Jednom u nekom drugom vremenu i u nekoj drugoj dimenziji jedna duša
je odlučila da iskusi život na planeti Zemlji. Odlučila je da se
razdvoji na više duša i da svaka od tih duša na jedinstven način proživi
svoje iskustvo na Zemlji. Ali dogovorili su se da će se sve razdvojene
duše prepoznati kada ih životne okolnosti na Zemlji spoje. Međutm,
postojale su dve duše koje su izabrale ulogu nešto malo drugačiju.
Odlučile su da na Zemlji osete ljubav između muškarca i žene, i da
prožive iskustvo ljubavi, strasti, povezanosti, poverenja i sreće. Pošto
su se dogovorile, duše su odlučile da dođu na našu planetu. Različiti
delovi iste duše su se sretali kroz životni put, kao prijatelji, braća i
sestre, rođaci pa čak i neprijatelji. A neke duše su jednostavno počele
da osećaju ljubav iako su znale da neće biti zajedno, jer bile su
previše različite, a opet iste…
Jedna devojka je želela da se zaljubi, imala je samo šesnaest godina i odlučila je da traži svoga princa sa plavim očima. I jednu veče ga je srela. Bio je mrak ali njegove oči su sijale kao mesečina, zvezdana prašina, božanska iskra, obasjavale su prostor među njima i dopustile magiji da postoji… Devojka se pomalo izgubila i oduševila, preplašila i obradovala. Povukla ga je za ruku, odvela do ulične svetiljke i sa ushićenjem posmatrala prelamanje svetlosti u tim očima. Počela je osećati komešanje u stomaku, pouzdan znak zaljubljivanja… I tako je sve počelo.
Ali s’vremenom, devojka je shvatila da je potpuno zaljubljena u princa sa plavim očima, samo što on nije bio princ, niti je bio za nju… Devojka je toga bila svesna, ali svejedno ljubav je gorela sve jače i jače. Ta ljubav je bila obostrana, podjednako duboka i neshvatljiva, ali on je bežao od nje i nije želeo da je proživi na isti način kao devojka, jer je on instinktivno osećao da dogovor nije bio da se njih dvoje na Zemlji zavole, iako su bili jedno. Bili su iste polovine, osećali su isto, razumeli se pogledima, dodirivali bez dodira, vodili ljubav telepatski, ćutanjem pricali… ali fizički zajedno nisu mogli da izdrže, jer previše različiti su bili. Oni jesu bili deo jedne duše, ali nisu bili srodne duše. I to je bolelo, ali tako je moralo da bude.
Svako od njih je krenuo svojim putem.
Devojka je postala žena i nije odustajala od potrage za svojom srodnom dušom. Znala je da postoji, osećla ga je, iako ga fizički nikad nije videla. Kada bi pričala o svom unutrašnjem osećaju, ljudi bi je gledali sa nerazumevanjem. Kako možeš da očekuješ nekoga za koga čak ne znaš ni da postoji?
Ali ona nije odustajala, samo je kratko odgovarala “on ce doći kada bude vreme za to”, i čvrsto je verovala svom Unutrašnjem Biću koje joj je potvrđivalo njegovo postojanje. Pružala je svoje ruke muškarcima za koje je znala da nisu njena srodna duša, jer želela je da uživa u čarima ljubavi i da iskusi i druge priče dok se on ne pojavi.
A šta se desilo sa princem koji nije bio za nju? Menjao je žene češće nego čarape i bio srećan na neki svoj boemski način. Obožavao je one koje nisu komplikovane, lake za upotrebu, obično jednokratnu. Uživao je u odnosima bez ljubavi jer tako je bilo najlakše, upotrebi i baci, njegova parola koju je uspešno primenjivao. Tu nije morao da daje sebe, znao je da je praviše opasno voleti onu koja nije za njega, iako su jedno. Pa se zato sa užitkom prepuštao onima koje su mu davale sve, a za uzvrat nisu tražile ništa.
Mada se godinama nisu videli, često su mislili jedno na drugo, samo što više nisu osećali bol već prosto njihovu jedinstvenu ljubav u nešto manjem intenzitetu. Ali njihov susret je morao da se desi… jer ono što je bio božanski plan oni nisu mogli izbeći. Nisu ni slutili da će je upravo on upoznati sa njenom srodnom dušom! Život je često neshvatljiv, ali svejedno, sve je deo plana odavno sklopljenog u kojem svi dobrovoljno učestvuju i koji se u svakom trenutku može prekinuti, samo ako ljudi hoće da ga prekinu. A oni nisu to hteli.
Pojavio se opet u njenom životu i ona mu se radovala jer više nije patila, znala je da treba da ga voli i da ga pusti jer njena srodna duša nije on. Ali nije znala da će se sa njim pojaviti i onaj kojeg čeka. Došao je iznenada, kao što uvek dolaze najbolje stvari u životu. Lep poput boga i stvoren za nju! Gladala je kako joj u susret dolaze dva muškarca, jednog je znala i prepoznala, a drugog se setila iako ga nikad pre nije videla. Stajala je hipnotisana.
Gledala u jednog pa u drugog, nesvesna svega oko sebe. Onaj koji je bio njena srodna duša pružio joj je ruku, i tad je shvatila da je čitav život čekala taj trenutak i znala je da od tad oni dalje nastavljaju zajedno. Smejao se svesan svega što se dešava, jer se cela Vasiona ujednila u tom trenutku i ljubav je bila opipljiva poput kiše koja je lagano počela da pada. Njihove ruke su se dodirivale i oni nisu imali nameru da ih razdvoje. A duše…one su slavile i radovale se novom iskustvu koje će sada osetiti jer oni su i telesno postali jedno, kao što je trebalo da bude…
Srodne duše se uvek nađu i uvek prepoznaju, ali najvažnije je da se sretnu u pravo vreme na pravom mestu… u trenutku kada su oboje spremni. I tek tad magija može da počne. A magija između ovo dvoje ljudi je bila toliko jasna da se čitav Svemir pobrinuo za njihov susret....
I kraj priče je srećan. Živeće zajedno ispunjeni i zadovoljni do kraja života.
A princ sa plavim očima… Ostvario je svoj san i postao ono sto je želeo da bude, veliki pevač ranjenog srca. A njegove pesme napisala je ona jer je jedina znala šta mu duša traži.
Sve u životu je lanac događaja prepleten nitima bogova.
…sretni su oni koji za svog zivota pronadju svoje drugo ja..
Jedna devojka je želela da se zaljubi, imala je samo šesnaest godina i odlučila je da traži svoga princa sa plavim očima. I jednu veče ga je srela. Bio je mrak ali njegove oči su sijale kao mesečina, zvezdana prašina, božanska iskra, obasjavale su prostor među njima i dopustile magiji da postoji… Devojka se pomalo izgubila i oduševila, preplašila i obradovala. Povukla ga je za ruku, odvela do ulične svetiljke i sa ushićenjem posmatrala prelamanje svetlosti u tim očima. Počela je osećati komešanje u stomaku, pouzdan znak zaljubljivanja… I tako je sve počelo.
Ali s’vremenom, devojka je shvatila da je potpuno zaljubljena u princa sa plavim očima, samo što on nije bio princ, niti je bio za nju… Devojka je toga bila svesna, ali svejedno ljubav je gorela sve jače i jače. Ta ljubav je bila obostrana, podjednako duboka i neshvatljiva, ali on je bežao od nje i nije želeo da je proživi na isti način kao devojka, jer je on instinktivno osećao da dogovor nije bio da se njih dvoje na Zemlji zavole, iako su bili jedno. Bili su iste polovine, osećali su isto, razumeli se pogledima, dodirivali bez dodira, vodili ljubav telepatski, ćutanjem pricali… ali fizički zajedno nisu mogli da izdrže, jer previše različiti su bili. Oni jesu bili deo jedne duše, ali nisu bili srodne duše. I to je bolelo, ali tako je moralo da bude.
Svako od njih je krenuo svojim putem.
Devojka je postala žena i nije odustajala od potrage za svojom srodnom dušom. Znala je da postoji, osećla ga je, iako ga fizički nikad nije videla. Kada bi pričala o svom unutrašnjem osećaju, ljudi bi je gledali sa nerazumevanjem. Kako možeš da očekuješ nekoga za koga čak ne znaš ni da postoji?
Ali ona nije odustajala, samo je kratko odgovarala “on ce doći kada bude vreme za to”, i čvrsto je verovala svom Unutrašnjem Biću koje joj je potvrđivalo njegovo postojanje. Pružala je svoje ruke muškarcima za koje je znala da nisu njena srodna duša, jer želela je da uživa u čarima ljubavi i da iskusi i druge priče dok se on ne pojavi.
A šta se desilo sa princem koji nije bio za nju? Menjao je žene češće nego čarape i bio srećan na neki svoj boemski način. Obožavao je one koje nisu komplikovane, lake za upotrebu, obično jednokratnu. Uživao je u odnosima bez ljubavi jer tako je bilo najlakše, upotrebi i baci, njegova parola koju je uspešno primenjivao. Tu nije morao da daje sebe, znao je da je praviše opasno voleti onu koja nije za njega, iako su jedno. Pa se zato sa užitkom prepuštao onima koje su mu davale sve, a za uzvrat nisu tražile ništa.
Mada se godinama nisu videli, često su mislili jedno na drugo, samo što više nisu osećali bol već prosto njihovu jedinstvenu ljubav u nešto manjem intenzitetu. Ali njihov susret je morao da se desi… jer ono što je bio božanski plan oni nisu mogli izbeći. Nisu ni slutili da će je upravo on upoznati sa njenom srodnom dušom! Život je često neshvatljiv, ali svejedno, sve je deo plana odavno sklopljenog u kojem svi dobrovoljno učestvuju i koji se u svakom trenutku može prekinuti, samo ako ljudi hoće da ga prekinu. A oni nisu to hteli.
Pojavio se opet u njenom životu i ona mu se radovala jer više nije patila, znala je da treba da ga voli i da ga pusti jer njena srodna duša nije on. Ali nije znala da će se sa njim pojaviti i onaj kojeg čeka. Došao je iznenada, kao što uvek dolaze najbolje stvari u životu. Lep poput boga i stvoren za nju! Gladala je kako joj u susret dolaze dva muškarca, jednog je znala i prepoznala, a drugog se setila iako ga nikad pre nije videla. Stajala je hipnotisana.
Gledala u jednog pa u drugog, nesvesna svega oko sebe. Onaj koji je bio njena srodna duša pružio joj je ruku, i tad je shvatila da je čitav život čekala taj trenutak i znala je da od tad oni dalje nastavljaju zajedno. Smejao se svesan svega što se dešava, jer se cela Vasiona ujednila u tom trenutku i ljubav je bila opipljiva poput kiše koja je lagano počela da pada. Njihove ruke su se dodirivale i oni nisu imali nameru da ih razdvoje. A duše…one su slavile i radovale se novom iskustvu koje će sada osetiti jer oni su i telesno postali jedno, kao što je trebalo da bude…
Srodne duše se uvek nađu i uvek prepoznaju, ali najvažnije je da se sretnu u pravo vreme na pravom mestu… u trenutku kada su oboje spremni. I tek tad magija može da počne. A magija između ovo dvoje ljudi je bila toliko jasna da se čitav Svemir pobrinuo za njihov susret....
I kraj priče je srećan. Živeće zajedno ispunjeni i zadovoljni do kraja života.
A princ sa plavim očima… Ostvario je svoj san i postao ono sto je želeo da bude, veliki pevač ranjenog srca. A njegove pesme napisala je ona jer je jedina znala šta mu duša traži.
Sve u životu je lanac događaja prepleten nitima bogova.
…sretni su oni koji za svog zivota pronadju svoje drugo ja..
Putokazi Raskršća
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.