Dosada je ozbiljna duševna bolest.
Uz nju se sve čini malokrvnim, besmislenim i nedovoljno značajnim. I ništa nema sjaj, ni privlačnost, a kamoli važnost dostojnu našeg interesa i vremena.
Bar nam se tako čini, kad osetimo da nas obuzima strašna i neodbranjiva dosada.
Međutim, baš ta strašna osobina dosade nam daje dodatnu šansu, kako kada uključujemo pogon na sva četiri točka u kritičnim trenucima i na posebno teškim uzbrdicama.
Bez dosade često nema ni povoda za preobražaj i prekid sa životom koji nam se neprimetno ubuđavio i pretvorio u čistu dosadu.
Poslušajmo zato jednog od najoriginalnijih učitelja mišljenja u XX veku, rumunskog Parižanina Siorana, koji kaže:
"Dosada, pogrešno smatrana snobovskom, omogućava nam da nazremo ponor iz koga se širi potreba za molitvom".
"... PONOR IZ KOGA SE ŠIRI POTREBA ZA MOLITVOM!"
I svi takvi ponori što prave procep u laži i grešnoj zakorelosti našeg bića teraju nas da se menjamo (ne samo na rečima i u trenutku nadahnuća). Samo ponori i jedino takve, dramatične situacije.
Zato su porazi, krize i iskušenja najefikasnije raskrsnice u našim životima.
Za razliku od sreće koja uspavljuje i zamrzava nas u stanju u kome smo je dočekali.
Ovaj prividni paradoks nam najbolje objašnjava onu neobičnu, veličanstveno-mudru molitvu NEKA BUDE VOLJA TVOJA, GOSPODE! I naše neshvatanje istinske realosti sveta u kome, kao uspavani, živimo.
Jer mi, pokazalo se toliko puta, najčešće nismo sposobni da pravilno procenimo šta nam je STVARNO na korist, a šta ne.
Tek tako, u apsolutnom (detinjem) poverenju prema Tvorcu, mi možemo da makar malo razgrnemo svu onu Tajnu koja nas prati od početka do kraja naših života. Tajnu koju ne primećujemo i ne uspevamo da udenemo u svoje krhko i najčešće tragično pojednostavljeno razumevanje života.
Uz nju se sve čini malokrvnim, besmislenim i nedovoljno značajnim. I ništa nema sjaj, ni privlačnost, a kamoli važnost dostojnu našeg interesa i vremena.
Bar nam se tako čini, kad osetimo da nas obuzima strašna i neodbranjiva dosada.
Međutim, baš ta strašna osobina dosade nam daje dodatnu šansu, kako kada uključujemo pogon na sva četiri točka u kritičnim trenucima i na posebno teškim uzbrdicama.
Bez dosade često nema ni povoda za preobražaj i prekid sa životom koji nam se neprimetno ubuđavio i pretvorio u čistu dosadu.
Poslušajmo zato jednog od najoriginalnijih učitelja mišljenja u XX veku, rumunskog Parižanina Siorana, koji kaže:
"Dosada, pogrešno smatrana snobovskom, omogućava nam da nazremo ponor iz koga se širi potreba za molitvom".
"... PONOR IZ KOGA SE ŠIRI POTREBA ZA MOLITVOM!"
I svi takvi ponori što prave procep u laži i grešnoj zakorelosti našeg bića teraju nas da se menjamo (ne samo na rečima i u trenutku nadahnuća). Samo ponori i jedino takve, dramatične situacije.
Zato su porazi, krize i iskušenja najefikasnije raskrsnice u našim životima.
Za razliku od sreće koja uspavljuje i zamrzava nas u stanju u kome smo je dočekali.
Ovaj prividni paradoks nam najbolje objašnjava onu neobičnu, veličanstveno-mudru molitvu NEKA BUDE VOLJA TVOJA, GOSPODE! I naše neshvatanje istinske realosti sveta u kome, kao uspavani, živimo.
Jer mi, pokazalo se toliko puta, najčešće nismo sposobni da pravilno procenimo šta nam je STVARNO na korist, a šta ne.
Tek tako, u apsolutnom (detinjem) poverenju prema Tvorcu, mi možemo da makar malo razgrnemo svu onu Tajnu koja nas prati od početka do kraja naših života. Tajnu koju ne primećujemo i ne uspevamo da udenemo u svoje krhko i najčešće tragično pojednostavljeno razumevanje života.
Dragoslav Bokan
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.