli iz svog okruženja. Negde usput u životu su nas naučili šta je bitno i mi smo to prihvatili. Tako je i sa potencijalnim idealnim muškarcima. Ako budemo imale Gospodina Idealnog, verujemo da će nam on obezbediti idealan život. Međutim, ti kriterijumi su nastali u vreme kada je žensku decu bilo potrebno "dobro udati" za "uspešnog muškarca" i materijalno ih obezbediti. Vremenom smo same dodale stavke sa naše liste želja - kaže Neva Rajković, sa sajta Princ na belom konju, trener za lični i profesionalni uspeh.
Ideja o izmaštanom frajeru koji dolazi iznebuha i svojom superiornošću daje smisao jednom pomalo statičnom životu deluje vrlo podstrekujuće. I ohrabrujuće. Da mlada dama nastavi da sanja, i da ne daj Bože ne završi sa nekim prosečnim Balkanerosom koji zarađuje nedovoljno, vara i ponižava.
Međutim, kada ona već o sebi ramišlja kao o nečemu što zaslužuje tolike atraktivne osobine, sigurnost i materijalne blagodeti, šta ona ima da ponudi zauzvrat? U čemu je njena vrednost? -Nekima je muškarac potreban kao asesoar; moći ćemo njime da se hvalimo i da time podižemo sebi vrednost. I tako uporno čekamo moderan oblik Princa na belom konju. Sa naglaskom na "čekamo".

One koje ga traže, čine to po fizičkim karakteristikama, socijalnom statusu i pripadajućim elementima. Novi problem nastaje kada ponekad i nađemo nekoga ko se relativno uklapa u profil i kada pravimo sledeću grešku: počinjemo da ga menjamo ili se nadamo da će se on promeniti u oblastima koje nam ne odgovaraju.

A to se, naravno, ne dešava i ponovo postajemo nezadovoljne - zaključuje Rajković. 
ALI, JA SAM JEDINSTVENA I ZASLUŽUJEM NAJBOLJE!

Da, kao i još tri milijarde žena. Sve one smatraju da su posebne na način na koji to nije bila nijedna pre njih. Da zaslužuju ljubav kakvu su gledale po filmovima i imaju lajfstajl sličan onim iz omiljenih časopisa.
Ali, šta daješ zauzvrat? Ako ti ne možeš da voliš nekog ubogog sirotana koji je kupio auto na kredit, i gle sramote, nema svoju firmu, da li misliš da zaslužuješ nekog superiornog, ako ti je jedini kriterijum materijalno a ni sama ga ne ispunjavaš? Da li smatraš da zaslužuješ da budeš voljena na nivou egipatskog božanstva, a ti sama ne umeš da voliš negog, već svoju predstavu o njemu?
Ako se već vodiš računicom, nemoj da se ljutiš kad ne ide u tvoju korist.

DA LI TO ONDA TRAŽIMO SPASIOCA UMESTO PRINCA?

Biće da su svemu krive bajke koje smo slušale kao male. Kao nagrada za sve muke i zle veštice s kojima smo se suočavale, pojavljuje se Mister Idealni i sa njim počinje nova i srećna etapa života. Međutim, postavlja se pitanje da li je ljubav sama po sebi svrha, odnosno, da li je Mister Idealni tu da nas voli i pazi ili je njegova uloga da nam pruži bolji život?
-Bajke su nam ostavile sindrom Pepeljuge. Često očekujemo da se on pojavi i da nas izbavi iz našeg mahom neispunjenog života. Problem je u tome što se sve bajke završavaju venčanjem i rečenicom "I tako su dugo i srećno živeli..." a niko ne navodi kako je taj dug i srećan život izgledao.

I naravno, šta nam ostaje drugo do da mislimo da je najvažnije naći tog princa ili Gospodina Idealnog, i mi smo sebi zagarantovale u svakom slučaju srećan život, za koji često nemamo predstavu kako izgleda, a čiji se pojam menja kroz vreme - zaključuje Rajković. Nekada je bilo dovoljno biti udata i godpođa ta-i-ta, izroditi decu, brinuti o njima, kući i mužu i imati dovoljno sredstava za život i pripadajući društveni status.

Podrazumevalo se da se muškarac bavi svojim poslom i da bude "snabdevač" porodice. Više se od njega nije tražilo. No, ženske ambicije i aspiracije su se promenile, postale smo samostalne i emancipovane (mada ne znamo uvek šta to podrazumeva), ali još uvek tražimo ispunjenje (emotivnog) života i ono "dugo i srećno živeli" u karakteristikama muškarca, očekujući da je njegovo obrazovanje, materijalni status, poreklo, izgled i slično garancija da ćemo dobiti to "nešto".
Umesto toga, bilo bi dobro da porazmislimo kako taj srećan život izgleda. Kako izgleda naša idealna emotivna veza, šta od nje očekujemo; šta smo spremne da damo i šta smo spremne da primimo. Savet za dame: dobro razmisli kako bi trebalo da izgleda ono što taj Princ treba da donese. Kako po tebi izgleda idealna veza.

Kako se u njoj osećaš. I počni nju da tražiš umesto da skeniraš grad u potrazi za Gospodinom Idealnim. Definiši svoju idealnu vezu, teži njoj umesto njemu i naći ćeš Gospodina Pravog. Jer i Prada cipele mogu da žuljaju. Znam to iz iskustva.

A u međuvremenu...

POSTANI NAJBOLJA VERZIJA SEBE

Postani Lejdi Idealna. Ona prava. Pre svega sebi. Isprva će ići malo teže, ako smatraš da si dovoljno dobra i da nema potrebe da radiš na sebi. Međutim, kao što se apsolutno svako znanje i tehnika usavršavaju, nema razloga da to ne bude tako sa nama samima.

Napravi za početak mali korak, bilo to na planu profesionalnog usavršavanja ili fizičkog izgleda. Kreći se u nekom smeru kako bi stigla do idealne verzije sebe same. Jer današnji prinčevi imaju preča posla nego da spasavaju princeze koje bespomoćno čekaju da budu spasene.

Izvor: blic zena

Vitamin B i bolesti srca

Vitamin B i bolesti srca

Kada razmišljamo o rizičnim čimbenicima za nastanak bolesti srca, uglavnom mislimo na prekomjernu tjelesnu masu, genetske čimbenike, te prehranu bogatu zasićenim masnoćama i nedovoljnu tjelesnu aktivnost. Čini se da se ipak ne možemo ograničiti na navedene čimbenike. Naime, povišena razina aminokiseline homocisteina, značajan je čimbenik nastanka bolesti srca. Smatra se da ovaj poremećaj nastaje zbog deficita folne kiseline, vitamina B12 i vitamina B6. Homocistein i bolesti srca
Homocistein je aminokiselina (građevna jedinica proteina) koja sadrži sumpor i nastaje u ljudskom organizmu tijekom normalnih metaboličkih procesa. Homocistein može štetno djelovati na krvne žile i uzrokovati aterosklerozu. Smatra se da je mehanizam štetnog djelovanja homocisteina poglavito vezan uz oksidaciju LDL kolesterola («lošeg» kolesterola), koji se nakon oksidacije odlaže na stijenkama krvnih žila, te stvara naslage koje mogu uzrokovati aterosklerozu. Nadalje, visoka razina homocisteina utječe na veću tendenciju grušanja krvi, čime se povećava rizik nastanka ugrušaka u krvnim žilama. Visoka razina aminokiseline homocisteina povezana je i s koronarnom bolesti.
Istraživanja ukazuju da je za 10 % populacije s rizikom pojave kardiovaskularnih bolesti odgovorna upravo hiperhomocisteinemija. Odrasle osobe s hiperhomocisteinemijom (> 10 µmol/L) imaju 30 puta više šansi da razviju bolest srca. Nedostatak folata, vitamina B6 i B12 povisuje razinu homocisteina u plazmi. Vitamini B6, B12 i folna kiselina utječu na rizik razvoja kardiovaskularnih bolesti zahvaljujući ulozi u metabolizmu homocisteina. Dovoljnim unosom spomenutih vitamina, posebice folata, razina homocisteina će se sniziti. Smatra se da su rizični čimbenici za povišenu razinu homocisteina nedovoljan unos folata, nedostatak tjelesne aktivnosti, muški spol, starija dob, pušenje i povišen unos kave.
Metabolizam homocisteina
Homocistein u ljudskom organizmu nastaje iz aminokiseline metionin koju unosimo hranom. Homocistein se u organizmu može pretvoriti u bezopasne spojeve samo ako su prisutni koenzimi ili tvari koje olakšavaju i ubrzavaju te reakcije, a radi se o vitaminima B skupine – B12, B6 i folnoj kiselini.
Folna kiselina
Folna kiselina ima esencijalnu ulogu u sintezi i diobi DNA (genetički kod za replikaciju svake nove stanice) i dijelova RNA. Stoga «brzorastuća» tkiva, kao fetus, te stanice koje se moraju brzo obnavljati, kao crvene krvne stanice i imuno-stanice, imaju veliku potrebu za folnom kiselinom. Jedno od najvažnijih otkrića medicine 20. stoljeća je da se suplementacijom folne kiseline postotak oštećenja živčnog sustava novorođenčeta smanjuje za 48 do 80%. Dobar izvor folne kiseline su pivski kvasac, gljive, jetra, brokula, šparoge, zeleno lisnato povrće. Simptomi deficita folne kiseline su anemija, afte, poremećaj probave, sijeđenje kose, problemi s rastom, loša cirkulacija, umor, depresija. Deficit je čest kod osoba koji svojom prehranom, a i stilom života, ne zadovoljavaju potrebe organizma za ovim vitaminom te kod osoba koje se nalaze u određenim specifičnim stanjima. U skupinu «rizičnih» uključeni su alkoholičari, srčani, jetreni i bubrežni bolesnici, oboljeli od leukemije, trudnice, žene koje uzimaju kontracepcijske tablete, stariji ljudi i oni s malaporpcijom folne kiseline.
Vitamin B6
Vitamin B6 ima ulogu u metabolizmu aminokiselina, stvaranju proteina, kemijskih neurotransmitera živčanog sustava, crvenih krvnih zrnaca i prostaglandina. Ovaj vitamin je nužan za diobu stanica te kao takav igra važnu ulogu u trudnoći i pravilnoj funkciji imuno sustava, mukozne membrane, kože, crvenih krvnih zrnaca i radu mozga. Vitamina B6 u znatnim količinama ima u bananama, pšeničnom kvascu, jajima, govedini, zelenom lisntom povrću. Bolesti srca povezane su s niskim razinama vitamina B6 u organizmu. Brojne studije izvjestile su da osobe s niskim razinama piridoksal-5-fosfata (oblik vitamina B6) pokazuju mnogo veći rizik od srčanog udara od osoba s većim razinama. Simptomi deficita vitamina B6 uklučuju anemiju, artritis, depresiju, poremećaje učenja, mišični spazam, slabost, pojavu akni. Iako je deficit vitamina B6 rijedak, može se javiti kod alkoholičara, bubrežnih bolesnika, žena koje uzimaju kontracepcijske tablete te kod poremećaja imunosnog sustava.
Vitamin B12
Sve životinje i ljudi trebaju vitamin B12, dok ga u biljkama nema jer nemaju potrebe za njegovim djelovanjem. Paradoks vezan uz vitamin B12 je da bakterije probavnog sustava proizvode više ovog vitamina nego što nam treba, međutim nije nam dostupan jer ga ne možemo apsorbirati iz debelog crijeva. Dosta vitamina B12 može se naći u fekalijama, a često se i zagađenost pojedinih jezera, rijeka, mora mjeri provjeravanjem količine vitamina B12 u njima. Biljojedi npr. štakori, zamorci i zečevi, često jedu svoje fekalije, najvjerojatnije da bi zadovoljili potrebu za ovim vitaminom. Vitamn B12 u organizmu regulira formiranje krvnih zrnaca i ugradnju željeza. U slučaju nedostatka B12 vitamina dolazi do perniciozne anemije te deficita krvnih zrnaca. Kod ljudi, majmuna i ostalih primata, ali ne kod svih životinja, ovaj vitamin je neophodan za zdrav živčani sustav. Poremećaj u ravnoteži, trnci u prstima ruku i nogu pa čak i paraliza nogu mogu se javiti kao rezultat dugotrajnog deficita B12 vitamina. Daljnji razvoj ovih neuroloških problema može se zaustaviti uzimanjem vitamina B12, ali šteta koja ja načinjena ne može se popaviti. Vitamin B12 također djeluje na pojačanu produkciju energije, metabolizam (ugljikohidrata, masti i bjelančevina), potiče rast i duži životni vijek stanica te je potreban za pravilnu probavu.
Izvori vitamina B12 u hrani su: mlijeko, sir, tunjevina, jetra, bubrezi, govedina, jaja, piletina, jogurt, losos, alge, sjemenke suncokreta, kiki riki, banane, pivski kvasac. Simptomi koji se javljaju kao rezultat deficita vitamina B12 su kroničan umor, neuroza, slab aptit, dermatitis, grčevi, kardiovaskularne bolesti te perniciozna anemija. Deficit vitamina B12 određuje se mjerenjem količine vitamina u krvi. Osobe koje u posebno izložene deficitu su striktni vegetarijanci, stariji ljudi s degenerativnim bolestima probavnog trakta, osobe s oštećenim, inficiranim ili čak uklonjenim donjim dijelom tankog crijeva.
Terapija vitaminima
Klinički pokusi pokazali su da intramuskularne injekcije koje su obuhvaćale 1mg folne kiseline, 1.1 mg vitamina B12 i 5 mg vitamina B6 učinkovite u normaliziranju razine homocisteina u starijih osoba. Dnevni oralni unos ovih vitamina putem vitaminskih pripravaka također se pokazao učinkovitim. Radilo se o slijedećim dozama:
- vitamin B12: 0,5 mg
- folna kiselina: 0,4 mg
Prehrana i homocistein
Logično bi bilo zaključiti da se razina homocisteina u krvi može smanjiti smanjenim unosom hrane koja je bogat izvor metionina, a to su mliječni proizvodi, riba, mlijeko, sjemenke suncokreta, žumanjak jajeta. Vjerojatno na sličnoj premisi bazirala se studija objavljena u časopisu Preventive Medicine, 2000. godine čiji rezultati impliciraju da vegetarijanska prehrana može pomoći u smanjenju razine homocisteina u krvi. Rezultati istraživanja provedenih nad 40 dobrovoljaca, pokazali su tjedni režim veganske prehrane može smanjiti razinu homocistein prosječno za 13 %. Međutim, posve suprotne rezultate dobili su kliničari nekoliko istraživačkih instituta u Veroni koji su proveli komparativnu studiju u kojoj su ispitivali razinu homocisteina kod vegana, lakto-ovo vegetarijanaca i kontrolnih subjekata. Njihova studija je obuhvatila 45 vegetarijanaca, prosječno 46 godina starosti, od toga 31 vegana (19 muškaraca i 12 žena), te 14 lakto-ovo vegetarijanaca (6 muškaraca i 9 žena). Oni su uspoređivani s kontrolnom skupinom koja se sastojala od 19 muškaraca i 10 žena. Rezultati su pokazali da vegetarijanci imaju znatno višu razinu homocisteina u odnosu na kontrolnu skupinu. S druge strane, razina vitamina B12 pokazala se znatno nižom kod vegetarijanaca nego u kontrolnoj skupini.
Unos metionina prehranom vrlo je teško izbjeći. Isto tako uspoređujući prehrambene izvore metionina i zaštitnih vitamina B skupine može se zaključiti da pretjerana restrikcija izvora metionina u svrhu smanjenja razine homocisteina može uzrokovati deficit nekih drugih vrijednih nutrijenata, primjerice vitamina B12. Stoga, dok se ne donesu konkretnije preporuke vezane uz prehranu i razinu homocisteina, mudro bi bilo slijediti piramidu pravilne prehrane, što znači u prehranu uključiti velike količine voća, povrća, žitarica, a manje količine mesa.
Homocistein i Alzheimer-ova bolest
Alzheimerova bolest je neurodegenerativna bolest, najčešći uzrok demencije (slabljenja pamćenja) kod starijih osoba. Usprkos velikim naporima koji se ulažu kako bi se što bolje razumjeli uzroci razvoja bolesti, značajniji napredak ipak nije postignut. I plakovi i začepljenje žila povezani su sa povećanim rizikom od pada kongitivnih sposobnosti, no nejasno je da li su oni uzrok bolesti ili markeri kasnog stadija razvoja bolesti. S obzirom da je visoka razina homocistena prepoznata kao potencijalan rizik od kardiovaskularnih bolesti, posljednji epidemiološki dokazi o povezanosti Alzheimerove bolesti i povišene razine homocisteina u serumu, te niske razine vitamina B6, B12 i folne kiseline posebno su zanimljivi. U posljednjih nekoliko destljeća objavljeni su rezultati studija koje su proučavale mogućnost prevencije Alzheimerove bolesti, a koja bi se bazirala na adekvatnom unosu vitamina B6, B12 i folne kiseline. Istraživači smatraju da bi visoka razina homocisteina mogla biti povezana sa razvojem Alzheimerove bolesti, a vitamini B12 i folna kiselina bi u tom slučaju mogli pomoći u prevenciji, s obzirom da smanjuju razinu homocisteina u krvi.
Ovakva razmišljanja opravdana su studijom objavljenom 2002. godine u 14 izdanju The New England Journal of Medicine. Naime, rezultati studije pokazali su da su osobe s najvišim razinama homocisteina bile su skoro dva puta izloženije riziku od demencije i Alzheimerove bolesti u odnosu osobe s najnižim razinama.
Pokazano je da veza između homocisteina i demencije postoji čak i nakon što su autori uzeli u obzir različite čimbenike koji bi mogli utjecati na rezultate, uključujući godine, spol, razinu vitamina u krvi i prisutnost gena koji se veže uz Alzheimer-ovu bolest.

Izvor astrozmaj

Zdravstvene vrijednosti orašastih plodova

Autor: Irena Dujmušić
Matrix World

Orašasti plodovi su prepuni proteina, vlakana i esencijalnih masti, te minerala i vitamina. Svi oni imaju različite nutritivne vrijednosti, te će ponuditi različite zdravstvene beneficije. Već jedna porcija od 30 grama čini obrok koji potiče vitalnost. U ovom vodiču otkrijte koje su vrijednosti svakog ploda pojedinačno te koje su ukupno njihove zdravstvene vrijednosti. 

Revizija od čak 150 studija koja je objavljena na stranicama Nacionalne Medicinske Biblioteke SAD-a u svom sažetku navodi da su orašasti plodovi i kikiriki hranjiva hrana sa složenim matricama bogatim nezasićenim masnoćama i drugim bioaktivnim spojevima poput visokokvalitetnih biljnih proteina, vlakana, minerala, tokoferola, fitosterola i fenolnih spojeva. Na temelju svog jedinstvenog sastava, vjerojatno je da će orašasti plodovi blagotvorno utjecati na zdravstvene ishode. Epidemiološke studije su povezale potrošnju ovih plodova sa smanjenom učestalošću koronarnih bolesti srca, žučnih kamenaca kod oba spola te dijabetesa kod žena.
Ograničeni dokazi također pokazuju blagotvoran utjecaj na hipertenziju, rak i upale. Intervencijske studije dosljedno pokazuju da unos orašastih plodova ima učinak snižavanja kolesterola, te postoje dokazi u porastu o blagotvornim učincima na oksidativni stres, upale i krvožilnu reaktivnost. Također pozitivno djeluju na krvni tlak, visceralni adipozitet i metabolički sindrom. Iz svega ovoga je jasno da orasi imaju blagotvoran utjecaj na mnoge faktore kardiovaskularnog rizika. U prilog ovim dokazima, a suprotno očekivanjima, epidemiološke studije i klinička ispitivanja pokazuju da redovita konzumacija orašastih plodova neće doprinijeti pretilosti, već čak može i pomoći kod mršavljenja. Sigurnosni problemi su ograničeni na povremenu pojavu alergija kod djece. Stoga se može zaključiti, orašasti plodovi su hranjiva hrana bogata s dalekosežnim kardiovaskularnim i metaboličkim prednostima, koji se mogu lako uklopiti u zdravu prehranu.

Različite vrste orašastih plodova imaju i različite zdravstvene prednosti.

Bademi
Odličan izbor za one koji ne konzumiraju mlijeko i mliječne prerađevine pune kazeina jer su prepuni kacija, a osim toga su bogati vitaminom E koji pomaže stanju i izgledu kože. Kada se konzumira zajedno s tankom opnom, bogat je i flavonidima koji štite srce. Osim toga, prepun je i vitamina B i magnezija što jača imunološki sustav.
Brazilski oraščići
Idealno za one s niskom funkcijom štitnjače, jer su dobar izvor minerala selena, koji je potreban za proizvodnju aktivnog hormona štitnjače. Selen također podržava imunitet i pomaže u liječenju rana. Osim toga mogu pružiti određenu zaštitu od uznapredovalog raka prostate, prema jednom preliminarnom istraživanju. Istraživanje je provedeno na nizozemskom kohortnom istraživanju i otkriva da su muškarci s visokim razinama selena imali 60% manje izgleda za razvoj uznapredovalog raka prostate u roku od 17 godina. Tri ili četiri brazilska oraščića na dan su dovoljna za unos dnevne potrebne količine selena.
Indijski oraščići
Oni su koristan izvor minerala poput željeza i cinka, a također su bogati magnezijem koji blagotvorno djeluje na cijeli organizam.
Kesteni
Imaju najniže vrijednosti masnoća i kalorija, a bogati su škrobnim ugljikohidratima i vlaknima, te su svom sirovom obliku dobar izvor vitamina C. Imaju niže vrijednosti proteina od ostalih orašastih plodova, ali korisno pridonose B vitaminima uključujući i B6. Od mljevenih sirovih kestena nastaje bezglutensko brašno.
Lješnjaci
Lješnjaci su dobar izvor folne kiseline, koji ima ključnu ulogu u održavanju normalnih razina homocisteina, aminokiseline koja se povezuje sa srčanim problemima, kao i sa stanjima poput Parkinsove bolesti.
Makadamije
Sadrže najviše razine masnoća te se stoga često koriste za dodavanje okusa i teksture jela, a pašu kako u slatka tako i u slana jela. Osiguravaju dobre razine zdravih mono-nezasićenih masnih kiselina. Izvor su vlakana te minerala magnezija, kalcija i kalija. Treba ih kupovati u malim količinama i pažljivo skladištiti kako bi se izbjegla užeglost.
Pekan orasi
Sadrži biljne sterole, vrijedne spojeve koji pomažu u snižavanju razina kolesterola. Također su bogati antioksidansima koji pomažu spriječiti nastanak plaka koji uzrokuje otvrdnuće arterija. Bogati su oleinskom kiselinom, zdravom masnoćom koja se nalazi u maslinama i avokadu. Kao dobar izvor vitamina B3 savršen su izbor ako ste u borbi protiv umora jer ovaj vitamin pomaže da pristupimo energiji u našoj hrani.
Pistacije
Budući da su posebno bogate vitaminom B6, koji je važan za održavanje hormona uravnoteženima i zdravima, dobar su izbor za ljude s tim problemom. Oni su jedini plodovi koji sadrže razumne razine luteina i zeaksantina, dva antioksidansa koji igraju važnu ulogu u zaštiti očiju. Pistacije sadrže i kalij i vlakna – u stvari porcija od 30g porcija ima više od tri puta ovoga od ekvivalentne mase šljiva. Prehrana bogata pistacijama može pružiti zaštitu od raka pluća, prema jednom preliminarnom istraživanju, te istraživači tvrde da je bogatstvo ovih plodova u gama-tokoferolu, vrsti vitamina E, koji može biti ključ za zaštitu od raka, iako su za to potrebna daljnja istraživanja.
Orasi
Njihov superiorni sadržaj antioksidansa je korisan u borbi protiv raka. Oni su također dobar izvor mono-nezasićenih masti koje pomažu srcu, a studije pokazuju da pomažu smanjiti loš kolesterol (LDL). Studija iz 2010. otkriva 7,4 % smanjenje LDL kolesterola i 8,3% smanjenje omjera LDL-a i HDL-a, te pad triglicerida za više od 10 posto. Bogati su i omega-3 masnim kiselinama, pa su izvrsna alternativa za one koji ne jedu masnu ribu.
Orašasti plodovi imaju visok postotak masnoća, ali mnogi od tih plodova su zdravi za srce. Iznosi zasićenih masnoća, vrsta masnoća koju bi trebali izbjegavati, varira između orašastih plodova. Cilj je jesti kategorije koje su povoljne i uživati ​​u onima koji imaju veliki postotak zasićenih masnoća povremeno.
Visoki sadržaj zasićenih masti: brazilski i indijski oraščići, makadamije
Srednja količina zasićenih masti: pekan orasi, orasi, pistacije
Malo zasićenih masti: lješnjaci, bademi, kesteni

Pregršt orašastih plodova na dan donosi mnoge koristi za zdravlje.

Kao potvrdu ovih iznesenih činjenica možemo uzeti i novu studiju objavljenu u američkom žurnalu za klinički nutricionizam koja otkriva da se ne mora ograničavati konzumacija orašastih plodova. Pregled 31 studije nalazi da su oni, koji su u prehranu dodali ove plodove ili ih konzumiraju umjesto neke druge hrane, izgubili u prosjeku više od pola kilograma (0.63 kg) i smanjili obujam struka za više od pola centimetra.
Istraživači su istaknuli da iako su to skromni učinci, rezultati ublažuju strah da potrošnja orašastih plodova može promovirati pretilost te da njihova otkrića podržavaju uključivanje orašastih plodova kao zdrave prehrane za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.
No to nisu jedine niti najvažnije prednosti. Osim kontrole težine, odlični su za redukciju stresa. Jedna studija pogledavala je plodove bogate alfa-linolenskom kiselinom poput oraha, te je otkrila da su imali zaštitnu korist za srce u vrijeme akutnog stresa – za koji je poznato da uzrokuje kardiovaskularno naprezanje.
Zahvaljujući zdravoj dozi vitamina E iz orašastih plodova, oni se smatraju hranom za mozak jer pomažu spriječiti pad kognitivnih sposobnosti koji dolazi s godinama. Osobito kikiriki (iako je mahunarka, no često se grupira u orašaste plodove) može biti dobar izbor jer ima visoke razine folne kiseline, koji poboljšava neuralno zdravlje te smanjuje rizik od kognitivnog propadanja.
Orašasti plodovi su odlični i za kvalitetu sperme, te konzumacija oko dvije šake plodova može poboljšati kvalitetu sperme, u smislu vitalnosti, pokretljivosti i morfologiji. Primjerice, pistacije mogu igrati ulogu u smanjenju erektilne disfunkcije.
Stoga, nema prepreka da u svoju ishranu ne unesete i malo zdravih orašastih plodova, bilo kao dodatak vašoj zdravoj prehrani, bilo kao zamjenu za nezdrave grickalice. U svakom slučaju, jedna pregršt ovih plodova na dan donjet će vam mnogo zdravstvenih prednosti.

http://matrixworldhr.wordpress.com/

Varljivo leto, varljiva prijateljstva

Već duže vreme razmišljam o prijateljstvu. To je inspirativna, velika tema o kojoj, uvereni smo da još u ranim tridesetim znamo gotovo sve.

Jasno je da živimo u vremenu kada se brza sezonska druženja, slučajna i unosna poznanastva, beskrajni četovi na društvenim mrežama poistovećuju sa prijateljstvom ali ma koliko blistav bio taj mehur od sapunice neretko ostavlja gorke lekcije za sobom. Naravno, i meni se to dešava. Volim da upoznajem nove ljude jer inspiracija se krije na različitim mestima ali važno je stvari nazvati pravim imenom i kao takve ih prihvatiti. Jedno je zabava za dokono i sparno letnje popodne drugo istinsko poverenje koje se gradi godinama i koje vredi zaslužiti. Istinska privilegija u vremenu lakih reči i još lakših ljudi.

Rođena sam u velikoj porodici i okružena braćom i sestrama faktički sam odrastala među pravim prijateljima. Među onima čija je ljubav bezuslovna i neuporediva. Vreme je, međutim, donelo nekoliko istinskih prijatelja u moj život i nekoliko dobrih poznanika. Na sreću razlika između te dve grupe ljudi uvek mi je bila savršeno jasna. Prijatelja imam toliko da mogu da ih nabrojim na prste i sve sam ih upoznala u različitim periodima života i na različitim stranama sveta.

Sa njima mi se nikada nije dogodilo ono što sam doživljavala sa nekim poznanicima koji su pretendovali da budu više od toga. Prava prijateljstva se nikada ne završavaju jer ljudi koji zaista dele tu emociju nikada ne bi dozvolili sebi da se tako lako odreknu nečega do čega im je istinski stalo. Ne možeš pljuvati u tanjir iz kog si jeo, a osobu koju si promovisao kao svog “prijatelja” predstavljati kao najgoru na svetu zabavljajući dokone gradske tapšače po ramenu. Govoreći ružno o njoj govoriš o sebi. I samo sebi.

Sve što ste zajedno prošli ne predstavljaš kao karikaturu, anegdotu, materijal za animiranje drugih i skupljanje besmislenih poena. Zajedničko lečenje slomljenih srca, beskrajne razgovore u ponoć, stisak ruke u trenutku kada ti je to najpotrebnije. Sitnice koje život znače.

Po tome koliko ih ceniš i koliko si svestan njihove vrednosti meri se tvoja ljudska veličina. Prodavci intime su siromašni ljudi, jeftini, sitni i nesvesni nepisanog zakona koji kaže da se u životu sve vraća kao bumerang.

Nisam osvetoljubiva. Mnoge ljude privlači ubojitost osvete, njena sirova snaga ali meni mnogo više prija to što svakoga mogu da pogledam u oči. Pred tim pogledom i najmanja srca se tope i znoje čak i najtvrđi, najhrapaviji obrazi. To je trenutak pobede onoga koji nije izdajica, prevtljivac, igrač. Onaj koji se ne igra prijateljstva i koji “prijatelje” ne bira gledajući pre svega to šta oni mogu da učine za njega.

Danas se ljudi lako odriču jedni drugih. Malo im je potrebno da izbrišu sve što se dogodilo kao da je prijateljstvo mrtvo slovo na papiru ili salveta za jednokratnu upotrebu. Ne zaboravite da živimo u doba malih ljudi i velikih sujeta. Tada kreće dobro poznati scenario – osuđivanje, ismevanje, prebiranje po bolnim tačkama onga sa kojima si do juče sedeo za istim stolom. Posle izvrsnog vremena, obnove svoje druženje i sve izgovoreno je zaboravljeno, puj pike ne važi jer se sada opet volimo. Ne dragi moji, to nisu prijateljstva, to nisu ljudi vredni truda i uloženog vremena. To nisu ljudi vredni sećanja.

Opredeljeni da biraju lakši put, ljudi dopuštaju sopstvenoj sujeti i zlobi da ih natera da govore onda kada je veličina upravo u tome da prećute. Zbog toga svako ko sa sigurnošću može da kaže da ima jednog ili dva prava prijatelja – zaista je bogat čovek.

Onoga koji nas i bez reči razume. Onoga ko je tu da nas prigrli kada padamo, pa bio blizu ili daleko, ko uvek ima pravu reč i podjednako voli i prihvata naše vrline i naše mane. Nekoga ko nema potrebu da ističe da je prijatelj jer njegova dela sama šalju tu poruku.To su ljudi sa kojima se, najkomotnije i opuštenije, smejemo, plačemo, radujemo, delimo sve ono što osećamo.

Razni ljudi prolaze kroz naše zivote svakoga dana, neki će samo proći a neki će se zadržati. Ne zato što su mudriji, već zato što su zaslužili da ostanu i budu prepoznati. Kao i u ostalim medjuljudskim odnosima i u prijateljstvu postovanje i  poverenje su dva glavna faktora. Jednom kada se izgube, nikada se ne povrate. Onaj ko jednom to prokocka opet će sebi to dozvoliti, a to ne znači da i vi treba da dozvolite sebi isto.

Poljubac za sve vas koji verujete u prijateljstvo i koji u pola dana i pola noći možete da se oslonite na svoje prijatelje. Neki ljudi u životu vam dodju kao blagoslov a neki kao lekcija. Hvala onima koji su me naučili da cenim blagoslove koji krase moj život.

 Izvor http://gocakaric.wordpress.com/

Transformation and the Chakras

 

Svi smo mi stvoreni kao savršena bića - ali kada smo u disbalansu sami sa sobom, tada smo i u problemu... a nekad je potrebno tako malo da bi bili svoji i srećni!

Prvi čovek je živeo u Srbiji!

 Neverovatno arheološko otkriće

 Prvi čovek je živeo u Srbiji!

U Sićevačkoj klisuri nedavno pronađen deo lobanje čovekovog pretka - erektusa, od koga se kasnije razvila naša vrsta homo sapijens. Utvrđeno da smo genetski otporniji od neandertalaca

Praljudi iz naših krajeva mešali su se sa onima iz Afrike

BEOGRAD - Prvi smo!
Ljudi, ovakvi kakvi su danas, nastali su u srcu Srbije, tvrde naučnici, i to sasvim ozbiljno! Naime, komadić lobanje hominida, star pola miliona godina, pronađen u pećini Mala Balanica u Sićevačkoj klisuri promenio je način na koji se shvata evolucija naše vrste.

Naše otkriće

Dok su u zapadnom delu Evrope u to vreme praistorije živele horde homo erektusa (neposredni preci naše vrste), koji su se kasnije razvili u neandertalce, Srbiju su naseljavali erektusi, od kojih su nastali homo sapijensi.

Istraživanje objavljeno u žurnalu Plos one vodili su Vilijam Rink sa univerziteta Mekmaster u Kanadi i međunarodni tim stručnjaka pod vođstvom profesora Dušana Mihailovića s katedre za arheologiju Univerziteta u Beogradu i Mirjane Roksandić, koja predaje na Univerzitetu u Vinipegu u Kanadi.

Fosil dela donje vilice pračoveka star je između 379.000 i 525.000 godina. Na ovom fosilu nema tragova neandertalskih crta, i to je ono što ga čini toliko bitnim.

Otpornija vrsta

Ukratko, da nije bilo Prasrba iz pećine Mala Balanica i njima sličnih, ljudska vrsta nikad ne bi preživela do danas, jer su neandertalci, koji su istovremeno postojali na zapadu Evrope, bili slepa ulica evolucije. Drugim rečima, da nije bilo ovih Prasrba, ne bi bilo ni ljudske civilizacije.

Naučnici ovo objašnjavaju činjenicom da su erektusi, koji su evoluirali u neandertalce, bili izdvojeni i okruženi glečerima, dok su se praljudi u jugoistočnoj Evropi mnogo više mešali s onima iz Azije i Afrike, pa su stvorili genetski otporniju vrstu.

- Naša studija potvrđuje važnost ovog dela Evrope kao „vrata ka kontinentu“ i kao jedne od tri oblasti u kojoj su ljudi, životinje i biljke tražile spas tokom surovog ledenog doba. Ovo je izrazito bitan fosil, pošto je taj period kritičan za evoluciju tipično ljudske morfologije i ponašanja - kaže Mirjana Roksandić.

Istraživanje Male Balanice počelo je 2004, a vilica je pronađena 2006. Njena starost utvrđena je u nuklearnom reaktoru univerziteta Mekmaster, i preciznost pri određivanju starosti je gotovo apsolutna.

Komadić pronađene vilice u pećini Mala Balanica

Prvi smo se uspravili

Prvi Srbin pripada vrsti homo erektus (uspravni čovek), koja je hodala planetom u periodu od 1,8 miliona - 300.000 godina. Erektus se razvio u Africi, a kasnije se proširio po celoj Evropi i Aziji. On je direktni predak izumrlih najbližih rođaka ljudi (neandertalac i hajdelberški čovek) i naše vrste (homo sapijens).

izvor http://www.kurir-info.rs/prvi-covek-je-ziveo-u-srbiji-clanak-654811

Car Konstantin je bio Srbin

Ozračile: e-Novine

Ko je Srbin i srpskoga roda: Konstantin Veliki Srbin (KVS)

Izvor: wikimedia.org

Ono u šta Radoslav Lale Pavlović, Tomislav Nikolić, patrijarh Irinej i Dejan Stojiljković nikada nisu sumnjali – da je rimski car Konstantin bio Srbin – najzad je dobilo svoju naučnu potvrdu. Nešto što se zove “Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu” poslalo je cirkularno pismo svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima (u progonstvu?) u kojem otkriva dugo skrivanu tajnu, sa molbom da se obaveste sve vlade sveta kako je “u istorijskoj nauci svih zemalja sveta unesen falsifikat”. Ovo ozbiljno štivo prenosimo u letnjem, ozabavljenom obliku

Sa potomcima Konstantina: Milorad Buha, čelnik RSKUP

Photo: Stock

KONSTANTINE, SRBENDO: Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu pozdravlja diplomatsko-konzularna predstavništva i obaveštava, da je potpisnik Milanskog edikta o Hrišćanstvu (313. g), car Rimske Imperije, Konstantin Veliki, rođen u Srbiji – bio je Srbin. O Srbima kao stanovnicima Balkana u vreme kad je car Konstantin Veliki rođen, dostavljena je naučna potvrda u noti 1556/13 od 6. januara 2013, u kojoj su radovi američkog prof. Anatolija Kljosova i italijanskog istoričara Đankarla Tomecoli Ticijana.

SVETSKA ZAVERA PROTIV SRPSKOG CARA KOSTE: Ovaj put, Vlada Republike Srpske Krajine obaveštava diplomatsko-konzularna predstavništva, da su falsifikati u zvaničnoj istoriji Evrope ugrađeni, da bi kolonijalne države imale istorijsko pravo da ratuju i okupiraju srpske teritorije.

BRITANSKA ENCIKLOPEDIJA, NAŠ SAVEZNIK: To se činilo pod izgovorom, da su Srbi došli na Balkan iz Rusije i da su prognali s Balkana neslovenske starosedoce u sedmom stoleću Nove ere. Taj falsifikat osporava i Britanska enciklopedija, u kojoj je zapisano, da su Srbi imali svoja naselja na Balkanu u četvrtom stoleću i da su zvanično pokršteni posle Milanskim ediktom (313), čime je Hrišćanstvo priznato za religiju u Rimskoj imperiji.

LAŽU DA SMO PRIMITIVNI, SVE OSTALO JE ISTINA: Evo tog svedočanstva u Britanskoj enciklopediji. Početkom 5. stoleća se pisalo o pokrštavanju Srba u 4. stoleću u dolini Dunava i na području današnjeg grada Bele Palanke (Remizijane) u Srbiji. Kao i uvek, Srbi će biti obeleženi kao primitivni, mada su tvorci prvog pisma: „NIKETA IZ REMIZIJANE (rani 5. vek): grčki episkop, teolog i kompozitor liturgijskih stihova, čija je misionarska aktivnost i pisanje rezultirali hristinizacijom srpskih slovenskih regiona i uvođenjem latinske kulture među proste varvare u dolini Dunava… Drugi patristički pisci, uključujući istoričara crkve u 5. stoleću, Genadiusa iz Marselja, smatraju Niketu zaslužnim za promovisanje latinske crkvene muzike među novokonvertovanim primitivnim Srbima…“ ( “The New Ecyclopaedia Britanica” in 30 Volumes Micropaedia, vol. VII, p. 322, Founded 1768, 15th Edition, William Benton, Publisher, Helen Hemingway Benton, Publisher, Chicago/London/Toronto/Geneva/Sydney/Tokyo/Manila/Seoul/Johanesburg, 1943-1973).

Premijera Znamenja anđela: Srpski glumac igra srpskog cara

Photo: TANJUG

ŠIRITE ISTINU PO SVETU: Vlada Republike Srpske Krajine moli diplomatsko-konzularna predstavništva, da obaveste vlade, da je u istorijskoj nauci svih zemalja sveta unesen falsifikat, da Srbi nisu bili stanovnici Balkana pre 7. stoleća, a, eto, Britanska enciklopedija svedoči da su to bili. Vlada Republike Srpske Krajine koristi i ovu priliku, da diplomatsko-konzlarnim predstavništvima ponovi izraze svog visokog poštovanja.

 Izvor http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/88665-Car-Konstantin-bio-Srbin.html

KONSTANTIN VELIKI

Rimski car Flavije Valerije Konstantin (lat: Flavius Valerius Constantinus), poznatiji kao Konstantin I Veliki (306.-337.), spada u najuži krug vladara, državnika i verskih vođa koji su odredili sudbinu Evrope. Kao reformator sproveo je čitav niz važnih reformi na polju administracije i vojske koje su osnažile Rimsko carstvo, uzdrmano velikom krizom 3. veka. Kao prvi rimski vladar koji je prigrlio hrišćanstvo, dotad veru progonjene manjine, Konstantin je pokrenuo hristijanizaciju Carstva i uzrastanje hrišćanstva u dominatnu veru tadašnjeg civilizovanog sveta. Otpočinjanjem hristijanizacije Carstva, kao i osnivanjem Carigrada, Konstantin je udario temelje budućem Vizantijskom carstvu. Kao prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, Konstantin je nakon smrti kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu, poštuje se kao svetac i "ravnoapostolni car".

Konstantin se rodio između 271. i 273. godine, 27. februara, u rimskom gradu Naisu (Naissus) tj. današnjem Nišu, u provinciji Gornja Mezija (Moesia Superior). Otac mu je bio Konstancije Hlor, u to vreme rimski oficir visokog ranga, a majka Jelena, žena skromnog porekla, po nekima gostioničareva kći. Pošto su Konstancije i Jelena pripadali različitim društvenim klasama, najverovatnije je da su živeli u konkubinatu, jedinoj vrsti braka mogućnoj supružnicima nepomirljivog društvenog porekla.

Konstancije Hlor je vremenom uznapredovao do mesta pretorijanskog prefekta cara Maksimijana (286.-305, druga vlada: 306-308), Dioklecijanovog savladara. Kada se 293. godine javila potreba da se carski kolegijum proširi, avgusti Dioklecijan i Maksimijan su za savladare nižeg ranga-cezare uzeli Galerija i Konstancija. Carski kolegijum (tetrarhija-četvorovlašće) trebalo je da predstavlja i veliku i složnu porodicu tako da su cezari postali zetovi avgusta. Konstancije je morao da se rastane od Jelene i oženi Maksimijanovu ćerku (ili pastorku?) Teodoru. Zatim je upućen U Galiju sa naređenjem da brani rimsku granicu na Rajni od varvara i pokuša da preotme Britaniju uzurpatoru Karauziju. Konstantin, tada mladić od dvadesetak godina, poslat je na istok, na Dioklecijanov dvor. Moguće je da je Konstantin trebalo da bude talac tj. zalog dobrog vladanja i sputavanja ambicija njegovog oca. Sa druge strane, Dioklecijan je možda Konstantina smatrao za budućeg prestolonaslednika te je želeo da ga na svom dvoru obrazuje i uputi u administrativne i vojne poslove.

Konstantinovo proglašenje za cara

  

Po retkim pomenima u izvorima, izgleda da je Konstantin pratio cezara Galerija u njegovim pohodima protiv podunavskih varvara i protiv Sasanidske Persije (298) i Dioklecijana u poseti Egiptu (301/2). Na Galerijev podstrek, Dioklecijan je 303. godine započeo Veliki progon, poslednji i najsuroviji progon hrišćana u Rimskom carstvu. Važno je podvući da je samo prvi od četiri edikta protiv hrišćana objavljen u zapadnom delu carstva i da su Maksimijan i cezar Konstancije, morali da ga primene. Koliko su u tome bili revnosni ostaje drugo pitanje. Konstancije je bar gajio simpatije prema hrišćanima i po rečima hrišćanskog oratora Laktancija, Konstancije je uništio nekoliko crkava, ali je sačuvao " ...pravi hram Božji koji je telo čovekovo".

Borba protiv hrišćanske crkve samo je privremeno zaokupila Dioklecijana, pošto je pitanje nasleđivanja prestola postalo akutno posle avgustove hronične bolešljivosti od zime 303/304. godine. Već 1. maja 305. Dioklecijan se u blizini Nikomedije dobrovoljno povukao sa vlasti zajedno sa svojim savladarom Maksimijanom. Galerije i Konstancije su postali novi avgusti, a njihovi cezari dvojica Galerijevih štićenika, Sever i Maksimin II Daja, Galerijev sestrić. Na očigled svih Konstancijev odrasli sin Konstantin i Maksimijanov Maksencije su zaobiđeni u podeli vlasti.

Izgleda da je sa ovakvim ishodom događaja Konstantinov položaj na Galerijevom dvoru postao opasan. Konstancije je, izgovarajući se slabim zdravljem, zatražio od Galerija da mu pošalje sina i Konstantin se u leto 305. najzad pridružio ocu. Nakon zajedničkog pohoda protiv Pikta, Kontancije je umro u Eburakumu (današnjem Jorku) 25. jula 306. Njegova smrt je duboko uzdrmala Dioklecijanov sistem, pošto su okupljeni vojnici izvikali za novog avgusta pokojnikovog sina Konstantina. Iako je u početku bio srdit, Galerije je odobrio uzdizanje Konstantina, ali samo za cezara potčinjenog Severu, novom avgustu zapada. Iako četvrti u hijerarhiji carskog kolegijuma, Konstantin je zadržao sigurnu vlast nad teritorijama svog oca: Galijom, Britanijom i Hispanijom. Jedan od prvih Konstantinovih poteza bio je da, suprotno svojim nedovoljnim ovlašćenjima, povuče sve mere protiv hrišćana i vrati im njihova prava i imovinu. Konstantin je, u skladu sa uobičajnom praksom, sproveo apoteozu svoga oca i kasnije je uvek sa ponosom isticao da je sin deifikovanog Konstancija. Iako se odmah na početku vlade prikazao kao zaštitnik hrišćana, Konstantin na novcu, koji je kovao u kovnicama na svojoj teritoriji (Trir, London i Arl) slavi paganske bogove.

Konstantinova uzurpacija koja je na kraju legitimisana poslužila je za uzor drugom zaobiđenom carskom sinu - Maksenciju koji se 28. oktobra 306. proglasio za cara u Rimu, uz pomoć i podršku senata i pretorijanske garde. Galerije je odbio da ga prizna za legitimnog vladara, ali se i pored toga Maksencije održao kao vladar Italije i Afrike. Pred opasnošću koju je donosio pohod avgusta Severa na Italiju, Maksencije je pozvao u pomoć oca Maksimijana koji se izgleda nije prilikom abdikacije oprostio od vladarskih ambicija. Sever je ubrzo napušten od svojih legionara i u Raveni se predao Maksimijanu, da bi ubrzo bio pogubljen.

Ovakav sled događaja naterao je Galerija da se u jesen 307. lično uputi u Italiju i pokuša da svrgne Maksencija i Maksimijana. Istovremeno, Maksimijan se obratio Konstantinu tražeći saveznika u borbi sa jarosnim Galerijem. Maksimijan se sa Konstantinom sastao u Triru, Konstantinovoj rezidenciji, i predložio mu savezništvo. Nekadašnji augustus Herculius ponudio je Konstantinu priznanje njegove titule avgusta i ženidbu sa Maksimijanovom ćerkom Faustom. Konstantin je oberučke prihvatio ponudu, rastao se od dotadašnje supruge Minervine,koja mu je oko 305. rodila sina Krispa, i septembru 307. god. u Triru je obavljena dvostruka ceremonija Konstantinovog proglašenja za avgusta i venčanja sa Faustom. U međuvremenu, i Galerije je doživeo neuspeh u pohodu na Italiju i morao se neslavno povući. Iako rodbinski povezan sa Herkulijima, Konstantin nije učinio ništa što bi moglo da naškodi Galeriju. Nakon što je opasnost prošla, Maksencije se posvađao sa ocem i proterao ga sa svojih poseda.

Kao čuvar Dioklecijanovog nasleđa, Galerije je potpuno izgubio kontrolu nad zapadnom polovinom Carstva. Najzad, u jesen 308. u Karnuntumu u Panoniji (blizu današnjeg Beča) sastali su se Galerije, Maksimijan i Dioklecijan, koji se samo radi ove prilike, u kojoj je trebalo urediti prilike u carstvu, vratio iz "penzije". Maksimijan je tako ponovo nateran na povlačenje sa vlasti, dok je Licinije (308-324), Galerijev favorit, direktno proglašen za avgusta 11. novembra 308. godine. Konstantinu je oprošteno odmetanje iz 307. godine i ponovo je kao cezar primljen u vladajuću tetrarhiju.

Sporazum iz Karnuntuma, suprotno očekivanjima, početkom 309. osporio je Galerijev sestrić, cezar Maksimin. Licinijevo momentalno uzdizanje u avgusta povredilo je Maksiminovu sujetu i on je samovoljno uzeo titulu avgusta 1. maja 310. god. Kako je i Konstantin od ranije pretendovao na položaj viši od cezarskog u leto 310. sva četiri legitimna vladara su ponela titulu avgusta.

Posle Karnuntuma, Maksimijan se vratio u Galiju i pred Konstantinom javno odrekao carskih insignija, ali čim je Konstantin u leto 310. otišao u pohod na rajnske varvare, Maksimijan se u Masiliji po treći put proglasio za avgusta. Kada se legitimni vladar pojavio Maksimijan je izručen Konstantinu. Po Laktanciju, Maksimijan je nateran da se potčini Konstantinu, ali je zatim pokušao da izvede neuspeli atentat na dotada velikodušnog zeta. Ovoga puta Konstantin je naterao tasta Maksimijana da izvrši samoubistvo.

Uklanjanje Maksimijana Herkulija označilo je Konstantinov raskid sa tetrarhijskim načelom legitimnosti. Iz avgusta 310. sačuvan nam je jedan anonimni latinski panegirik upućen Konstantinu koji otkriva novu ideološku podlogu Konstantinovog vladarskog legitimiteta. Otkriva se da je Konstantin potomak Klaudija II Gotskog (268-70), ali se podvlači i njegovo pravo na presto kao sina diviniziranog Konstancija. Najzad, na putu iz Marseja u Trir Konstantin posećuje neimenovani Apolonov hram. Tu car doživljava susret sa Apolonom, sa kojim deli čitav niz vrlina, koji mu otkriva proročanstvo po kome je upravo on, Konstantin, najavljen kao vladar čitavog sveta. Ova Konstantinova "paganska vizija" se pre svega može posmatrati kao propagandno oružje. Car se upravo odrekao jedne, ali zato javno ističe drugu osnovu svoje vlasti: nasledno pravo i odobravanje bogova. Upravo od 310. na Konstantinovom novcu se pojavljuje Nepobedivo Sunce (Sol Invictus), koje slavi kao svog pratioca i zaštitnika (SOLI INVICTI COMITI).

Preuzeto sa Wikipedie

 Izvor http://www.niscafe.com/