Да ли си депресиван и усамљен?

  

Где год живиш, изађи предвече, у време када сунце почиње да залази, пре него падне ноћ. Погледај у залазеће Сунце и месец који се уздиже. Гледај лепоту њихових боја. Сачекај звезде да изађу. Знај да је цела Творевина знак присуства Божијег међу нама.

Сунце које даје наду у светлост дана је Христос. Месец који даје наду у тами ноћи јесте Мајка Божија. И све звезде су само путеви Ангела и Светих, моћне и бројне војске која се моли за тебе.

Живиш поред језера? Слушај малене таласе који запљускују обалу. Ти слушаш благи додир Бога, Који ограђује душу твоју Његовом милошћу.

Живиш поред мора? Слушај океанске таласе како се разбијају у обале. Слушаш снагу Божију, чији закони руководе целокупни универзум.
Дух је на водама. Вољом Свемогућног, знај да су се таласи ломили на тим обалама хиљадама година пре тебе. И ако Бог дозволи, дуго након што оставиш овај свет, таласи ће се и даље разбијати о безбројна зрна песка и бити слушани од покољења нерођених.

Пада киша? Свака кап кише у себи садржи дугу. Пада снег? Свака пахуља снега је чудо, које не може бити опонашано. Киша или снег, знај да Бог очишћује Свој свет.

Живиш у великом граду? Изађи на авеније у којима су поређани дрвореди, раскрснице, паркове и вртове.

Слушај шуштећи шапат лишћа у поветарцу. Поветарац је дах Божији, животворни Дух Свети. Лишће говори о мудрости Творца. Погледај на влати траве, скоро безбројне у броју, али никад као број милости Божијих. Гледај у лице цвећа, свако је порасло из семена чудом, свако различито, као лица човечанства која гледају у Бога.

Колико год мудар човек може порасти, колико год његових радионица и лабораторија, никада неће бити у стању да створи један лист, или једну влат траве, или један цвет.

Шуме и поља, планине и потоци, брда и језера, океани и мора, цела Творевина је само огледало силе и лепоте Божије.
У свежини пролећног зеленила, у тишини летње врелине, у изненадности јесење олује, у хладноћи зимског леда, знај, да је Бог овде, са тобом.

Усамљен си? Зашто? Никада ниси сам, јер где год пођеш, војска Творца иде са тобом.

Депресиван си? Зашто? Какав год те бол, нанесен од стране људи, сада мучи, твоја душа ће ускоро кренути иза времена у топлину Божанске Љубави.

Одагнај тугу! Бог је са тобом, у свој лепоти коју је за тебе створио.

Аутор: свештеник Андреј Филипс

Извор: Православни Одговор

Текст у целости преуѕет са Има Наде