Sve o... grožđu

Po Preobraženju 19. avgusta, pod nebeskim šarom Srbije počinju berbe grožđa. Devojke u vezenim košuljama, momci s velikim korpama, deca... počinju branje zrelog zrna grožđa. Od Sremskih Karlovaca, preko Vršca, Čoke, manastira, Negotina, Aleksandrovca, do Kruševca i dole sve do Vranja pevaju se vinske pesme. I mladi Branko, na samrtnoj postelji, oprašta se od onoga što je najviše voleo:

„Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožđe, neću te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu?...“

Grožđe, cela apoteka u jednom zrnu, voće uživanja, prati čoveka iz eona kad je još bio lovac i sakupljač. Veruje se da je prvo grožđe zrilo na obalama Crnog mora, a najstarije je nađeno u srednjoj Aziji i južnoj Evropi, mada ga je suvog bilo i u faraonskim grobnicama u Egiptu. Egipćani i Feničani širili su seme i čokote po svetu na trgovačkim putovanjima.

Ipak, najbolji vinari bili su Grci pod apolinijskim suncem Helade, na ostrvima i u kolonijama. Sledili su ih Rimljani, a trebalo je još mnogo vremena da majstoriju preuzmu hrišćani, najpre u manastirima.

Postoji 12 osnovnih vrsta loze, ali se danas gaji čak pedesetak. Osnova podela je na bela i crna. Crna su kaberne sovinjon, merlo, nebiolo, pino noar, širaz, sanđoveze, a bela šardone, šenin blank, traminac, rizling, sovinjon blank i semion.

Preporuka za jedenje grožđa nije potrebna; skoro da nema čoveka kome to nije najslađe voće. Zdravstena preporuka, međutim, mnogo je duža i stalno se dopunjuje novim otkrićima blagotvornog dejstva loze na čovekov organizam.

Zdravlje iz zrna
U alternativnoj medicini preporučuje se dijeta grožđem, za čišćenje tela i obnavljanje jetre. Tako čuveni francuski sladokusac, Gaskonjac Moris Meseže, u knjizi „Vratimo se prirodi“ preporučuje nedelju-dve isključivo na grožđu, pošto se temeljno opere. Znalci ga upoređuju s majčinim mlekom. Grožđe je, kaže Meseže, potrebno deci, trudnicama, sportistima, reumatičarima, nervoznim osobama, bolesnicima od žuči ili kožnih bolesti, samo ne dijabetičarima. On savetuje da se umesto limuna u jelu koristi nedozrelo grožđe. Zrnima zrelog grožđa okružite pečenja, naročito perad i divljač, preporučuje. Meseže kaže da zrno rastvara masnoće i olakšava varenje. Lišće se jede kao spanać ili salata, a rana brže zarasta ako se premaže „lozinim suzama“, tvrdi on.


Mesežeovi saveti objašnjavaju i tzv. francuski paradoks. Naime, galski hedonosti bore se crnim vinom protiv svih oblika masti, pa i svinjske i guščje, koje nisu ukinuli, a ipak imaju dvaput manje bolesne krvne sudove nego Amerikanci. A sve to zbog resveratrola, biljnog antioksidansa koji stvara vinova loza da bi se odbranila od bolesti koju izaziva gljivica Botritis cinerea. Resferatrol smanjuje visok holesterol, sprečava slepljivanje krvnih pločica, pa nema arterioskleroze, daje elastičnost, te smanjuje šlog srca i mozga. Još je, dokazuje se, antikancerogen, antivirusan, a ima ga u lišću, semenkama, grančicama i semenu loze od koje se prave crna vina.

Najkraće, grožđe služi za čišćenje i jačanje krvi, za podmlađivanje organizma, protiv bolova prostate, protiv kožnih bolesti i opadanja kose, za izbacivanje kamena iz žuči, za bolje zgrušavanje krvi. Uklanja masne naslage iz tela, leči upalu organa za varenje, umanjuje reumatske bolove i kožne alergije.

Sveži sok od grožda bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma i izrazito je hranljiva namirnica. Sadrži oko 20 odsto šećera, pa je i energetski vredno. Veoma je važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidanasa, grožđe ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Usporava starenje, sprečava demenciju i očne bolesti.

Zvanična medicina priznaje mu i laksativna i diuretična svojstva. Istraživanja na najcenjenijim univerzitetima u svetu dokazala su da ekstrakti semenke grožđa imaju i do 50 puta jaču antioksidativnu moć od vitamina C i E.

Crno grožđe trebalo bi jesti često zbog hranljivog bogatstva, najviše kalijuma, vitamina C, B1 i B6 i mangana. Nedavno istraživanje pokazalo je da konzumacija crnog grožđa povećava nivo hormona melatonina, neophodnog za dobar san. Od određenih vrsta grožđa prave se groždice koje obiluju biljnim vlaknima, kalcijumom i gvožđem, a mogu zameniti i šećer u kolačima. Visoka koncentracija rezervatola je u ljusci crnog grožđa. Resferatol dobro utiče na motorne i mentalne funkcije mozga i smanjuje rizik od moždanog udara, a pomaže i fleksibilnosti i zdravlju srčanog mišića. Ima važnu ulogu u sprečavanju malignih bolesti i čak može da ubrza uništavanje već postojećih ćelija raka.

Lepota i mladost
U antičko doba, na teritoriji Egipta, Vavilona, Grčke i Rima, muškarcima se darovalo vino, a ženama grožđe za čuvanje mladosti i lepote. Zato su opet u modi kreme od grožđa. Dragoceni su njegovi vitamini (A, B, C, E), minerali (natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum), nezasićene masne kiseline i voćne kiseline, a posebno polifenoli koji štite kožu od starenja. Grožđe čisti kožu i sužava pore, a polifenoli iz koštica uništavaju slobodne radikale. Dakle, očistite, nahranite i učvrstite kožu ili kremama iz prodavnice ili iz kuhinje. Tako možete sami da dođete do maski protiv bora i za osveženje, do tonika, do pilinga za svaki ten...

Grožđe služi za čišćenje i jačanje krvi, za podmlađivanje organizma, protiv bolova prostate, protiv kožnih bolesti i opadanja kose, za izbacivanje kamena iz žuči, za bolje zgrušavanje krvi

Na primer, za hranljivu masku potrebno je belo grožđe. Umutite jaje i dodajte tri kašike svežeg mleka, sok od pola limuna i od sedam do deset dobro izgnječenih zrna belog grožđa. Masku nanesite na lice i ostavite da deluje 30 minuta, pa isperite mlakom vodom. Ponavljajte postupak jednom nedeljno i primetićete da sitne bore oko očiju nestaju.

Teško je naći poklon prirode koji je toliko zaštitnički, lekovit, koristan – a sladak. Vernici bi rekli, božji dar. Ateisti se krste jer ne razumeju toliki poklon.

Recepti

Supa malaga
Oko 120 ml mleka, 200 g sredine belog hleba, 200 g blanširanih badema, 4 češnja belog luka, 250 ml devičanskog maslinovog ulja, so, sirće, 250 g grožđa muskat
Hleb namočite u mleko, pa ga iscedite. Oljuštite bademe i beli luk, pa ih pomešajte sa hlebom, polako sipajte u to ulje, kao i 1 l vode. Posolite i stavite malo sirćeta. Servirajte hladno, ukrašeno grožđem sa semenkama ili bez njih.

Ječam s kupusom
Kašika putera, crni luk fino iseckan, 4 šolje narezanog kupusa, 3 kašike belog vinskog sirćeta, kašičica meda, šolja i po đusa od belog grožđa, šolja kuvanog ječma, malo bibera, kašika peršuna, 18 zrna plavog i crvenog grožđa
Otopite puter u velikom tiganju i dinstajte luk dok ne postane smeđ. Ubacite kupus i dinstajte mešajući tri minuta. Pomešajte sirće, med i sok od grožđa, pa to dodajte kupusu i kuvajte još dvadeset minuta.
 Umešajte ječam i biber i poklopljeno dinstajte još deset minuta, ili dok kupus ne smekša, a tečnost ne ispari. Pospite peršunom i ukrasite grožđem.

Piletina sa crvenim grožđem
Kašika maslinovog ulja, 4 komada belog pilećeg mesa bez kostiju i kožice, 2 češnja belog luka, šolja pileće supe, kašičica italijanskog začina, 2 kašike balsamik sirćeta, 2 šolje crvenog grožđa bez semena, prepolovljene, topla, tek skuvana testenina (farfale).
 Zagrejte ulje u tiganju na srednjoj vatri, ubacite piletinu i pecite deset minuta ili dok ne postane smeđa sa obe strane. Dodajte beli luk i pržite još pola minuta. Izvadite meso.
Smanjite vatru na srednje, umešajte supu, italijanski začin i sirće u tiganju i kuvajte tri minuta. Vratite piletinu u tiganj, smanjite na tiho, poklopite i kuvajte pet minuta, ili dok piletina ne bude gotova. Dodajte grožđe, servirajte s pastom.
(Italijanski začin sprema se od suvog bosiljka, origana, peršuna, belog i crnog luka u prahu, timijana, ruzmarina i crnog i crvenog bibera.)

Protiv tumora (4 obroka)
300 g svežeg spanaća, 100 g sira, kašika pinjola, 200 g belog grožđa, 100 g šampinjona ili drugih pečuraka, maslinovo ulje Kratko obarite spanać, ocedite i podelite u četiri porcije. Dodajte u svaku ostale sastojke (sir, grožđe, pinjole i pečurke), pa prelijte maslinovim uljem.

Parfe pita
Pomešajte tablu nezaslađenog želatina sa šećerom. Dodajte sok od grožđa koji vri i mešajte da biste otopili želatin. Dodajte limunov sok. Stavite oko pola litra sladoleda od vanile u želatin i mešajte dok se ne spoje. Zamrznite oko 45 minuta. Filujte pečenu korpicu od devet inča masom od želatina i sladoleda i zamrznite do trenutka služenja. Ukrasite šlagom ako volite.

Salata
Ovu salatu spremaju Amiši i jedu je po povratku iz crkve. Slobodno dodajte i drugo voće, na primer ananas. Šolja milerama, 200 g krem sira, šolja zaslađenog šlaga, šolja i po šećera u prahu, kašičica soka od limuna, 1,5 kg grožđa bez semena Sipajte sve sastojke u veliku zdelu i mešajte dok se grožđe ne pomeša sa ostalim sastojcima. Služite hladno.

Grožđe u konjaku napoleon
Ovo je božićni francuski desert za 20 osoba. 3/4 šolje konjaka napoleon, 2 kašike soka od limuna, 2 šolje milerama, limunova kora (po želji) Grožđe stavite u veliku činiju. U maloj činiji pomešajte med, brendi i sok od limuna. Prelijte preko grožđa, poklopite i držite u frižideru tri sata, mešajući jednom-dvaput. Servirajte mileram u posebnoj činiji koja će kružiti. Ukrasite grožđe i mileram koricama limuna. Posluženje za 20 osoba.

Tekst: Milena Dražić
Foto: Jelena Vemić, Dragana Đorović