Po
Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog
Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U
starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre
uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se
upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni
čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve
muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u
Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma. Kada su otvorili
grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo
plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60
godina.
To je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, posvećen danu kada je ona "preseljena na nebo". Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Običaj je da se od velike do male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke.
Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu
Pred ovaj praznik ustanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremenu i koji traje od 14-27. avgusta uveče.
Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći y naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.
Vreme izmeđy Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučky travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicy, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetajy) i maly zelenu lubenicu. Ovim travama leše se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.
To je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, posvećen danu kada je ona "preseljena na nebo". Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Običaj je da se od velike do male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke.
Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu
Pred ovaj praznik ustanovljen je post, koji odgovara jesenjem godišnjem vremenu i koji traje od 14-27. avgusta uveče.
Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Djeva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći y naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.
Vreme izmeđy Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučky travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicy, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetajy) i maly zelenu lubenicu. Ovim travama leše se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.
Napisao / spcportal.org
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.