Sećanje - Desanka Maksimović

Bili su blagosloveni svi časovi

   što smo ih zajedno proveli,

   svi zajednički hleba zalogaji;

   kroz mnoge mutne dane i jeseni

   ono proleće još sjaji.

   Blagoslov bio je svaki pogled

   kojim si me kada obdario

   i svaki topli izraz tvoga lica,

   i roj svih onih prolaznih sitnica

   milošte pun.

   Nijednoj livadi nije toplota sunca

   bila toliko slatka

   koliko meni tada tvoja ljubav.

   I dan i noć i nedelja činila mi se kratka

   kad sam s tobom.

   Bila mi je uza te uvek topla duša

   kao zemlja uzorana.

   Čini mi se da sam u ono doba

   bila lepa i srećna svakoga dana.

   Bilo je sve kao u snu devojaka.

   Čini mi se da si se na mene uvek osmehivao

   da nijedan dan s tobom nije ružan

   ni prazan bivao;

   da su neprimetno tekli časovi

   i kad se radi i kad se odmara.

   Prepun i sladak bio mi je život tada

   kao plod nara.

   Bilo je sve kao u snu devojaka.

   Kud god smo zajedno išli,

   zemlja nam je cvetala i rudila.

   I da se još jednom rodim,

   opet bih one dane zažudila.