Šta je život bez ajvara!

Da radoznali Kristifor Kolumbo, po povratku iz Novog sveta, kojim slučajem nije na Santa Mariju, uz sve nove, nepoznate stvari s američkog kontinenta, ukrcao i seme paprike, danas bi, bez ajvara požrtvovanih srpskih žena, život imao sasvim drugačiji smisao!
Svet bi izgledao bezukusnije i bez urnebesa, ljutenice, pindžura, bez paprike pržene, pa prelivene jajetom i kajmakom, pečene s belim lukom, sušene u vencu, kiseljene u turšiji, pohovane; ili bez onih punjenih mesom, pirinčem, pasuljem, kiselim kupusom, krompirom, tunom, mileramom, šunkom, orasima, pečurkama, burgulom, sirom, kukuruzom... I bez tucane aleve paprike, ukrasa ’leba i masti

I da smo ostali uskraćeni za to belo-žuto-zeleno-crveno zlato na pritki, oko čega bi se vekovima prepirali Leskovčani i Aleksinčani, Mađari i Srbi, Meksikanci i Marokanci, Bugari i Turci, Indijci i Indonežani, nego čija je papričica sitnija a najljuća i ko može da izdrži više ljutine a da mu suze ne krenu na oči?
U Evropu je paprika doplovila u 16. veku preko Španije, a veruje se da je počela da se odgaja u manastiru Heronimu u blizini La Vere. Taj region poznat je po paprici, evo, i dan-danas. Povrće se brzo odomaćilo po svetu, a kod nas kao posebno voljena gradinarska kultura. Ali, prava postojbina paprike je Meksiko, gde se uzgajala još tri milenijuma pre Hristovog rođenja. 

Popularni peper

Peper, na engleskom paprika, može biti i žensko i muško ime, ima i pesama posvećenih feferončiću, igara lego kockama, jedan rok-rege sastav na Havajima nosi to ime, jedno bezalkoholno piće (Dr Peper), a najslavnije paprike su Red hot čili pepers, američki fank rok sastav. Paprika ima i svoj festival, u Torontu, koji okuplja mlade umetnike. 
I kod nas organizuju slavlje u čast paprike u selu Rutevcu, nadomak Aleksinca. Aleksinac je, rekosmo, kraj koji je poznat i bolji od Leskovca po vrstama paprike. S jeseni počinje slavlje dve lokalne vrste: žirine i rutevke. Žirina je dobila ime po odgajivaču Žiri, a zna da naraste do 300 grama i 28 centimetara! I kanididuje se za Evropu. 
U drugom, konkurentskom selu Donjoj Lakošnici, kraj Leskovca, svoj brend nepromenljive jarkocrvene boje seljaci su nazvali kozji rog i traže da ga izvoze u Evropu, takođe. Na jesen ovde, kao ni u Pirotu i selima po Srbiji, nema zida koji nije prekriven vencima paprika, „sa čušpe“, teškim i po deset kilograma. I kao i svaki drugi brend, već ima falsifikovanih kozjih rogova. 
Fama oko paprika leži u nekoliko kapitalnih razloga. Prvi je ukus ploda, koji može biti blag, ljutkast, ljut i mnooogo ljut. Drugi je u širini primenljivosti – paprike najčešće nisu osnovni obrok, osim ako su punjene mesom ili u satarašu, ali ima bezbroj načina da se spreme salate, predjela, laka jela, u kombinaciji s mnogim začinima i drugom hranom. Treći – mada o tome ovde narod nikada nije baš mnogo vodio računa – paprika je veoma zdrava hrana.   

Ljuto je lekovito

Najbolja i najzdravija je sveža, mada joj je tada ukus travnat. Farmaceuti je obrađuju kao antidepresiv, antireumatik, antiseptik, aromatik, diuretik. Kod opalog imuniteta vitamin C će podstaći odbrambene mehanizme organizma. U ovom plodu ima četiri-pet puta više vitamina C nego u limunu i narandži na primer. Ljutinu će svakom komadu ovog povrća dati kapsaicin, alkaloid koji je sastavni deo eteričnih ulja. Kapsaicin je lekovit jer mu je funkcija antiseptička, a u digestivnom traktu sprečava razvoj bakterija i truljenje i poboljšava varenje hrane u sluzokoži creva. Osim toga, podiže količinu histamina u krvi, što je osnov za dejstvovanje na reumatska oboljenja. 
No, nije za zanemarivanje ni količina B vitamina, posebno B1 i B2, a ima i vitamina E, koji je poznat po antikancerogenim svojstvima. S liste minerala, u paprici ima kalijuma, fosfora i gvožda.
Zavisnici od paprike poznaju se po tome što su im kapilari elastičniji i propustljiviji, a to sve pomaže u lečenju arterioskleroze. Upozorenje za one koji drže do linije – paprika izaziva apetit i podstiče rad želuca jer pojačava lučenje želudačne kiseline i uopšte dinamizuje peristaltiku. Kalijum koji paprika sadrži deluje kao diuretik i aktioksidans.

Arlekin, albatros, beladona

Od ljute paprike u narodnoj medicini ima mnogo recepata koji služe za lečenje, najpre za umirenje reumatskih bolova. Sokom od paprike leče se upala grla ili infekcije na samom početku. Sok paprike može da spreči opadanje kose tako što se utrljava u njen koren, a začin aleva leči smetnje u varenju i – hemoroide. 
Ima i četvrti razlog – to je mit o afrodizijskom svojstvu, koji se oslanja na dokazani uticaj na krvotok, odnosno na pojačanu cirkulaciju.
Zanimljivo je koliko je ukrštanje različitih vrsta paprika stvorilo nebrojeno mnogo podvrsta, čak i u samo jednom regionu ili zemlji. Recimo, kod nas se gaje sledeće vrste: palanačka babura, šoroška, kalifornija vonder, duga bela, župska rana, zlatna medalja, kurtovska kapija, romana, feferona ljuta žuta, anita, kranjska, una, plamena, istra, arlekin, biskra, albatros, beladona, kameleon, slonovo uvo, romansa, somborka...

Negativna geografija

I da završimo onim čime smo počeli – ajvarom. Za taj delikates ima mnogo recepata, ali samo jedan je pravi. Nikada ne može da se napravi industrijski, već su za to potrebni krv, suze i znoj žena. Muškarci u tome učestvuju tek toliko što s pijace ponesu džakove s crvenim, zrelim, mesnatim plodovima. I što instaliraju u vikendici, na placu, u dvorištu ili na terasi uslove za masovno pečenje paprika. Potom se organizuje moba – danas kod vas, sutra kod nas. Ljuštenje paprike, s izbacivanjem do poslednje semenke, to je taj najveći posao koji traži požrtvovanost i strpljenje, pa kad Slovenci registruju ajvar kao svoj autentični brend, teško je poverovati da nije na delu neka, da parafraziramo Bajagu, negativna geografija. Jer, pravi ajvar može sa sunčane strane Alpa da krene u svet kao autentičan proizvod samo ako je tamo donet s juga.

Peperonata, Italija

Sastojci: kašika maslinovog ulja, 2 crna luka, 3 češnja belog luka, 2 lista lorbera, kašičica seckane sveže majčine dušice, 5 slatkih iseckanih paprika, so, biber, 4 paradajza sečena na kockice
U velikoj tavi jače zagrejte ulje, dodajte luk, lorber, majčinu dušicu i kuvajte, povremeno mešajući dok luk ne postane zlatast. Ubacite paprike, so i pojačajte vatru. Kuvajte mešajući dok paprika ne smekša, pa dodajte paradajz i smanjite vatru na srednje. Krčkajte, povremeno mešajući, 10 minuta ili dok voda ne ispari. Začinite solju i biberom.
 

Punjene kuskusom 

Sastojci: 2 paprike, 200 g kuskusa od celog zrna, kašika devičanskog maslinovog ulja, 2 češnja belog luka, 2 kašike grožđica, ½ kašičice cimeta, ¼ kašičice kajena, kora od limuna, kašika soka od limuna, 3 kašike pinija prženih, 20 g svežeg bosiljka, soli i bibera 
Zagrejte rernu na 180 stepeni. Prepolovite paprike, stavite ih u pleh, podmažite maslinovim uljem, prekrijte folijom i pecite sat. Kuskus izmešajte s preostalim uljem, belim lukom, grožđicama, cimetom i kajenom. Sve to prelijte sa 3 dl ključale vode, poklopite i ostavite da stoji 10 minuta. Pošto smesa upije svu vodu, ohladite je. Iskidajte lišće bosiljka i dodajte kuskusu, zajedno s pinijama i sokom od limuna. Promešajte, posolite i pobiberite. Kad paprike budu ispečene, sipajte kuskus u njih i poslužite ih bilo tople bilo hladne.

Ljuta salata, MaÐarska

Sastojci: 600 g sremskih kobasica, 5 paradajza, 2 glavice crnog luka, 3 crvene paprike, 100 g krem sira, čaša kisele pavlake, 4 češnja belog luka, veza mladog luka, ljuta tucana paprika, so, biber, sirće 
Kobasice poparite, skinite omotač i isecite na kolutove. Paprike isecite na komadiće. Paradajz poparite, oljuštite i isecite, a luk isecite na rebarca. Sve stavite u činiju i dobro izmešajte. Krem sir pomešajte s pavlakom, dodajte mladi i beli luk, so, biber, malo šećera i aleve paprike. Dobro umućen sos prelijte preko salate, izmešajte i ostavite da malo odstoji.

Kajgana, Italija  

Sastojci: 6 jaja, 12 paprika, glavica crnog luka, 50 g butera, so, ulje
Isecite na komade papriku, sitno iseckajte luk. U tiganju dobro zagrejte buter i dve kašičice ulja. U ulje stavite papriku i luk na dva minuta. Umućena i posoljena jaja prelijte preko paprika. Kad se donja strana zapeče, okrenite je kao palačinku i ispržite i drugu stranu. Ukusna je i hladna.

Ratatuj nisoaz, Francuska

Sastojci: 3 paprike, 3 patlidžana, krastavac, 4–6 paradajza, 4 kašike maslinovog ulja, glavica crnog luka, češanj belog luka, pola lovorovog lista, peršun, sir za posipanje
Paprike nasecite tanko, tanko oljuštite patlidžan, nasecite na kocke i poparite. Nasecite paradajz, a krastavac iseckajte na kocke. Iseckani luk pržite na vrelom ulju, pa dodajte povrće i lovor, posolite, pobiberite i pirjanite na tihoj vatri dok sve ne bude napola kuvano. U podmazan vatrostalni kalup izručite masu, pospite sirom i zapecite u rerni da postane zlatnožuta.

Punjene paprike i paradajz, Grčka  

Sastojci: 8 zrelih paradajza, 4 velike zelene paprike, šolja pirinča, 2 crna luka, šolja i po ulja, tanko nasečen krompir, pola šolje grožđica, kašika pinija, peršun, so, aleva paprika, malo šećera
Skinite gornji kapak paradajza, izdubite ga i naspite malo soli i šećera. Odsecite gornji deo paprika i izbacite seme. Luk počnite da dinstate u šerpi, dodajte pirinač i unutrašnjost paradajza. Kuvajte pet minuta, dodajte šolju vode, pa pustite da se kuva još 30 minuta. Skinite s vatre, dodajte peršun, pinije i začine. Krompir nasecite na krupno. Ređajte paradajz i paprike u sudu za pečenje i zatvorite ih krompirom. Nalijte preostalo ulje, paradajz i vodu. Pecite u umerenoj rerni oko sat i po. Dobro je i toplo i hladno.

Pečene u rerni, SAD 
Sastojci: zelena tikvica, srednja mlada tikvica, srednja crvena babura, srednja žuta babura, 500 g svežih špargli, sve isečeno na zalogaje, crni luk, 3 kašike ekstra devičanskog ulja, kašičica soli, pola kašičice bibera
Zagrejte rernu na 230 stepeni. Zelenu i mladu tikvicu, paprike, šparglu i luk stavite u veliku tepsiju. Prelijte uljem, posolite, pobiberite i izmešajte da sve bude u jednom sloju. Pecite pola sata, povremeno mešajući, sve dok povrće blago ne potamni i ne postane blago hrskavo. 

Tekst u celosti preuzet sa http://cafebarnetwork.rs/