Dan zaljubljenih, Sveti Trifun ili Valentinovo?

  

Početkom februara počinje jedna od tradicionalnih rasprava da li se 14. februara proslavlja Dan zaljubljenih, Sveti Trifun ili Sveti Valentin. Koju god tezu da zastupate u pravu se. Kao i bilo koji drugi praznik, (ne)proslavljanje ovog dana je stvar izbora.

Sveti Valentin

Sveti Valentin ili Valentinovo je izvorno praznik protestantske i rimokatoličke crkve. Sve do 1969. godine dan Sv. Valentina je bio uključen kao standardni dan kad se slavio dan sveca – 14. februara. Međutim, taj dan je izbrisan iz katoličkog kalendara zbog želje da se smanji broj svetih dana kod onih svetaca kod kojih nije bilo istorijskih činjenica povezanosti dana i sveca.

Sveti Valentin je bio episkop i mučenik koji je živeo u 3. veku. Pogubljen je 269. godine za vreme vladavine cara Klaudija II. U 4. veku, car Julije I nad njegovim grobom podiže baziliku, te od tada Valentin počinje da se slavi među hrišćanima kao svetac. Tek u 15. veku je povezan sa praznikom zaljubljenih.

Zanimljiva su tri tumačenja proslave Dana zaljubljenih sredinom februara meseca. Prvo je u vezi sa Heladom u kojoj je od sredine januara do sredine februara bio mesec Gamelion u kom se obeležavala svetost braka Here i Zevsa, te otuda potiče povezanost sa proslavom ljubavi.

Druga teorija povezuje se sa starim Rimom, u kom je 15. februar bio dan kad se slavio Luperkus, bog plodnosti. Tom prilikom izvođena je predstava u čast pomenutog boga. Devojka koju bi glumac koji je personifikovao Luperkusa dotaknuo, bila bi uverena kako će biti plodna.

Treće tumačenje seže u srednji vek kada je sredina februara bila tradicionalno smatrana dobom kad se pare ptice.

I pravoslavna crkva proslavlja Svetog Valentina, ali tek šest meseci kasnije u odnosu na Rimokatoličku crkvu. Pravoslavna crkva obeležava praznik Svetog Valentina 30. jula po starom, odnosno 13. avgusta po novom kalendaru. Ipak, za razliku od katolika, pravoslavci ovog svetitelja ne proslavljaju kao zaštitnika ljubavi i zaljubljenih.

Sveti Trifun

Sveti Trifun je bio jedan od Hristovih velikomučenika koji stradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru, a proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina„. Jedno od verovanja u narodu je da ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi – ljubav.

Sveti mučenik Trifun je rođen u vrlo siromašnoj porodici, ali još odmalena vrlo pobožan. Po predanju imao je dar čudotvorstva i isceljenja. Proslavio se izlečivši kćerku rimskog cara Gordija, koja se teško razbolela i poremetila sa umom.

Nakon pokušaja velikog broja lekara da je izleče, jednom prilikom iz devojke se javio zli duh rekavši da ga iz nje ne može isterati niko osim čoveka po imenu Trifun. Kada je to čuo, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva. Nakon što je Trifun iscelio Gordijevu kćer, car ga je bogato nagradio.

Ipak, mladić je podelio ovo bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da, kao i do tada, čuva guske. Međutim, kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. S obzirom na to da Trifun nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, svirepo je mučen, proganjan, a zatim i pogubljen 250. godine.

Prva poruka za Dan zaljubljenih

Prva dokumentovana poruka za Dan zaljubljenih poslata je 1415. godine. Ovu poruku je vojvoda od Orleansa iz Francuske poslao svojoj dragoj kada je bio zatočen u Londonskoj kuli.

Sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji slanje ljubavnih poruka postaje veoma popularno. Prve poruke su bile napravljene od čipke i papira, a smatraju se pretečom današnjih čestitki za Dan zaljubljenih.

Vremenom je slanje poruka povodom ovog praznika postalo toliko zastupljeno da su otvarane fabrike za proizvodnju ovih čestitki.

Za Dan zaljubljenih 2010. godine, poslato je oko milijardu čestitki, čime je ovaj praznik dospeo na drugo mesto po broju poslatih čestitki širom sveta. Na prvom mestu i dalje se nalazi Božić. 

(danubeogradu.rs)