2.2. ГРОМНИЦА - СРЕТЕЊЕ - ПЕРУН ЗИМСКИ
Громница или Сретење је родноверни празник који се слави у готово свим словенским земљама. На овај дан срећу се зима и лето. То је један од ретких зимских дана када може да се чује грмљавина и виде муње. Овај дан у вези је са богом Перуном. По Миланковићем или новојулијанском календару празник је 2.2.
5, 6, 7, 8, 9, 10. и 11.2. СВЕТКОВИНЕ ВЕЛЕСА
Верује се да је већина празника посвећена боговима обележавана вишедневним слављем. Велеса, као једног од моћнијих словенских богова, славимо од 5.2. до 11.2. који је познат као Велесов дан.
11.2. ВЕЛЕСОВ ДАН
Велес је бог мудрости и магије, заштитник стоке, стада и усева, а такође и владар подземног света. У скоро свим хроникама се говори да су се Словени зарицали и клели на поштовање договореног Перуном и Велесом. Несторова хроника каже: „Заклињаху се оружјем и Перуном богом својим и Волосом скотијим богом и утврдише мир 907. године.” Велес као бог звери био је представљан својим другим обликом као медвед.
18, 19, 20, 21. и 22.2 СВЕТКОВИНЕ КОЊА - КОЊСКИ ДАНИ
Коњски дан је у хришћанству познат као Тодорова субота, Коњски велигдан или Тодорови коњи. Празник нема никаве везе са свецем за којег га је везала црква (великомученик Теодор Тирон), па чак се ни не слави на тај дан, већ у суботу прве недеље поста. Нормално, стари празник чије трагове видимо у Тодоровој суботи није имао никакве везе ни са ускршњим постом. Празник коњима би траје пет дана и завршавао се у среду чиме се спајају два празника о којима имамо записе: Тодорова субота и Тодорова среда. Пети дан празника је растурњак - Триглавов дан.
22.2 ТРИГЛАВОВ ДАН
Триглавовим даном завршавају се Коњски дани, па је Триглавов празник уједно и растурњак. Триглавов дан је покретан празник, увек је у среду. Растурњак је дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у коњима) су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају. Триглав је троглави бог ратник. Три главе симболизују његову владавину над три света: правом (свет богова), јавом (светом у коме ми живимо) и навом (светом умрлих).
25, 26, 27, 28.2. и 1.3. МИШЈИ ДАНИ - ЗАДУШНИЦЕ
Према нашим народним обичајима, прве суботе иза девет уторака после Божића почињу Мишји дани. Пошто је наш стари, родноверни, Божић 23.12. то значи да ове 7525. или 2017. године Мишји дани почињу задушницама 25. сечка (фебруара), а завршавају 1.3. растурњаком. Осим ових Мишјих дана имамо Мишје дане и у месецу шумопаду (октобру). Мишји дани су у вези са култом предака и посвећени су душама умрлих. Субота или „безимени дан“ је по правилу задушни дан и почетак овог обичаја који је трајао пет дана.
Громница или Сретење је родноверни празник који се слави у готово свим словенским земљама. На овај дан срећу се зима и лето. То је један од ретких зимских дана када може да се чује грмљавина и виде муње. Овај дан у вези је са богом Перуном. По Миланковићем или новојулијанском календару празник је 2.2.
5, 6, 7, 8, 9, 10. и 11.2. СВЕТКОВИНЕ ВЕЛЕСА
Верује се да је већина празника посвећена боговима обележавана вишедневним слављем. Велеса, као једног од моћнијих словенских богова, славимо од 5.2. до 11.2. који је познат као Велесов дан.
11.2. ВЕЛЕСОВ ДАН
Велес је бог мудрости и магије, заштитник стоке, стада и усева, а такође и владар подземног света. У скоро свим хроникама се говори да су се Словени зарицали и клели на поштовање договореног Перуном и Велесом. Несторова хроника каже: „Заклињаху се оружјем и Перуном богом својим и Волосом скотијим богом и утврдише мир 907. године.” Велес као бог звери био је представљан својим другим обликом као медвед.
18, 19, 20, 21. и 22.2 СВЕТКОВИНЕ КОЊА - КОЊСКИ ДАНИ
Коњски дан је у хришћанству познат као Тодорова субота, Коњски велигдан или Тодорови коњи. Празник нема никаве везе са свецем за којег га је везала црква (великомученик Теодор Тирон), па чак се ни не слави на тај дан, већ у суботу прве недеље поста. Нормално, стари празник чије трагове видимо у Тодоровој суботи није имао никакве везе ни са ускршњим постом. Празник коњима би траје пет дана и завршавао се у среду чиме се спајају два празника о којима имамо записе: Тодорова субота и Тодорова среда. Пети дан празника је растурњак - Триглавов дан.
22.2 ТРИГЛАВОВ ДАН
Триглавовим даном завршавају се Коњски дани, па је Триглавов празник уједно и растурњак. Триглавов дан је покретан празник, увек је у среду. Растурњак је дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у коњима) су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају. Триглав је троглави бог ратник. Три главе симболизују његову владавину над три света: правом (свет богова), јавом (светом у коме ми живимо) и навом (светом умрлих).
25, 26, 27, 28.2. и 1.3. МИШЈИ ДАНИ - ЗАДУШНИЦЕ
Према нашим народним обичајима, прве суботе иза девет уторака после Божића почињу Мишји дани. Пошто је наш стари, родноверни, Божић 23.12. то значи да ове 7525. или 2017. године Мишји дани почињу задушницама 25. сечка (фебруара), а завршавају 1.3. растурњаком. Осим ових Мишјих дана имамо Мишје дане и у месецу шумопаду (октобру). Мишји дани су у вези са култом предака и посвећени су душама умрлих. Субота или „безимени дан“ је по правилу задушни дан и почетак овог обичаја који је трајао пет дана.
Родноверни календар
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.